Melida je slabovida, Ivan je plućni bolesnik, ćerka, takođe, ne vidi: Žive u kući u kojoj strahuju

Porodica Gabrić Foto: subotica.com

U skromnom domu Melinde i Ivana Gabrića često manjka svega sem pesme i žamora njihovih devojčica osmogodišnje Dajane i četvorogodišnje Dunje. Vesele, pametne, čiste, raspevane ne osećaju sa kolikim problemima se svakodnevno nose njihovi roditelji, kako bi im pružili što lepše detinjstvo. Ono najosnovnije koliko toliko uspeju, ali kuća u kojoj žive u Subotici je neuslovna i neprestano strahuju da se ne obruši krov ili deo zida.

Preporučujemo

Majka Melinda je slabovida a Ivan, pored toga što je plućni bolesnik i ne sme da radi teže poslove, ne može da ima ni stalno zaposlenje jer je svakodnevno potreban supruzi i starijoj ćerkici koja je nasledila očnu manu. Zato su prinuđeni da žive od invalidske penzije i onoga što Ivan uspe da zaradi popravljajući bicikle, piše subotica.com.

- Vrlo rado bih radio, ali potreban sam im. Ćerkica ne može nigde sama, em je mala, em je i ona slabovida, ima bolest aniridija. Ne može da se operiše, jer je nasledna bolest, vrlo malo vidi, a zahvaljujući divnoj učiteljici i celoj školi uspeva da prati gradivo. Ipak, potrebna joj je pomoć i u učenju i na putu do škole. Borimo se kako možemo. Svaki novi dan donosi novu borbu - priča Ivan.

Deca su im centar sveta i čim pređete prag kućerka na samom kraju Makove sedmice oseti se sa koliko ljubavi i pažnje su odgajani. Starija Dajana pohađa OŠ "Majšanski put", gde je zbog nje napravljena rampa na ulazu, a uz to ide i u Muzičku školu i veoma je talentovana. Ponosno nam pokazuje diplome i medalje koje je osvojila.

- One su nam centar sveta. Za njih da ima, a nama kako bude. Naučile su da žive skromno, raduju se sitnicama i nekako uspevamo da im obezbedimo najosnovnije i da ne dugujemo za režije. Najteže nam je što ne možemo da skupimo da obnovimo kuću koja je stara i više od sto godina.

Jako su loše instalacije, stalno nam izbijaju, bojler i šoret ne mogu u isto vreme da budu uključeni. Već su varničile, nemamo uzemljenje i baš se plašimo. Pre godinu i po dana smo imali požar, goreo nam je dimnjak, ali smo brzo primetili i vatrogasci su reagovali. Vatra je zahvatila grede i neophodno ga je promeniti - dodaje Melinda.

Gabrići strahuju da se krov ne obruši i slučajno ne povredi decu. Problem je i vlaga, jer kuća nema izolaciju, te se zbog nje polako odvaja zid u dečjoj sobi. Dole nema beton, već je laminat koji su dobili postavljen na golu zemlju.

- Nismo imali od čega da izbetoniramo. Postavio sam ga kako sam znao i umeo. Ženina penzija je oko 13 hiljada dinara, dobijamo i dečiji dodatak, ali to nam je bukvalno za najosnovnije, da ne budu gladne. Za neke veće radove ne možemo da skupimo - sleže ramenima Ivan.

Krajem godine kao donaciju su dobili prozore i vrata, te je sada dom Gabrića mnogo topliji. Kuhinju i dve prostorije greju pomoću crepane peći na drva. Ogreva za sada imaju, ali i njega polako nestaje.

- Koliko god da se trudimo, ne možemo puno. Dajem sve od sebe da kuća bude čista, da odrastaju u nekim normalnim uslovima, ali se bojim, jer je stanje kuće svakim danom sve gore. Ne smem ni da pomislim da se nešto desi zbog krova ili instalacija - uzdišući će majka.

Svi koji žele da pomognu porodici Gabrić mogu to da učine donacijom robe ili materijala (za dogovor pozovite 065/34-08-956) ili uplatom na račun 310-0400100533624-23 (Melinda Gabrić).

(Telegraf.rs)