Ružić o novom zatvaranju škola, povratku u učionice, nikad više petica: Deca više neće učiti napamet

Foto: Ministarstvo prosvete

On pored ministarske obavlja i funkciju prvog potpredsednika Vlade. Detinjstvo je proveo u Australiji, pa u nju rado odlazi. Partizan mu je u srcu, a za njega su u ovom momentu najveći heroji zdravstveni radnici. Branko Ružić. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 

Preporučujemo

U novogodišnjem intervjuu za Telegraf.rs ministar Ružić nam je otkrio koja mu je od ove dve funkcije veći izazov. Kaže da broj obolelih učenika od korona virusa bio između 0,4 i 0,5 odsto a osoblja do 5 procenata. Navodi da nije bilo značajnijeg broja onih koji su kažnjeni zbog nepoštovanja mera, da je apsurd što su tuženi direktori jer su tražili od učenika i nastavnika da poštuju protivepidemijske mere, a da je nepravda što je kažnjena nastavnica iz Podrške samo zato što su se rukovala deca na odmoru uprkos njenim upozorenjima. 

Rekao nam je i da nije realno još pričati o tome kada će se učenici vratiti u školske klupe, otkrio nam je i da li može da se dogodi zatvaranje škola, imaju li osnovno, srednje i visoko obrazovanje svoje rane, koji se zakoni menjaju, kako će izgledati novi proces učenja, ali i ponešto o sebi...  

• Pre svega, šta biste poželeli učenicima, studentima, njihovim roditeljima i nastavnom osoblju u Novoj 2021. godini?

Pre svega, zdravlje i ličnu sreću i želim da se svi radujemo kada se situacija normalizuje kako bi i oni za katedrama i oni u klupama, odnosno u amfiteatrima, mogli da sprovode obrazovni proces zarad budućnosti Srbije.

• Da li će se raspust završiti kako je i planirano 18. januara? Da li će se đaci vratiti u klupe, ili će se nastava odvijati kombinovano?

Nije realno da u ovom trenutku prognoziramo takve stvari. Epidemiološka situacija se prati intenzivno i svakodnevno u saradnji sa nadležnim institucijama i organima. U skladu sa promenama situacije preduzimaćemo odgovarajuće mere a konačnu odluku će, kao do sada, donositi Krizni štab.

• Deca se vraćaju nastavi baš u vreme kada se očekuje da se pored korone pojavi i virus gripa. Može li to da dovede do zatvaranja škola, ili bi u tom slučaju svi učenici sticali znanje na onlajn nastavi?

Intencija sa prethodnim merama koje su sad na delu je bila preveniranje eventualnih negativnih efekata i trudićemo se da na tome istrajemo. Za sve opcije smo pripremljeni, ali je aksiom da vaspitno-obrazovni proces neće i ne sme stati.

• Koliko je korona virus ušao u škole?

Ponosan sam i zahvalan svoj deci i svom nastavnom i nenastavnom osoblju na izuzetnoj disciplini i posvećenosti da svako dete dobije adekvatno obrazovanje, a da škole ostanu mesto gde se virus ne širi. Među učenicima je taj procenat bio između 0,4 i 0,5 odsto, a procenat zaposlenih kako nastavnog i vannastavnog osoblja nije prešao 5 odsto, što je dokaz upravo ove discipline i poštovanja preventivnih mera.

Foto: Tanjug/AP

• Koliko je učenika i nastavnog osoblja kažnjeno zbog nepoštovanja epidemijskih mera?

Toga nije bilo zaista u značajnoj meri. Svi su bili posvećeni i odgovorni u prvom polugodištu i raniji kalendar raspusta je svakako dobra odluka da se sačuvaju svi u vaspitno-obrazovnom sistemu.

• Imali smo situaciju da su prvo tuženi direktori škola zato što su uslovljavali učenike i nastavnike da nose maske, a onda je sve povučeno. Zašto se došlo do tužbi uopšte ako su oni samo poštovali mere koje su propisali Krizni štab i Vlada?

To je apsurd koji je odmah rešen zahvaljujući našoj brzoj reakciji i koordinaciji sa nadležnim institucijama. Premijerka i ja smo izrazili zahvalnost na razumevanju direktorima koji su morali da prođu kroz tu neprijatnost.

• Nastavnica Marina Milosavljević iz Osnovne škole „Ljubica Jovanović Radosavljević“ u mestu Podrška kod Kladova kažnjena je jer su se deca u dvorištu, na odmoru rukovala uprkos njenom upozorenju. Njena kazna je nakon Vaše inspekcije stavljena Van snage, ali da je moralo do toga da dođe? Da li je direktorka pogrešila?

