Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji u tri faze: Ovo je detaljan plan kad ko prima vakcinu

 
Vakcinacija zdravstvenih radnika u Kliničkom centru Vojvodine Foto: kcv.rs

Stanovništvo Srbije biće vakcinisano protiv korona virusa u tri faze. Prva faza, u kojoj se vakcinišu zdravstveni radnici i zaposleni u socijalnim ustanovama, već je počela, a prema Operativnom planu imunizacije protiv kovida 19 u ovoj godini, koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut ", u toj fazi bi trebalo da se vakciniše do 10 odsto populacije. U drugoj fazi će biti vakcinisani zaposleni u MUP-u, u srednjim školama, na fakultetima, u predškolskim ustanovama...., a u trećoj, zaposleni u osnovnim školama, beskućnici, migranti... 

Plan je da se u prvoj fazi vakciniše minimum 85.400, u drugoj minimum 736.500, a u trećoj najmanje 446.250, 

Do sada je vakcinu protiv korone, kako je jutros izjavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, primilo više od 7.000 ljudi, i to više od 3.000 korisnika u staračkim domovima i oko 4.000 zdravstvenih radnika, i dodao da je plan da se do kraja nedelje vakciniše još oko 3.000 ljudi. On je novinarima u Beogradu rekao i da je napravljen raspored i plan imunizacije i da je već 95 odsto vakcina na lokacijama gde će biti aplikovane.

Po tom planu, kako se navodi u njemu, u prvoj fazi biće vakcinisano do 1o odsto populacije, u drugoj od 11 do 20 a u trećoj od 21 do 50.

Prva faza vakcinacije

U prvoj fazi prvo se vakcinišu zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od nastajanja ili prenošenja infekcije.

Napravljeno je 7 prioritetnih grupa zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i to sledećim rasporedom:

- Zaposleni u jedinicama intenzivnog lečenja u kovid bolnicima, zaposleni u kovid ambulantama domova zdravlja i prijemno-trijažnim centrima bolnica, zatim zaposleni u kovid bolnicama u direktnom kontaktu sa obolelima na odeljenjima, onda zaposleni u laboratorijama za direktnu dijagnostiku COVID-19,  zaposleni na intenzivnom lečenju i hirurškim odeljenjima u ne-kovid bolnicama, zaposleni na ostalim odeljenjima u ne-kovid bolnicama i  zaposleni u domovima zdravlja - navodi se u planu imunizacije.

Od 138.464 zaposlenih na ovim radnim mestima planirano je da vakciniše bar njih 85.400.

Naime, od 5.000 zaposlenih u jedinicama intenzivnog lečenja u kovid bolnicama planirano je da se vakciniše 80 odsto odnosno 4.000. Od 30.000 zaposlenih u kovid ambulantama domova zdravlja i trijažnim centrima plan je da vakcinu primi njih 60 odsto odnosno 18.000.

Od 15.000 zaposlenih u kovid bolnicama koji su u direktnim kontaktima sa obolelima planirano je da se, takođe, vakciniše njih 60 odsto odnosno 9.000.

KBC Bežanijska kosa Foto: Marko Jovanović

Od 80.000 zaposlenih u laboratorijama, ne-kovid bolnicama i domovima zdravlja treba vakcinisati, takođe, 60 odsto odnosno najmanje 48.000, kao i 6.400 od 8.464 zaposlenih u socijalnim ustanovama.

Pored zaposlenih u zdravstvu i  socijalnim ustanovamam u ovoj fazi je plan da se vakcinišu i starije uzrasne grupe i to stariji od 65 godina koje stalno borave u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite, osobe starije od 75 godina u opštoj populaciji, osobe starosti od 65 do 74 godine sa višestrukim faktorima rizika, i četvrtu grupu čine korisnici ustanova socijalne zaštite (osim domova za stara lica) u kojima je otežano ili nemoguće sprovođenje nefarmakoloških mera prevencije i suzbijanja.

Njih je ukupno 844.199, a plan je da se vakciniše najmanje 635.200. 

Druga faza vakcinacije  

U toku ove faze, a kako budu pristizale vakcine, plan je da se nastavi sa imunizacijom planiranih u prvoj fazi. Inače, u drugoj fazi je plan da se vakciniše 11 do 20 odsto stanovništva, tačnije minimum 736.500 od 1.395.923 koliko je u planu u ovoj fazi.

