U srpskom Sibiru je sneg već do kolena: Prava surova zima oseća se u brdima, a u gradu je idila

Sneg koji pada širom Srbije od sinoć zadaje gomele probleme, ali ne samo putarima, koji još na važnim pravcima uspevaju da se izbore sa njim, već i sa snabdevanjem električnom energijom.

Tako, vlažan sneg i led lomili su stuboce, stabla, kidali električnu mrežu i preko 25.000 domaćinstava ostavili bez struje.

Međutim, raste i snežni pokrivač. Dok je u zapadnom delu zemlje on oko 30 centimetara, u sjeničkom kraju dostigao je već i pola metra.

Kako saznajemo, glavni put prema selu Bare je neočišćen.

Prava surova zima oseća se u brdima, dok je u samom gradu situacija nešto drugačija, pa snežne ulice ovog gradića mame na šetnju.

Sneg je prve probleme počeo da zadaje još juče.

Pojedina sela potpuno su bila odsečena od glavnog puta, a oko 1.000 meštana usled nevremena ostalo je bez električne energije.

- Putevi su neprohodni, u selima nema struje. Meštani su u velikom problemu , a u pojedinim selima ostali su i bez medicinske pomoći, jer se šlogirao vozač saniteta i njega su jedva izvukli na glavni put, kako bi mu bila pružena neophodna medicinska pomoć - izjavio je za RINU, Miljan Konatar iz MZ Bare na Pešteru.

Zašto je Sjenica najhladniji grad

Sjenica se nalazi na nadmorskoj visini preko 1.000 metara i obično je zimi okovana snegom.

Meštani su se navikli na izuzetno hladne dane, budući da je najčešće najhladniji grad u zemlji, koji beleži i najveće temperaturne rekorde u minusu.

Tako je 26. 01. 1954. godine zabeležena rekordno niska temperatura od - 38 Celzijusovih stepeni.

Ona je najhladniji grad ne samo u Srbiji, već spada i među najhladnije u Evropi. Neobičnu mikroklimu uzrokuje geografija - postoje lokalne depresije, odnosno geografska ulegnuca, iznad kojih se hladan vazduh "zajezeri", pa ukoliko ostaje hladan ne postoji mogućnost da se lako zagreje.

Međutim, čim se malo popnete, razlika u temperaturi može da se promeni. Tako je poznato da je šetnja po zimi ovim krajem uvek bolja tako da se izbegavaju depresije, odnosno, da se kreće po obodu "jezera" hladnog vazduha.

Najgori su, pričaju Sjeničani, zimska vedra i sunčana jutra. Kada ugledaju zubato sunce, znaju da ih čeka opasan mraz.

(Telegraf.rs)