Prof. Danica Grujičić: Bilo kakva kritika Nestorovića sramna. Cifre u ovim bolestima katastrofalne

Foto: Privatna arhiva

Sa Danicom Grujičić ovoga puta vodili smo malo drugačiji razgovor. Povod jeste bila nagrada Braće Karić za njen naučno-istraživački rad i doprinos nauci. Pričali smo, istina, i o karcinomu, o njenoj misiji na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) na čijem je čelu, o aktuelnoj koroni, ali i o tome ko je njen heroj. Ispričala nam je i kojim Srbima se divi. I da znate, nije mogla da nam navede traženih pet, već više...

Preporučujemo

Mada tako ne deluje, kaže da se često smeje. Što je starija, jedva čeka da ode u penziju, i krcka je u nekoj kući na Tari.

Kazala nam je i šta bi trebalo da ispunjava novinske stupce, kakvo je njeno mišljenje o vakcinalnim pasošima, otkrila nam je svoju misiju na Institutu, da je trenutna zgrada Instituta nesulovna za lečenje onkoloških pacijenata, ali i iznela katastrofalne brojke - da nam sada na godišnjem nivou oko 50.000 oboli, a oko 30.000 umre od malignih bolesti i da u svakom momentu imamo 180.000 obolelih. 

Da počnemo... 

• Dobitnik ste ovogodišnje nagrade "Braća Karić" za naučni i istraživački rad i za izuzetan doprinos u razvoju nauke u neuronkološkoj oblasti kod nas i u svetu.

Uvek je lepo kada dobijete priznanje i nagradu, to znači da je neko prepoznao vaš trud i napor. Posebno mi je drago što je ta nagrada za oblast kojom se bavim. Veliki ljudi su dobijali ovu nagradu u proteklih 15 godina i zaista je čast naći se u takvom društvu. Tu su bili Blaženopočivši Patrijarh Irinej, Nikota Mihalkov, Bata Živojinović, čuvar srpskog groblja Zejtinlik Đorđe Mihailović, Dragan Bjelogrlić, Konstantin Kostjukov, Rade Šerbedžija, Petar Božović, Arno Gujon, Željko Obradović, srpski sportisti i olimpijci ... Svaka nagrada vam je podstrek da nastavite da radite dalje i da podižete lestvicu u svojom planovima.

Vesti sa naslovne
• Koliko pored pacijenata, poslova koje zahteva rukovođenje jednim Institutom, a itekako zahtevnim, uspevate da se bavite naučno-istraživačkim radom? Šta ste poslednje istraživali i na čemu sada radite? 

Trenutno radimo na posledicama kovid infekcija kod hirurških pacijenata i učestvujemo u velikoj svetskoj studiji. Sve u okviru ispitivanja ko je operisan za vreme kovid infekcije, ko je od pacijenata bio pozitivan na kovid ko nije i kakvi su rezultati. Ono na šta sam ponosna to je da su naši rezultati na nivou svetskih. Primetili smo da je smrtnost kod pacijenata koji su dobili kovid infekciju daleko veća nego uobičajeno i to je ono što je zaključak svih u svetu. Ono što mi je drago, mlađe kolege koje rade kod mene na odeljenju imaju veliku želju da se bave naučnim radom, pišu i stalno imaju neke nove ideje o čemu bi voleli da pišu. Imaju već nekoliko publikovanih radova, ja sam uvek na poslednjem mestu kao nosilac rada. Materijala ima puno, važno je da imaju veliku želju, njih je 10-ak, neka svako piše jedan rad to je 10 radova publikovanih u svetskim časopisima sa dobrim impakt faktorom. Ja sam ubeđena da su to naši budući profesori.

• Duže ste o godinu i po dana na čelu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima, čime posebno, i kakav vam je dalji plan? Vi ste žena koja uvek "istera" ono u čemu je naumila, tako je bilo sa gama nožem... 