Momentalno smo reagovali putem inspekcijskog nadzora i ta nepravda je ispravljena u najkraćem roku. Greške se dešavaju, ali sagledavajući šire okolnosti u kojima se čitav proces odvija, prirodno je i da Ministarstvo daje punu podršku u tom smislu i utiče na ispravljanje grešaka.

• Da li ste zadovoljni kako je završeno polugođe? Kako odgovarate na komentare da je bilo nikad više petica? Koliko su one opravdane?

Zadovoljiti sve želje i očekivanja nije nikad moguće, posebno ne u ovako izazovnim vremenima. Mislim da svi treba da budemo zadovoljni, jer su nam deca krenula u školu na vreme, za razliku od dosta drugih zemalja. Važno je i da nijedan dan nije prošao uzaludan i da obrazovanje nije trpelo. Svakako, ocenjivanje se sprovodi u vanrednim okolnostima u skladu sa pravilnicima i u najboljem interesu dece.

• Analiza Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazala je da je nešto manje od polovine učenika bilo odlično na kraju osmog razreda prošle godine, a svaki peti je imao prosek 5.00, ali da je njihovo znanje ispod proseka. U čemu je problem?

Sa sledećom školskom godinom završavamo i reformu kurikuluma što će zaokružiti proces promene učenja – da deca ne uče napamet određeni broj podataka ili informacija, već da znaju kako da to stečeno znanje i upotrebe. Sa tim verujem da ćemo svaku sledeću analizu obogatiti boljim podacima. Naravno sve zahteva vreme. Jeste jedan maratonski proces koji će za krajnji epilog svakako imati kvalitetno sticanje znanja.

Šta smeta njegovim sinovima

• Šta je po vama rak rana osnovnog, šta srednjeg obrazovanja, a šta je najveći problem u visokom obrazovanju?

Ne vidim takozvane “rak rane” bilo kog nivoa obrazovanja. Smatram da je to jedan od najvažnijih sistema u svakoj državi pa i u našoj i da ćemo već započetim reformama svakako unaprediti čitav sistem obrazovanja u Srbiji na način koji će korespondirati sa vrednosnim odrednicama svih modernih država.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

• Imate li u svom bližem okruženju nekog đaka ili nastavnika koji mora da uči odnosno da drži nastavu onlajn, da li Vam se žale, postoji li nešto što ih ometa i smeta im u takvom radu i šta?

Ja sam otac dvoje dece, jednog učenika i jednog studenta i vrlo dobro su mi poznati i njihovi stavovi. Njima najviše smeta to što nema onog tradicionalnog modela sticanja znanja, ali, pre svega, druženja na koje su navikli pre i posle časova ili predavanja. Međutim, živimo u 21. veku i ako je iko prilagodljiv onlajn platformama to je, svakako, mlađa populacija i u tome ne vidim problem.

• Predškolske ustanove nisu obustavljale rad u vreme trećeg talasa korona virusa, iako smo svedoci da je on do sada najteži. Zbog čega?

Pratili smo redovno situaciju kod zaposlenih i ni u jednom momentu vrtići nisu bili pretrpani i uvek je bio dovoljan broj vaspitača. Poznato je i da se virus kod najmlađih ne zadržava, niti je u toj meri opasan kao kod starijih. Takođe, bilo bi kontraproduktivno zatvoriti vrtiće jer su predškolske ustanove koren vaspitno-obrazovnog procesa, sticanja elementarnih radnih navika i socijalizacije.

Foto: Shutterstock

• Korona je pomerila školsku godinu, završiće se kasnije. Samim tim i mature. Da li ćete uvesti neka nova pravila u vezi sa polaganjem male mature?

Školska godina je pomerena za 2-4 dana. Svakako ćemo kredibilne odluke donositi u skladu sa stavom Kriznog štaba i epidemiološkom situacijom, ali je namera da se školska godina završi i u takvim okolnostima na regularan način.

• Da li ćete nešto posebno uraditi za Fakultet političkih nauka. Ispravite me ako grešim, bili ste na FPN-u student prodekan?

Uradiću sve što mogu za unapređenje visokog obrazovanja generalno bez privilegovanja bilo koje visokoškolske ustanove. Naravno da je to fakultet koji je mom srcu drag, ali svaki pomak koji napravimo, biće u interesu svih fakulteta, a pre svega studenata.

• Prošla su 2 meseca od kada ste u Skupštini položili zakletvu i preuzeli novi resor. Šta ste ostavili kao"domaći zadatak" novoj ministarki Mariji Obradović, a šta je vama ostavio vaš prethodnik, Mladen Šarčević?

Velika je čast biti prvi potpredsednik Vlade i ministar ovako velikog i značajnog resora, a posebno pod vođstvom predsednice Vlade Ane Brnabić. Nije lak zadatak nijednom ministru, naročito u oročenom mandatu, niti je moguće sprovesti velike reforme, ali važan je kontinuitet. Za to je potrebna dobra osnova, koju svakako imamo, jer se u prethodnom mandatu mnogo radilo u svim oblastima.

