Božićni raritet, jedna mala crna ovca među mnogo belih na Tari: "Treba da je sretna što je izuzetna"

Foto: Telegraf

"Crna ovca" je svako od nas bio, bar u nekom periodu il' trenutku života. Neko bi rekao luzeri, neko jedinstveni, sve zavisi od ugla gledanja. To vam je kao kad recimo navijate za Zvezdu, a živite u inače "grobarskoj" Padinskoj Skeli. Kad od vas očekuju sve po redu, da završite fakultet, nađete posao, udate se, rodite decu, a vama se namestilo tako pa ste sve odradili nekim svojim redosledom... 

Preporučujemo

Bilo kako bilo, crno uvek asocira na nešto negativno, al' šta loše može da bude u ovoj crnoj ovčici koja uživa na padinama Tare? Iako je po njemu sličnom nastala sintagma, ono je jedinstveno i lako uočljivo u "moru" drugih, belih ovaca. Na glavi bela fleka, na prednjoj levoj nozi dve bele trake, a na zadnjoj levoj, dve crne mrlje. I kako se vidi na jednoj od fotografija, najmanje plašljiva živuljka, dok su ostale ovce zbijene iza, ona je hrabro istupila napred.

Iako ih ni odgajivači, kažu, baš ne vole, jer vuna ne može da se ofarba, ima onih koji su poslovno ime u ugostiteljstvu izgradili baš valjda u želji da se razlikuju od drugih.

Crno jagnje na Tari u stadu ovaca je baš retkost, ali ne i u domu Radenke Janković.

Sretne što su izuzetne

Uostalom, ima i ona Ršumova pesmica: Na mom srcu leži rana – reče jedna bela vrana, i kad letim i kad trčim, pitaju me zašto štrčim? Kao da sam za sve kriva. Prosto žalim što sam živa! Ne govori glupa slovca – reče na to crna ovca, treba da smo obe sretne što smo tako izuzetne!

U moru narodnih naziva za ovce različitih boja i uzrasta, klempa, kaluša, bilješka, krnja, vrba, kaćmasta, srporoga, nađosmo i onaj koji bi mogao da se primeni na ovu ovčicu - crnjka.

(Telegraf.rs)