I srpska Nova uz mere: Nekad postojala naredba da se kafane zatvore, a Srbi su rizikovali pritvor

Foto: Tanjug/Filip Krajinčanić

Julijansku Novu godinu, koja se večeras dočekuje, obeležavaju Srpska, Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, Sveta Gora i Jerusalimska patrijaršija, kao i pravoslavni vernici u Japanu i drugim državama širom sveta. I ova julijanska, i kako se još zove, "srpska ili pravoslavna", Nova godina biće dočekana u skladu sa epidemiološkim merama.

Preporučujemo

U Hramu Svetog Save na Vračaru u ponoć će biti služena liturgija i moleban za blagoslov novog leta Gospodnjeg.

- Godina koja je za nama bila je godina ozbiljnih iskušenja, a naš narod se našao pred ozbiljnim ispitom - ispitom vere i trpljenja, ljubavi i smirenja - saopšteno je na sajtu Hrama.

Prvi dan julijanske Nove godine, 14. januar, u Republici Srpskoj je neradan.

Julijansku Novu godinu u regionu obeležavaju pravoslavni vernici u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i delovima Federacije BiH, gde žive, Severna Makedonija i u delovima Hrvatske.

Doček julijanske Nove godine u Crnoj Gori je zabranjen na otvorenom i zatvorenom u skladu sa merama koje je donelo Ministarstvo zdravlja.

Ipak, prema nekim zapisima, srpska Nova godina nije samo kalendarska, već je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet. Ona nije počela da se slavi javno i prkosno 1919. godine, kada je Kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar.

Štaviše, SPC se zalagala za usklađivanje kalendara i za to angažovali velikog naučnika Milutina Milankovića. Srbi su postali smunjičavi tek 1923., kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete privredi i trgovini.

"Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 12. februara 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara", zapisano je u dokumentima.

Komora je, naime, smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji.

Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja, a zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideje da u Hrvatskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata.

Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska „Kasina“, a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida... U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno.

U Arhivu Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika, što nije važilo i za katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine.

Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.

(Telegraf.rs)