Saveti premijerke i stranačkog šefa

• Pored ministra prosvete, obavljate i funkciju prvog potpredsednika Vlade. Koja od te dve je veći izazov?

Velika je odgovornost obavljati obe funkcije i drago mi je da je prvi put na funkciji ministra osoba koja je i prvi potpredsednik Vlade. Naravno da je zahtevnija funkcija ministra prosvete u kontekstu operativnog posla, ali funkcija prvog potpredsednika ima specifičnu težinu u političkom smislu.

• Na mestu potpredsednika Vlade nasledili ste svog stranačkog šefa Ivicu Dačića. Da li ste dobili neki poseban savet od njega i kakvu saradnju imate sa premijerkinim kabinetom?

Imam odličnu saradnju sa oboje i od njih dobijam uvek korisne savete i potrebnu iskustvenu rutinu za kvalitetno obavljen posao. Premijerka je meni prenela na početku funkcionisanja prethodne Vlade sve što treba da znam u vezi resora državne uprave i lokalne samouprave, i od tog dana imamo odlično razumevanje i podršku u radu. S druge strane, funkciju prvog potpredsednika Vlade Dačić je obavljao odlično i naravno da mi je značajan bio svaki njegov savet u vezi sa tim.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

• Šta je ono što ste za ova dva meseca postigli otkako ste na čelu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i šta možemo da očekujemo u narednom periodu?

Javnosti predstavljamo ovih dana paket akata važnih za visoko obrazovanje, nauku i tehnologiju. Kako bismo povratili punopravni status u Evropskoj asocijaciji za kvalitet obrazovanja morali smo da pristupimo izmenama jednog dela Zakona o visokom obrazovanju koji se ponajviše odnosi na akreditaciju visokoškolskih ustanova. Predlažemo i nov Zakon o studentskom organizovanju, koji je rađen zajedno sa studentima, da bi se odredili reprezentativni predstavnici studenata kako bi mogli da ostvaruju svoja prava na adekvatan način kroz sve oblike studentskog organizovanja.

• Na javnoj raspravi je i Predlog strategije naučno-tehnološkog razvoja, šta on donosi?

Strategija nosi naziv “Moć znanja” jer nam je ideja da koliko znanja imamo tako ćemo se i pozicionirati u svetu. Ovo ističem jer strategijom podržavamo jačanje kapaciteta naučnih timova, pojedinaca i naučno-istraživačkih organizacija, kako bismo mogli da odgovorimo mnogim projektnim konkursima i kod nas i u svetu. Pored ovoga, radićemo na jačanju infrastukture u nauci novim naučno-tehnološkim parkovima, centrima izvrsnosti i novim institutima, kao što je Institut za veštačku inteligenciju.

O korona virusu, Australiji, Partizanu 

• Preležali ste korona virus. Da li ćete se vakcinisati protiv kovida 19?

Bio sam pod nadzorom lekara, ali srećom kod kuće sve vreme. Naravno da ću se vakcinisati, kada za to dođe red. Smatram to ispravnom odlukom da se ova pošast zaustavi.

• Da li biste se vratili u Australiju?

Uvek joj se rado vraćam, pre svega, zbog porodice i prijatelja, ali nisam još uvek razmišljao o nekom dužem boravku tamo.

• Ko je vaš heroj?

Jedini heroji u ovom momentu su zdravstveni radnici, a među njima, “poslednji među jednakima”, moj veliki prijatelj prof. dr Vlada Đukić, direktor KBC "Dragiša Mišović".

Foto: Marko Jovanović

• Kakva je budućnost srpskog fudbala, naročito Partizana?

Nadam se da će pratiti progres koji država Srbija pravi u svim segmentima društva, a što se tiče Partizana uvek mi je u srcu i to će tako i ostati.

• Da li Vam se sin učlanio u SPS, s obzirom na to da je punoletan?

S obzirom na to da se radi o punoletnoj osobi bio sam počastvovan činjenicom da je moj sin Milutin sam odlučio da se učlani u SPS, a na meni je svakako da podržim svaku njegovu dobro promišljenu odluku, kao i odluku da upiše Pravni fakultet u Beogradu.

• Da sam ja ministar prosvete a vi novinar šta biste me pitali? Koji je vaš odgovor na to pitanje kao resornog ministra?

Imajući u vidu da na Fakultetu političkih nauka, koji sam završio, postoji novinarski smer, u situaciji da nisam završio smer međunarodnih odnosa, nego upravo taj, verovatno bismo bili u obrnutim pozicijama danas.

(Telegraf.rs)