Oduševila me je saradnja sa kolegama koji su veoma posvećeni onkološkim pacijentima. Sve novine koje smo uveli bile su novine na njihovu inicijativu, koje sam naravno prihvatila, jer bolje poznaju uslove rada i mogućnosti kako da što veći broj pacijenata u jednom danu dobije terapiju i kako da se što manje čeka. Ono što me posebno raduje to je da se smanjilo čekanje na sve vidove terapije ispod mesec dana. Na primer, na hirurgiji pre kovida nismo imali nikakvu listu čekanja za karcinom dojke, melanom..., dok se na operaciju karcinoma debelog creva čekalo 2 nedelje što zapravo i nije čekanje.

Za vreme korone svi drugi su prestali da rade i dogodio se ogroman priliv iz svih tih centara na naš Institut za onkologiju i radiologiju. Međutim, uspeli smo da sa Ministarstvom zdravlja nađemo način, da ljudi rade i popodne i preko vikenda i praznika. I da sav taj dodatni rad plaća Republički fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) a ne sami pacijenti.

Kreće rekonstrukcija pridzemlja. Dobijamo dva nova linearna akceleratora umesto dva stvara koja nam više nisu radili nego što jesu, dobijamo jedan magnet isključivo za planiranje terapija. Tako da će se potpuno najsavremeniji načini zračenja sprovoditi na IORS-u. Zatim dobijamo još jedan magnet od 3 Tesle za dijagnostiku. To će uticati na to da veliki broj pacijenata možemo mi da snimamo na Institutu  a ne da moraju da idu privatno i da plaćaju preglede. Veliki broj dnevnih bolnica otvaramo jer masa pacijenata leži, nije bilo uslova da primaju hemio i radio terapiju u isto vreme. Sada smo se reorganizovali i to opet zahvaljujući našim tehničarima i našim sestrama, načelnicima klinika koji su zaista napravili veliki napor da pacijent što manje čeka i da to bude u te neke 2, 3 nedelje.

Foto: A. Nalbantjan

Takođe, dobijamo i 2 najsavremenija mamografa, 4 ultrazvuka, dobijamo igle za biopsiju dojki, što je vrlo važno jer dok nisam došla na čelo Instituta nisam znala koliko mladih žena sa karcinomom dojke imamo. I ono u šta ulažem najveći napor, i što smatram mojom najvećom misijom to je nova zgrada Instituta. Trenutna zgrada Instituta je apsolutno neuslovna za lečenje onkoloških pacijenata u 21. veku. Ona je zidana pre Drugog svetskog rata, svoje je odradila, u današnje vreme uz ovoliki broj pacijenata moramo imati novu najsavremeniju zgradu gde će pacijenti imati daleko bolje uslove. Sada se trenutno borimo za lokaciju da to bude uz Klinički centar, tu moramo naći i uslove za naše istraživače koji dobijaju projekte i to je veliki novac. Taj novac prvenstveno mora biti usmeren prema instituciji  u kojoj istraživači rade.

• Ako izuzmemo koronu po čemu ćete pamtiti 2020. godinu?

Ono na šta sam najponosnija je smanjenje lista čekanja. Kada sam došla na čelo IORS-a čekalo se 3 meseca, sada je ispod mesec dana. Pokrenuli smo neke procese koji će biti vidljivi u 2021. godini, kao što je nabavka nove opreme i nadam se početak izgradnje nove zgrade. I po tome što je moj tim učinio veliki napor koji je učinio, i operisao ogroman broj malignih tumora tokom korone. Zaista, ogroman podvig. Hvala svima koji su uspeli da održe tempo i na veliki napor.

• Navedite nam imena pet Srba kojima se najviše divite, i zbog čega? Recite nam ponaosob zbog čega?

Ovde bi spisak bio jako dugačak i teško je izdvojiti samo pet imena. Zaista sam ponosna što pripadam narodu koji je iznedrio toliko velikana i toliko velikih dela. Iako ne tako brojčan narod smo dali velike podvige svetu. Mladi ljudi u Srbiji imaju svetle primere na koje mogu da se ugledaju i na koga da budu ponosni, i da se trude za iste ili veće podvige.

