Danas slavimo Svetog Stefana: Treći dan Božića posvećen đakonu koji je činio čuda

Foto: crkvaub.rs

Trećeg dana Božića, 9. januara po novom kalendaru Srpska pravoslavna crkva obeleževa dan svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.

Preporučujemo

Stefan je bio Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili u službu pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čuda među ljudima, a svojim protivnicima suprotstavljao se mudrošću i silom svetog duha.

Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen. Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali.

Ovaj svetac ubijen je kad je imao 30 godina, a poslednje reči su mu bile "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".

Među mučiteljima nalazio se i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju tajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu. Podignuto je više od 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje.

Iznosi se slama iz kuće

Najrasprostranjeniji običaj je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pometena, slama se nije bacala, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi, već prema lokalnim običajima.

Za ovu slavu, šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle božićnog slavlja teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

Vetar koji donosi bolesti

Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno i slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.

(Telegraf.rs)