Učiteljice na selu su pravi heroji: Ružica svako jutro loži vatru i đake dočekuje ispred škole

Učiteljica Ružica Tomanić / Foto: RINA

Dok mališani u gradu imaju neke druge idole, za decu u selu i dalje je njaveći junak njihova učiteljica. Najomiljenija ličnost u takovskim selima upravo je Ružica Tomanić, a njena neiscrpna energija proizilazi iz vere da mladi imaju perspektivu na selu i, shodno svojoj ideologiji, ruši predrasude i gradi temelje budućnosti mladim pokolenjima koja ovde nastavljaju slavnu povest zavičajnog kraja.

Preporučujemo

Četvoro učenika seoske škole u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca još veruju da svaka učiteljica u Srbiji dočekuje đake ispred škole, da svaka svojim đacima loži vatru i pipa čelo da bi proverila šta je razlog njihove ćutnje, možda temperatura, jer to njihova učiteljica radi. Ona za to ne mari jer, kako tvrdi, stvara stabilne temelje njihovog obrazovanja, ali i pogleda u svet, piše RINA.

Seoska škola u Pranjanima / Foto: RINA

- Rad sa decom različitih uzrasta i razreda je samo plus, jer jedni od drugih uče, pomažu se i uzajamno sarađuju. Svi su porodično vezani, brže zrele i nisu im dostupna sredstva komunikacije kao onima u gradskoj sredini. Nisu opterećeni mobilnim telefonima, nisu generacija palčića koja koriste prste više nego mozgove, već znaju da se igraju, čitaju, jure za loptom i ne žude za internetom. Svi smo jedna mala porodica i ja sam njihov prozor u svet, njihov izvor informacija - kaže za agenciju RINA učiteljica Ružica Tomanić.

Omiljena u gornjomilanovačkim selima sa neiscrpnom energijom i verom da mladi imaju pespektivu na selu, zadobila je poverenje roditelja čijoj deci gradi stabilne temelje obrazovanja.

Stroga kada treba, uvek pravična i uvek sa osmehom na licu, opisuju je meštani suvoborskog kraja koji su ponosni na devojku koja je iz grada došla na selo.

Pet godina Ružica je svakodnevno putovala iz Gornjeg Milanovca za Pranjane, a onda je kako pomalo u šali kaže, nešto odabrala ona, a nešto sudbina.

Učiteljica Ružica Tomanić / Foto: RINA

- Upoznala sam sadašnjeg supruga Milovana i tu sam, u Pranjanima ostala. Nisam zamišljala da ću živeti ovde, da ću imati svadbu od tri dana i da ću nakon ovoliko vremena, i dalje biti zaljubljena. Imam troje dece, jedna kći je već u srednjoj školi a dve pohadjaju osnovnu u Pranjanima. Pronašla sam sebe, svoj duhovni mir i ljubav. Ljubav prema mojoj porodici, poslu i okruženju me pokreće. Vodim se time da nije sramota pasti, već ne dići se i tako učim moju decu, i one koje sam rodila, i one koje obrazujem - tvrdi Ružica.

Uprkos radnom vremenu,nikada na vreme kući otišla nije, sa djacima odradi domaći nakon nastave,a svako jutro ih dočeka na vratima škole.Iako joj radni dan počinje u 5 ujutru ,nikada se požalila nije jer kako kaže, ima svoj cilj od koga nikada neće odustati.

- Moram da istrajem da ova deca ostanu ovde, da ne bi došlo do odliva dece, a samim tim i zatvaranja škole jer zatvaranjem škole, zatvara se i selo , kulturno i duhovno, u svakom pogledu - zaključuje Ružica.

(Telegraf.rs)