Napraviću mali izuzetak i navesti njih 6. To je Draga Ljočić. Prva žena lekar u Srbiji, neko ko je na izvestan način svima nama otvorila put u medicinu. Bila je veliki filantrop i rodoljub. Jako obrazovana žena koja je učinila velike stvari za našu državu i za zdravstvo. Besplatno je lečila decu, zalagala se za otvaranje dečijih bolnica, domova za nezbrinutu decu. A, opet, sa druge strane, pokazala se i kao veliki rodoljub i kao bolničarka učestvovala u balkanskim ratovima u Prvom svetskom ratu. Možete zamisliti koji je podvig bio da jedna žena postane vrhunski lekar u to doba kada ste imali jako mali broj generalno pismenih žena. Ja se sećam sa kakvim sam se problemima susretala ja i to 80-ih godina, a mogu da zamislim jedan vek pre toga. Hvala joj!

Nikola Tesla. Bespotrebno je govoriti o podvizima i delima Nikole Tesle i njegovom naučnom dostignuću. Smatram ga najznačajnijim naučnikom svih vremena koji još uvek nije istražen kao ni njegov rad. Žao mi je što se više ne promoviše u našoj zemlji i našem obrazovanju. Mislim da mladi generalno moraju da izučavaju velikane poput Tesle i ostalih naših znamenitih ličnosti i da pišu radove. Najveća vrednost Teslinog života i dela je bila ta što je sve radio verujući u bolje sutra celom čovečanstvu. Nije bilo tog finansijskog momenta. Takođe, ono što je za pohvalu, iako je postao najveći naučnih na svetu u to doba, nije zaboravio poreklo i odakle dolazi. Poznata njegova rečenica studentima je bila: "Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu".

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Mihajlo Pupin. Takođe, kao i Tesla, veliki naučnik, koji je u teška vremena radio najbolju moguću diplomatiju za naš narod i državu. Njegovo poznanstvo sa Vilsonom doprinelo je to da je jedina zastava koja se viorila na Beloj kući upravo zastava Srbije zbog podviga u velikom ratu.

Milutin Milanković, srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i fizičar. Malo ističemo i slavimo naše velikane, malo se o njima zna uči ili piše. Malo je urađeno serija i filmova, malo smo knjiga napisali o njima i predstavili ih svetu. Nažalost, novinske stupce pune crne hronike i rijalitiji umesto ovakvih velikana, i nije ni čudo što nas često u svetu malo cene kada sami ističemo ono što je najgore u našem društvu.

Mihajlo Obrenović, veliki državnik koji je malo predstavaljen našem narodu ali pored svih velikih podviga koji je učinio za uspostavljanje države i vojske. Imao je veliku svest o nauci i naučnicima, kao i njegova dinastija Obrenović. Upravo je za vreme Mihaila i Milana iznedrena najveća naša generacija naučnika, koji su odlazili preko, usavršavali se i vraćali se nazad da podižu našu državu. Zahvaljujući tim umovima nastala je naša država.

Sveti Sava (Rastko Nemanjić). Nezaobolazni čovek i svetitelj u našoj istoriji. Neko ko je uspostavio nacionalnu crkvu, nacionalni identitet našeg naroda ma gde oni živeli i pod čijom zastavom. To se u Evropi dešavalo mnogo kasnije, čak par vekova. Ono što je manje poznato to je da je bio i tvorac prvih bolnica u Srbiji, i nešto potpuno neverovatno o čemu postoje dokumenti, a to je da je uspostavljajući te bolnice u to vreme zahtevao da svaki pacijent koji napusti bolnicu ima otpusnu listu sa opisom od čega je lečen i na koji način. Naravno, to nije približno današnjim otpusnim listama ali tolika svest u to doba je nešto potpuno neverovatno.

• Imate li svog heroja i ko je to?

Dok sam bila mala to je bio moj otac, i smatram da očevi imaju posebno važnu ulogu u odrastanju ženskog deteta, da mu uliju sigurnost koja će ga pratiti kroz život. Danas, heroje srećem svakog dana i to su uglavnom sasvim obični ljudi koji vode normalne tihe živote, i prave podvige iz dana u dan za svoje porodice i svoju sredinu. Puna ih je Srbija, žao mi je što se o tim ljudima malo priča a previše priča o mediokritetima u javnosti. To su lekari, čistači ulica, profesori, učitelji, vojnici, majke...

