Teška sudbina porodice Sobin probudila Srbiju: Komšije i prijatelji "od štapa i kanapa" gradili kuću

Do pre samo nekoliko meseci porodica Sobin iz Alibunara živela je u trošnoj kući bez osnovnih uslova. Muž i žena sa četvoro dece i ženinim bratom u sopstvenom domu hodali su po zemljanom podu, spavali na dotrajalom nameštaju, a bušne zidove i krov koji prokišnjava pokrivali su krpama i ćebadima da se zaštite od nevremena.

Umesto u krevecima, njihova deca su spavala u kutijama. 

Teške uslove nečega što se teško može nazvati životom, još težim činio je nedostatak struje, kanalizacije i vode. Zbog sudbine da se rode u pukoj nemaštini, od samog rođenja, niko iz ovog doma nije imao priliku da oseti šta znači biti čovek i živeti dostojanstveno.

- Moj otac je bio alkoholičar. Brat i ja smo rođeni u siromaštvu i često se dešavalo da danima nemamo šta da jedemo. On je u ovoj kući gde sad živimo izgoreo i u tom požaru je sve uništeno. Nismo imali novca da obnovimo kuću, a to je bio jedini dom koji imamo, pa smo se ovde doselili. Moj muž radi, ali samo kad ga pozovu, nema stalni posao, pa su često jedini izvori prihoda u kući 9.100 dinara koje dobijam za dečiji dodatak. Najteže mi je što mi deca odrastaju u istim uslovima u kojim sam bila i ja - sa tužnim pogledom u očima objašnjava Sabrina Sobin.

Njihova situacija verovatno bi ostala ista, da joj u pomoć najpre nije priskočila drugarica iz detinjstva.

- Sabrinu znam još dok je bila mala. Često bismo kao deca zajedno provodili vreme, ponekad bukvalno jeli iz istog tanjira. Njena sestra Vesna, koja mi je kuma, rekla mi je da Sabrina jako teško živi u Alibunaru i ja mog prijatelja sam pozvala da idemo do Alibunara, baš da vidimo da li je to ta situacija, kako ona kaže. I imala sam šta da vidim - priča Stoja Petrović.

Situacija koju su zatekli u porodičnoj kući Sobin bila je daleko gora od one koju je mogla da zamisli.

- Videla sam da dete spava u kutiji, a da pacovi mile oko njega. Da oni spavaju na jednom krevetu, ko je izgoreo od požara u kojem im je poginuo otac. Kad sam videla zidove crne kao ugalj, rupe u njima i zemlju po podu nisam mogla da verujem. Toliko me je to potreslo da nisam mogla noćima da spavam. Onda sam gledala koga da informišem o njihovoj situaciji, da vest dođe do ljudi koji bi mogli da im pomognu. Hvala Bogu odazvalo se dosta dobrih ljudi, uspeli smo da sakupimo materijal i oko 8.000 evra i počeli smo da im renoviramo dom - kaže Stoja.

"Od štapa i kanapa" humani dobročinitelji porodice Sobin uspeli su da im poprave krov, zamene prozore, stave novu fasadu, okreče i dograde još jednu prostoriju. Iako je život ove porodice počeo da dobija smisao, borba još uvek nije gotova. Potrebno je još dobrih ljudi i sredstava da bi se kuća završila. Takođe, da bi porodica dobila struju, vodu i kanalizaciju, u akciju bi trebalo da se uključe opština i Elektrositribucija.

Kako kuća izgleda posle renoviranja i šta je potrebno da bi priča porodice Sobin dobila srećan kraj, pogledajte u videu na početku teksta.

(I. Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)