Dr Ivana svi dočekuju kao spasioca: Ne može da zamisli rad u ordinaciji, radije bira gumene čizme

Foto: Facebook/Ivan Anđelić

Da bi otišli na intervenciju, lekari u Levču moraju da znaju gde je kuća "kod šarene klupe", da pešače i kroz šumu, da izvade zub, ušiju ranu...

Preporučujemo

Teren je često težak, putevi neprohodni, zaseoci Levča zabačeni, pa mu u pomoć priskaču meštani, terensko vozilo, a neretko i traktor sa prikolicom.

Reportažu o doktoru Ivanu Anđeliću uradile su Levačke novine u saradnji sa Novostima.

Doktor Ivan lako pronalazi lokacije: "kod tri šljive", "uz potok, kod groblja" ili "kod šarene klupe", jer je godinama radio u seoskim ambulantama, pa poznaje sva 32 sela.

Za pronalazak određenih kuća nije mu potreban "gps", jer u malom prstu ima lokalne toponime, nazive kraja i zaselaka i putnu infrastrukturu.

- Moj ranac i gumene čizme uvek su spremni za pokret. Pešačio sam po snegu i zavejanim putevima, izvlačio povređene iz šuma i potoka, učestvovao u akcijama "Selu u pohode", obavljao i posao mrtvozornika, brijao sam preminule, a njihove bližnje učio običajima ili papirologiji, pacijentima ložio šporet i nosio im lekove i namirnice. Ne bih mogao da zamislim da radim kao izabrani lekar u ordinaciji. Izlečio sam i po koju ovcu, jer sam završio i srednju veterinarsku školu - kaže dr Anđelić.

Poslednja seoska ambulanta u Levču zatvorena je pre dve godine. U pretežno staračkim domaćinstvima, domaćini na selu ne zakazuju telefonom pregled, pa dr Anđelić mora do njih pešaka ili traktorom. U sezoni seče drva dešavaju se nezgode skoro svake godine, onda on mora da interveniše i po šumama i njivama. Dr Anđelić kaže da u svom rancu uvek ima makaze, gaze, ampule, ali i rezevrne čarape, jer je odlazak na teren nepredvidiv.

- Nakon svake intervencije posedim malo sa ljudima, popričamo, jer im to uliva poverenje. Nakon toliko godina rada, zbližio sam se sa njima, pa znam čak i istorije bolesti čitavih familija - veli dr Anđelić koji često na svom Fejsbuk profilu kači fotografije sa terena, pa svoju originalnost prenosi i drugima kako bi upoznali zanimljive predele i stare kuće po planinskim selima levačkog kraja.

Iako kući mnogo puta dođe premoren, jer radi duže nego što mu je smena od 12 sati, a uvek se odaziva pozivu i kada mu je slobodan dan, dr Anđelić skromno kaže da on nije heroj i da je srećan kada na licima ljudi vidi olakšanje i zahvalnost što je neko usred noći došao u njihov zaselak da bi im promenio kateter ili previo ranu. To mu iznova vraća elan za rad. Posle noćne intervencije, u cik zore popije kafu i doručkuje sa domaćinom.

Sa uvođenjem vanrednog stanja u Rekovcu, Dom zdravlja radi mnogo više i odgovornost zaposlenih je veća, pa svi zaposlenih pokazuju visko nivo profesionalnosti.

- Pandemija je promenila živote i ljudima na selu. Kaže meni jedan čiča - "Doktore, nije mi žao da umrem već mi žao što ne mogu narod da počastim kako dolikuje", najbolje opisuje situaciju - veli dr Anđelić.

(Telegraf.rs/Levačke/Novosti)