Svi ljudi koji pošteno obavljaju svoj posao i ne štede se da daju celog sebe za svoje bližnje. Žao mi je što se sekunde na televiziji i stupci u novinama troše na razne šetače fascikla i starlete, a ne sjajne ljudie. Mislim da su ti pozitivni primeri ono što fali našim mladim ljudima. Tu mentalnu i duševnu hranu koju im dajemo, u to ih stvaramo, nažalost, ono što mogu da vide je, uglavnom, užas. Mnogo više pozitivnih primera i podviga, to podstiče mladog čoveka da se trudi i nadmeće u dobrom a ne u lošem modelu ponašanja.

Prof. dr Danica Grujičić Foto: Privatna arhiva

• Šta vas je poslednje nasmejalo i kada?

Pa, često se nasmejem u toku dana, čovek bez smeha nije živ. Volim vesele ljude i duhovite, često se šalim ili prihvatam šalu na svoj račun. Ali, ono što me je obradovalo u drugom smislu to je inicijativa mladih ljudi iz Fondacije koji su odlučili da podignu dve kuće uoči božićnih i novogodišnjih praznika. I pokrenuli veliku SMS kampanju i akciju da prikupe 100.000 SMS poruka na broj 4334 i time podignu kuću u Republici Srpskoj i Kosova i Metohiji.

• Rođeni ste u Užicu, živeli i delom ste školovali u Moskvi, sada ste u Beogradu. Možete li da napravite poređenje koje je mesto broj 1 za vaš život i zbog čega?

Pa, najviše vremena sam provela u Beogradu, više od 40 godina, u svim drugim gradovima sam provela daleko manje vremena. Ali, sve su to moji gradovi i za svaki od njih me vežu najlepše uspomene i periodi mog života da li je to osnovno obrazovanje u Užicu ili srednje obrazovanje u Beogradu i Moskvi, kasnije studije u Moskvi i Beogradu. Što sam starija to jedva više čekam da odem u penziju i vidim sebe na Tari u nekoj kući u miru da čitam, da šetam i da se bavim humanitarnim radom.

• Čime se sve bavi vaša Fondacija Zajedno za mlade?

Fondacija se bavi pomaganjem najtalentovanije dece od osnovne škole do kraja studija iz oblasti nauke, umetnosti i sporta. Upravo ove velikane koje sam pomenula, puna ih je Srbija ali mnogi od njih nemaju uslova za školovanje ili usavršavanje, želim da kroz Fondaciju naše društvo pomogne toj deci i damo im šansu ostvare sve svoje snove na svoju korist, svojih bližnjih i celog društva. Do sada smo pomogli preko 300 dece i nekoliko ustanova šriom Srbije. Plan nam je da pokrenemo Fondaciju u Srpskoj i Crnoj Gori.

• Koliko u Srbiji godišnje ljudi oboli i umre od malignih bolesti i kada je u našoj zemlji, tačnije u kom trenutku počeo da raste rapidno broj obolelih od karcinoma i zbog čega?

Cifre su katastrofalne - oko 50.000 novoobolelih svake godine a oko 30.000 umrlih. Kada se sve ovo završi ispostaviće se da su najveće žrtve korone upravo onkološki pacijenti, koji zbog cele ove situacije nisu stigli da na vreme da urade skrining ili otkriju svoju bolest, pa dolaze u terminalnim fazama.

• Često se u narodu kaže, "i ranije je bilo karcinoma ali se o njemu nije toliko pričalo". Da li je to istina ili ne?

Bilo je uvek ali nikada u ovolikoj meri, ovo je već na nivou epidemije. Naravno, termin epidemija ne može da se koristi kod onkolških bolesti jer nisu zarazne ali koristim kao termin kojim želim da pokažem koliko je dramatična situacija. Onkološke bolesti su hronične bolesti i imamo oko 180.000 obolelih u svakom trenutku, to je prevalenca. U toku prošle godine imali smo oko 180.000 pregleda različitih ljudi sa dijagnozom C. Zamislite 180.000 ljudi koji boluju od najtežih bolesti u državi koja ima oko 7.000.000 stanovnika, to je užas! Moramo sve učiniti da smanjimo taj broj i da imamo što efikasnije terapije.

Foto-ilustracija: Shutterstock

• Dokle se stiglo sa borbom da se dokaže da je osiromašeni uranijum krivac za povećani broj karcinoma? Verujete li da je povećan broj obolelih posledica bombardovanja?