U ovoj fazi postoji 9 grupa i to: 

1. Osobe u starosnoj grupi 65–74 godine u opštoj populaciji koje nisu obuhvaćene u prethodnoj fazi

2. Osobe mlađe od 65 godina sa komorbiditetima ili zdravstvenim stanjem koje predstavlja visok rizik od nastanka teškog oblika bolesti ili smrti

Penzioner, baka foto: pixabay.com

3. Zaposleni u službama/ustanovama od vitalnog značaja

4. Zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji su posebno izloženi infekciji (neposredni rad sa strankama, rad na terenu i sl) ili koji su posebno ugroženi od nastanka teških oblika bolesti i smrtnog ishoda

5. Zaposleni u komunalnim i javnim preduzećima

6. Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i pravosuđu

7. Zaposleni u preduzećima i ustanovama od posebnog značaja za funkcionisanje društva koje odredi Vlada Srbije ili organ uprave kome Vlada Srbije poveri izradu takve liste prioriteta

8. Zaposleni u obrazovanju, u ustanovama sa većim rizikom od transmisije virusa (fakulteti i srednje škole)

9. Zaposleni u predškolskim ustanovama

Treća faza imunizacije 

U ovoj fazi vakcina će biti dostupna za 21 do 50 odsto populacije:   

1. Zaposleni u obrazovnim ustanovama sa manjim rizikom od transmisije virusa (osnovne škole);

2. Esencijalno osoblje van medicinskog i obrazovnog sektora koje nije obuhvaćeno u drugoj fazi;

3. Zaposleni na proizvodnji vakcina i u laboratorijama na mestima sa visokim rizikom za infekciju;

4. Osobe koje su usled svog socijalnog statusa u povećanom riziku od infekcije, jer ne mogu da obezbede fizičku udaljenost -  migranti i tražioci azila u kolektivnom smeštaju, osobe koje žive u nehigijenskim naseljima, beskućnici i osobe koje žive u ekstremnom siromaštvu, osobe starije od 50 godina na izdržavanju krivičnih sankcija.

Beskućnik, beskućnici, lutalica, lutalice, prosjak Foto ilustracija: Pixabay

U ovoj fazi trebalo bi da se vakciniše najmanje 446.250 od 595.103. 

Inače u svim fazama, prioritet će se davati osobama koje imaju komorbiditete kao što su maligna oboljenja, hronična oboljenja srca i krvnih sudova, bubrežna oboljenja, dijabetes (tip 1), hronična oboljenja jetre, pluća, neurološka oboljenja, gojaznost, rezistentna hipertenzija...

Kako se navodi u tekstu na početku Operativnog plana, mere prevencije i suzbijanja koje su do sada preduzete nisu dovoljne da se smanji obolevanje i umiranje od kovida 19:

-  Većina mera su usmerene na usporavanje rasta broja obolelih osoba, kako bi se onima koji su najugroženiji pružila odgovarajuća zdravstvena zaštita i na taj način se smanjila stopa smrtnosti. Međutim, s obzirom na to da i dalje postoji visok procenat osetljivih osoba u populaciji, jedini način da se promeni tok epidemije i da se epidemija postepeno stavi pod kontrolu je primena bezbednih i efektivnih vakcina.

Vakcinacija se, inače, sprovodi kod osoba starijih od 16 godina. Podseća se da se vakcina daje u dve doze u razmaku od 21 dana, i da je vreme potrebno za razvoj imuniteta 7 dana od primene druge doze.

Vakcinacija u Srbiji počela je 24. decembra 2020. godine. Prvu je vakcinu primila premijerka Srbije Ana Brnabić, zatim ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević i  epidemiolog Predrag Kon.

Vakcina je besplatna za sve građane, i oni mogu da biraju koju će vakcinu primiti. Dostupne su trenutno američka vakcina Fajzer-Biontek, i ruska Sputnjik V. Srbija bi trebalo da dobije i kinesku vakcinu.

Video: Ponosna sam što je Srbija jedna od privih koji su nabavili vakcinu, kao smo vam obećali

(Telegraf.rs )

Video: Vučić dočekao predsednika Kazahstana Tokajeva ispred Palate Srbija

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zakbg

    8. januar 2021 | 23:29

    Zašto migrant ne deportujete njihovim kućama

  • Цеца

    8. januar 2021 | 23:30

    Моју поклањам мигрантима нећу је примити

  • Brundo

    8. januar 2021 | 23:26

    Migranti ne samo sto ce vakcine da dobiju vec imaju i nasa dokumenta.Neki od njih su vec glasali u junu na izborima.Drugi vec imaju nase drzavljanstvo.Svako moze da dobije drzavljanstvo Srbije osim Alberta Andijeva, ruskog dobrovoljca koji se 1999. borio na Kosovu i izguio oko, kao i Marinosa Ricudisa, oficira i kapetana fregate Temistokle koji je odlucio da ne ucestvuje u ratnim desavanjima 1999.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA