Katolički vernici proslavljaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik

„Doba Avgusta - Rođenje Isusa Hrista“, Žan-Leon Žerom, 1855. Foto: Wikimedia Commons/musenor.com/Chatsam

Rimokatolička crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i pojedine pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, proslavljaju danas Božić, praznik rođenja Isusa Hrista.

Preporučujemo

Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hrist je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.

Vernici u katoličkim i drugim crkvama zapadnog obreda na Božić se klanjaju jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom.

Hočevar: Isusu nije drago što živimo u pandemiji

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je u Božićnoj poslanici poručio da je pandemija kovid 19 bunt prirode protiv savremenog načina života čoveka, navodeći da Isusu Hristu svakako nije drago što živimo u pandemiji, sa maskama na licu, a da je proslavljanje Hristovog ovaploćenja jedini izlaz iz svih današnjih redukcija života.

Hočevar je naveo da pandemija koju neki nazivaju pošast, a drugi se njome bave samo jednostrano i jednosmerno, dok je se treći samo boje, od nje beže i čekaju vakcinaciju - može za savremenog čoveka postati istinska proročka snaga.

Navodeći da je odavno zapisano da Bog uvek prašta, da je čovek sposoban to da čini, ali tu svoju sposobnost retko koristi, a da priroda nikada ne prašta, Hočevar je ukazao na to da priroda i ne može da prašta jer ili funkcioniše po od Boga datim zakonima ili sama nužno postaje bunt, otpor, bolest, nosilac smrti.

Stanislav Hočevar, Foto: Marko Jovanović

Kaže da je čovek razumno i slobodno biće koje može da shvata, ali često ne želi da shvati, da može logično, normalno i moralno delovati, a istovremeno može okrenuti leđa dobru, istini, harmoniji, pa tako i zdravlju.

- Specifičnost našega vremena jeste u tome da se čovek bori samo za, u jednodimenzionalnom smislu, autonomiju, za nezavisnost u smislu samodovoljnosti, što znači: izvan zajednice; za slobodu u apsolutnom smislu, a takvu slobodu u apsolutnom smislu može živeti samo potpuno savršeno biće - Bog - ukazuje Hočevar.

Naglašava da se Isus ne miri sa tim da živimo u strahu i neizvesnosti zbog pandemije i da nije Njegova volja da budemo zatvoreni, izolovani, udaljeni jedni od drugih, kao i da maskama pokrivamo lice koje odražava naš identitet, posebnost, neponovljivo istorijsko i kosmičko mesto.

- Sve to nije po volji Njegovoj, sve to smo nažalost, svesno ili nesvesno, sami izabrali - poručuje Hočevar i dodaje da su ljudi pomislili da mogu menjati sopstveni identitet i da mogu sebe proglasiti "tvorcima", "bogovima", "proizvođačima" sile Božje.

Prema njegovim rečima, čovek sam svesno proteruje Boga, pa time i zdravlje.

- Umesto da živimo uzvišenost Božjih sinova i kćeri, i samim tim dostojanstvo saradnika Božjih, radije biramo svoj ništavni egocentrizam, a tako i narcisoidnost, koji nas bacaju u reku prolaznog - dodaje Hočevar.

Beogradski nadbiskup naglašava da je važno slaviti rođenje Isusa Hrista jer nam samo Bog može reći ko jeste Bog i ko jeste čovek i kakav ljudski život treba da bude.

Zato je, navodi Hočevar, Bog postao čovek i zato je sam čin gledanja, rasuđivanja, prihvatanja i poistovećenja sa Bogočovekom - Isusom Hristom i proslavljanje Njegovog ovaploćenja, jedini izlaz iz svih današnjih redukcija života.

(Telegraf.rs)