Potpisan je ugovor 4 ministarstva i inicijativnog odbora naučnika, i izostala je odluka Vlade. Znam da se vrši ogroman pritisak na našu državu da odustane od tog istraživanja, ali ono što mogu bar za sebe da tvrdim neću nikada odustati da zahtevam da se ustanovi istina. To dugujemo našim građanima i celoj svetskoj javnosti. Lično sam ubeđena da ima velike veze ali ja sam neko ko se bavi naukom i barata činjenicama, zato i zahtevam da se sve ispita na naučnim osnovama u multidisciplinarnom pristupu. Jedino tako možemo da znamo istinu, sve ostalo su pretpostavke.

• Koliko nam deca obolevaju od karcinoma, imate li podatak koliko dece trenutno boluje u Srbiji od malignih bolesti, i da li je to više ili manje u odnosu na druge zemlje? Od kojih maligniteta najviše obolevaju deca, da li su to i dalje leukemije, ili ima drugih karcinoma?

To su i dalje leukemije i maligni tumori mozga. Nemam još podatak za 2020. godinu ali znam podatak od pre nekoliko godina, bilo je 314, i to je užas. Ono što je važno da se zna, jeste da u svetu oko 160.000 dece oboli od neke vrste malignog tumora dok 90.000 umre. Učešće obolelih u Evropi je 0,4 odsto dece dok je u Srbiji 0,7 odsto. Zato je vrlo važno da istražimo sve faktore jer skoro duplo veći broj obolelih imamo od evropskog proseka.

• Zašto su tumori danas sve agresivniji i zašto sve više napadaju mlade? Koliko moderan način života utiče na to? Šta po tom pitanju treba da uradimo, da se možda vratimo navikama naših najstarijih generacija, bar kada je hrana u pitanju?

To treba da bude tema istraživanja! I to je ono što treba da finansira Ministarstvo nauke. Često se kod nas rade projekti ili istraživanja koja interesuju Evropu ili neke dalje države, ali mi moramo da radimo istraživanja koja se tiču nas i koja su nama neophodna da bi uspeli da se rešimo goruće probleme i što se tiče bolesti i što se tiče drugih problema u društvu. Dakle, ono što finansira naša država mora da bude predmet onoga što interesuje našu naučnu zajednicu a direktno utiče na život naših ljudi a to je stanje životne sredine generalno i to isključivo na naučan i matematički precizan način.

Da se izračuna koliko koja fabrika zagađuje jer ne koristi adekvatan filter, koliko zagađuju automobili, koliko je hrana zagađena od raznih pesticida, koliko je voda zagađena od raznog đubreta i svega što se izliva u reku, koliko je NATO agresija nanela štetu našoj životnoj sredini. Sve to mora biti urađeno na naučan i precizan način da bi mogli da znamo koje mere da donosimo jer sve to utiče na zdravlje ljudi. Mi smo zemlja koja može i mora da bude ekološki čista. Čist vazduh, čista voda i zdrava zemlja sa zdravom hranom su preduslovi da ljudi ovde budu zdravi.

• Koliko smo blizu leka protiv raka? Da li pacijenti u Srbiji imaju lekove kojima se leče i oboleli u svetu?

Mnogo inovativnih lekova je došlo na listu. Ali ono što pacijenti moraju da shvate je da je jako važna genetska analiza tumora. Ako nemate gen na koji deluje taj lek, totalno besmisleno da primate lek samo zato što ste pročitali negde da je efikasan jer imate 1 odsto ćelija. Kada imate 50 odsto ćelija dobićete lek i taj lek će imati odlično dejstvo. To je za melanome i za tumore na plućima, mi se sada borimo i za ostale lokalizacije. Takođe, ono čega moramo biti svesni je da je jako puno novca potrošeno za kovid i da moramo biti strpljivi jer to je realnost sa kojom moramo da izađemo na kraj.

Foto: Shutterstock

• Ima li Srbija dovoljno radiologa koji čitaju mamografske snimke?

