Prvi put posle 3 decenije "tiho" proslavljanje svetog Save: Ovako se danas obeležava školska slava

Sveti Sava / Foto: Wikimedia

Posle tri decenije mališani neće zaigrati i zapevati na daskama školskih pozornica povodom školske slave, svetog Save.

Preporučujemo

Ovo će biti prva "tiha" proslava školske slave širom Srbije i Republike Srpske, a sve to zbog aktuelne epidemijske situacije.

Čak ni sumorna 1999. godina nije bila takva...

Slava će, svakako, biti obeležena u nekim učionicama, ali sa distancom. Deca će naučiti nešto o ovom važnom danu i značaju svetog Save, kako za crkvu, tako i za školu, naš identitet i kulturu.

Kao i svaka slava, i ova će proći uz žito i posluženje, ali bez gostiju - roditelja, baki, deki i rođaka, koji sa nestrpljenjem čekaju da svoje dete vide u nekoj ulozi na školskoj predstavi, priredbi, pesmi, recitaciji...

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, ali i prosvetnih ustanova. To je školska slava još od 1840. godine, kada je uvedena na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.

Međutim, 1945. godine ova vekovna tradicija je prekinuta.

Sveti Sava je pao u zapećak, a školama su vršljali pioniri.

Ponovo se 1990. godine vratila stara tradicija. Deca su sa pažnjom počela da slušaju priču o Rastku, koji je kao mlad odlučio da raskoš dvorazameni monaškom kelijom. Zamonašio se oko 1192. godine, na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.

Ali, njegov život bio je prožet radom za srpski narod. Molitva ga nije udaljila od sveta i vremena u kome je živeo i vrlo dobro znao je šta je našem narodu potrebno za opstanak na ovim prostorima.

Jedan od najvećih doprinosa je taj što je u Nikeji 1219. godine od vizantijskog cara i vaseljenskog patrijarha izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve.

Druga najvažnija stvar koju o svetom Savi pamte deca jeste spaljivanje njegovih moštiju.

Poruka koju učitelji sa katedre šalju je moćna - Turci su želeli da ga pretvore u prah, ali Srbi ga se nisu odrekli.

U vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu.

Dve stvari koje ne treba raditi na današnji dan

Prema narodnom verovanju, na dan kada proslavljamo svetog Savu ne treba nositi crvenu odeću. Crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove.

Nije dobro, veruje se, ni oštriti noževe ili britve. I to je verovanje povezano s vukovima, iz davnih vremena kada su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku.

Zanimljivo je i verovanje koje se tiče vremena na dašanji dan.

Grmljavina, izuzetno retka pojava tokom zime, ako bi se pojavila na današnji dan predstavljala bi loš znak, predskazanje.

Sa druge strane, lep i sunčan dan, iako smo u januaru, najavljuje blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

(Telegraf.rs)