Idu kod lekara 9 puta godišnje, a evo koliko su pacijenti u Srbiji zadovoljni zdravstvenom zaštitom

Pacijenti u Srbiji su primarnu zdravstvenu zaštitu u 2019. godini ocenili sa srednjom ocenom 3,97. Ona je porasla u službama opšte medicine i pedijatrije, a zahvaljujući odgovorima anketiranih pacijenata, neznatno se smanjila u službi ginekologije. Više od tri četvrtine korisnika je reklo da je zadovoljno ili veoma zadovoljno primarnom zdravstvenom zaštitom, dok 7,4 odsto njih nije. U 2019. godini povećan je broj poseta lekaru.

Pacijenti su 9,2 puta išli kod državnog lekara, i to 6,9 puta kod svog izabranog lekara i 2,3 puta kod drugog lekara, i 2,4 puta kod privatnika. U istoj godini povećan je broj pacijenata koji su čekali na pregled duže od 3 dana, i to najduže kod ginekologa, a hitan pregled istog dana uspelo je da obavi nešto više od tri četvrtine ispitivanih korisnika.

Svaki deseti korisnik nije otišao na pregled kod svog izabranog lekara ili je taj pregled odložio, bar jednom u 2019. godini, jer nije mogao da plati participaciju ili lekove.

Sve ovo su rezultati istraživanja zadovoljstva korisnika zdravstvene zaštite u 2019. godini koje je po Stručno-metodološkom uputstvu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sprovedeno u primarnim, sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama od 25. do 29. novembra 2019. godine.

Mi ćemo se u ovom tekstu baviti samo primarnom zdravstvenom zaštitom, koja je dobila srednju ocenu zadovoljstva korisnika 3,97. Ispitivanje je sprovedeno u 174 ustanove primarne zdravstvene zaštite. Ukupno je obrađeno 50.209 upitnika i to 57,4 odsto u službi opšte medicine, 29 odsto u službi pedijatrije i 13,6 odsto u ginekološkoj službi.

- Srednja ocena je u 2019. godini, porasla u službama opšte medicine i pedijatrije i neznatno se smanjila u službi ginekologije - navodi se u analizi ovog istraživanja.

Anketirani pacijenti su u 2019. godini u proseku koristili 9,2 puta usluge državnog sektora ovih službi primarne zdravstvene zaštite - i to 6,9 puta kod svog izabranog lekara i 2,3 puta kod drugog lekara, i 2,4 puta privatnog sektora.

- To je za 0,2 puta veći broj poseta u državnom, a za 0,4 puta veći broj poseta privatnom sektoru, u odnosu na prethodnu godinu. Najmanje pregleda se, kao i u prethodnoj 2018. godini, zakazuje se kod pedijatra, dok se na zakazani pregled najduže čeka kod ginekologa. Više od 3 dana obično čeka svega 12,8 odsto pacijenata. Procenat pacijenata koji su čekali na zakazan pregled izabranog lekara duže od tri dana povećan je u 2019. godini u odnosu na prethodnu u svim službama, a najviše u službi ginekologije - za skoro dva procentna poena - navodi se u analizi.

Čekanje na pregled

Između 1,7 i 3,1 odsto korisnika mišljenja je da ne dobijaju uvek sve informacije od medicinskih sestara, da medicinske sestre na šalteru i u sobi za intervencije nisu ljubazne i da lekari i sestre ne sarađuju dobro.

- Skoro 15 odsto pacijenata smatra da lekar ne poznaje njegovu ličnu situaciju, a svaki 20. pacijent mišljenja je da lekar ne poznaje njegove probleme i bolesti koje je ranije imao, kao i da ne odvaja dovoljno vremena za razgovor sa njim. Posle posete lekaru 4,5 odsto pacijenata i dalje se ne oseća sposobnije da se izbori sa svojim zdravstvenim problemima, a u slučaju novog zdravstvenog problema 4 odsto pacijenata se neće prvo obratiti svom izabranom lekaru - navodi se u ovoj analizi.

Da od svog lekara nisu dobili jasna objašnjenja o bolestima i lekovima koje im je propisao mišljenja je 3,5 odsto pacijenata, a 3,2 odsto pacijenata smatra da ih lekar ne sluša pažljivo.

- Da u slučaju da se razboli ne može da dođe na pregled vikendom izjavilo je 7 odsto korisnika, a 6,3 odsto korisnika smatra da služba primarne zdravstvene zaštite nije dostupna invalidima i osobama u kolicima. 7, 9 odsto smatra da u čekaonici nema dovoljno mesta za sedenje, neznatno manje nego 2018. godine. Takođe, nešto više od trećine ispitivanih korisnika, kao i u prethodnoj godini, smatra da mora dugo da se čeka na pregled lekara u čekaonici. Da hitan pregled može da obavi istog dana kada dođe smatra nešto više od tri četvrtine ispitivanih korisnika - rezultati su ovog istraživanja. 

Ne idu na pregled jer nemaju za participaciju ili lekove

Svaki deseti korisnik nije otišao na pregled kod svog izabranog lekara ili je taj pregled odložio, bar jednom u poslednjih 12 meseci, jer nije mogao da plati participaciju ili lekove.

- U ovim službama 3,7 odsto anketiranih korisnika izjavilo je da nema izabranog lekara, što je neznatno više u odnosu na prethodnu godinu. Samostalni izbor lekara ostvarilo je tri četvrtine anketiranih korisnika, dok 6,6 odsto nije imalo ovu mogućnost već im je lekar „dodeljen” u zdravstvenoj ustanovi. Gotovo tri četvrtine korisnika nije menjalo svog izabranog lekara, a najčešći razlog za promenu bio je odlazak lekara iz zdravstvene ustanove, u 15, 1 odsto slučajeva.

Ada, Žitorađa, Bosilegrad odličan 5

Više od tri četvrtine ispitivanih korisnika reklo je da je zadovoljno ili veoma zadovoljno primarnom zdravstvenom zaštitom, dok je 7,4 odsto njih reklo da je nezadovoljno ili veoma nezadovoljno. Regionalno posmatrano, srednja ocena zadovoljstva korisnika službi primarne zdravstvene zaštite najviša je u Beogradu, što je bio slučaj i u 2018. godini, a najniža na Кosovu i Metohiji.

- Tri zdravstvene ustanove beleže najvišu moguću srednju ocenu opšteg zadovoljstva korisnika - 5,00 a to su domovi zdravlja Ada, Žitorađa i Bosilegrad. Srednju ocenu opšteg zadovoljstva koja je ispod proseka na nivou Republike dobile su 82 ustanove. Najniža prosečna ocena iznosi 2,25, dok je 2018. godine bila 2,83.

(Telegraf.rs)