Lično mislim da nema, znam da su rađene edukacije i da u pojedinim centrima rade perfektni doktori. O tome je najbolje razgovarati sa prof. Zoricom Milošević  i dr Dejanom Jovanovićem koji su načelnik i zamenik dijagnostičke radiologije na IORS-u. Ono što je nama potrebno je da se nabavi softver. Rusi su nam ponudili softver preko koga možete da uvežete sve mamografe u Srbiji i da ekspertska mišljenja daju zaista oni ljudi koji znaju da ga čitaju. Ali onda te eksperte treba na odgovarajući način i nagraditi.

Ja sam neko ko smatra da doktor mora imati slobodu u odlučivanju kada je pacijent u pitanju, međutim, ne smemo dozvoliti da zbog doktorske sujete ljudi ne dobiju optimalnu terapiju. I zato su važni ekspertski konzilijumi jer možda neko ko je mlad i dobar doktor ne može da operiše nešto što može stariji i dobar doktor može. Zato je važno da postoje ekspertski konzilijumi. Država mora da nađe način da plati te eksperte.

• Koliko je korona pogodila pacijente obolele od korona virusa? Koliko često oni obolevaju, koliko su ugroženi? Da li u toku epidemije naši građani više umiru od posledica kancera ili korone? Na koji način pacijenti oboleli od malignih bolesti mogu da se zaštite od korona virusa, osim veoma poznatih protivepidemijskih mera - nošenja maski, održavanja distance i pranja ruku?

Naši pacijenti su disciplinovani, i oni zaista nisu u nekoj velikoj meri obolevali od korone. Međutim ono što smo primetili to je da ne idu kod lekara kada osete prve simptome i da bukvalno dolaze u terminalnoj fazi kada je lečenje u pitanju. I ono što odgovorno tvrdim jeste da će najveće žrtve korone biti onkološki pacijenti. I tu više nema priča oko organizacije zdravstvenih službi, već je to strah ljudi da pod medijskom halabukom ne idu kod svog doktora. Kada se sve završi i kada napravimo sve tercijalne centre ono što moramo da uradimo je reforma primarne zdravstvene zaštite. Jer masa pacijenata je mogla da završi lečenje kod kuće efikasno da je bila dobra organizacija u početku u domovima zdravlja odnosno kod svog lekara.

• Često govorite da je korona virus napravljen veštački i da je biološko oružje. U Velikoj Britaniji se pojavio novi soj, koji sad svi očekujemo da se pojavi i kod nas. Koliko je to realno? Koliko je novi soj opasniji, zarazniji, daje teže kliničke slike?

Mislim da se radi o istom virusu samo da je mutirao, i pitanje je da li se kod njih poklopio virus sa epidemijom običnog gripa. Nemam informacije o novom soju virusa, i kliničkim slikama, tako da ne mogu da pričam o detaljima. Ne mislim da će se išta radikalnije dešavati od ovoga što se trenutno događa i što se tiče ovog virusa.

• I sami ste preležali korona virus. U jednom od intervjua ste rekli da vam je bilo lakše kada ste pojeli slaninu. Navedite nam par saveta, nama koji se razbolimo, poput slanine, šta da radimo?

Ljudi previše bukvalno shvataju odgovore pa ću pojasniti, to je bila polušala. Međutim,  pitanje korone je pitanje imuniteta, jača, a zdrava hrana vam omogućava jači imunitet, zato su opasne bilo kakve dijete u trenucima epidemije. Zato sam pomenula slaninu. Da neko ne pomisli da slanina leči koronu, ali je vrlo važno da unosimo dovoljno vitamina i minerala, da imamo imamo kalorijski jaču hranu a zdravu (tu svakako ne mislim na najkaloričniju hranu poput brze hrane jer je ona užasna). Ono što je vrlo važno je da budete disciplinovani odnosno čim osetite simptome da stanete i mirujete, da ne kažete sebi nije mi ništa. Savet sa lekarom, vitamini i mirovanje. Nemojte olako da shvatite nijednu bolest pa ni ovu.

Sputnjik V ruska vakcina protiv korone Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

• Da li ćete se vakcinisati protiv korone, i ima li potrebe ako ste je preležali? Čijom vakcinom? Da li oboleli od karcinoma treba da je prime?

Ja još uvek imam antitela tako da mi trenutno nije potrebna vakcina, videćemo koliko će trajati taj period. Što se tiče vakcine vrlo važno je da građani dobiju sve informacije, i da sve bude maksimalno transparentno pogotovo oko vakcine za kovid pošto je i oko same zaraze bilo mngoo spornih pitanja u svetu. Smatram da je odlično da Srbija ima sve vakcine i da građani imaju slobodu izbora koju žele da prime. Ne sviđa mi se pokretanje pitanja oko vakcinalnog pasoša i vidim to kao jedan oblik totalitarizma.

Ja jako moram da vodim računa s obzirom na to da lečim onkološke pacijente koji su imunokompromitovani i svaki moj postupak ili savet direktno utiče na njih. Kada je pitanje zdravlja tu nema politike i ličnih simpatija. Ali, ono što pričam već godinama to je da se Srbiji potrebno ponovno ulaganje u Institut "Torlak". Vakcinalna suverenost je važna kao i vojska i policija. Ruska Federacija je ponudila Srbiji partnerstvo da se vakcina proizvodi na "Torlaku". To je fantastična stvar. To je prilika da dobijete obuku, tehnologiju i da ponovo izađemo na svetsko tržište a sa druge strane gde ćete bolji garant do tog da onaj koji pravi vakcinu pravi je za svoje bližnje. To je za mene najbolji garant kvaliteta. Prema svemu što sam videla najveću prednost dajem Sputnjiku V i nadam se da ćemo uspeti da pokrenemo proizvodnju na "Torlaku".

• Kako ocenjujete rad Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa? Često su meta napada. Podležu li politici? Donose li mere kakve bi trebalo, ili im nije nimalo lako?

Znate teško je doneti uvek pravu odluku i da li je sve to najbolje u tom trenutku. Smatram da su imali najbolju nameru. Da li je svaka mera bila najefikasnija, o tome možemo da polemišemo ali smatram da su želeli uvek da zaštite građane. Nemam običaj da izigravam generala posle bitke, smatram da su mere bile dobre. Da li je moglo bolje, sigurno da jeste, ali kada je vanredna situacija tu nikada ne mogu biti svi zadovoljni. Tako ni ja.

Život ne sme da stane, idemo dalje. Proći će i ovo i verujem da ćemo se uskoro vratiti normalnim životima. Kada je zdravlje u pitanju politika tu nema šta da traži, jedina stvar koja se mora gledati u svakom trenutku je čovek i pacijent.

Prof. dr Branimir Nestorović Foto: Nikola Tomić

• Vaša i mišljenja prof. dr Branimira Nestorovića se i te kako slažu. On je napustio Krizni štab. On bi hteo vas za ministra zdravlja, a vi njega, ako ne grešim. Šta je za vas prof. dr Nestorović i da li treba da žalimo ili da budemo srećni što je napustio Krizni?

Bane je, pre svega, fenomenalan čovek i lekar. Nema doktora koji nije slao svoje pacijente kod njega, to vam je najbolju dokaz o kakvom se lekaru radi. I to svi znaju, bilo kakva kritika na njegov račun i na račun njegovog poznavanja medicine je sramna. I mogu da razumem laike koji komentarišu ovako ili onako, ali ne i doktore jer se dobra zna ko je Branimir Nestorović u medicini.

Da, često mislimo slično o mnogim stvarima, smatram da je on neko ko mnogo čita, i vidi medicinu unapred. To o čemu on govori to je budućnost medicine, ko to ne razume bolje da ćuti, jer ne razume medicinu. Njegova harizma i pristupačnost su sjajni, on ume da priđe običnom zabrinutom čoveku i zato mu ljudi veruju. I drago mi je da posle cele one hajke na njega, poverenje ljudi nije opala čini mi se da je veće nego ikada. Ne treba da žalimo niti da slavimo, Bane je Bogu hvala tu, i drago mi je da je često u javnosti. Da li će se obraćati kao član Kriznog štaba ili kao doktor to je potpuno nevažno. Ali ne smemo da zaboravimo šta su neki ljudi uradili za celu svoju kariijeru i da ih olako pljunemo. Za mene je Bane prijatelj i neko za koga smatra da fantastično poznaje medicinu.

(Telegraf.rs)