Svet strepi od novog soja korona virusa: Kakve su šanse da stigne u Srbiju, da li mere pomažu?

Dr Branislav Tiodorović / Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Samo što je prošlo godinu dana od pojave novog virusa kovid 19, svet strepi od njegovog novog soja koji se pojavio u Velikoj Britaniji, i to ponovo u decembru. Da li je zarazniji, smrtonosniji, pogađa li više mlade, štiti li tek napravljena vakcina protiv korone?

Preporučujemo

Ovo su samo neka od pitanja na koja struka pokušava da odgovori, a sve dok stručnjaci ne razdvoje njegov genom i ne pročitaju ga podrobno, sigurno je da moramo da se pridržavo mera sa kojima već živimo.

Zaraženi novim sojem korone zasad nisu registrovani u Srbiji, a kako za Telegraf.rs kaže prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, uvek postoji šansa da se tako nešto dogodi. Ne zaboravimo i da nam je korona stigla preko Bergama.

On kaže da postojeće mere - maska, distanca i redovno pranje ruku pomažu i kod novog soja. Objašnjava i da promene kod novog soja u odnosu na postojeći virus nisu ozbiljnije, kakve, inače, mogu biti, ali da treba pratiti šta se dešava.

- U prilog tome ide i situacija u Velikoj Britaniji. Oni nisu promenili mere, one su ostale, ali su uveli ozbiljniji odnos prema merama u Londonu i Engleskoj, gde su ustanovili pojavu tog virusa. To znači da oni prate. Da imaju nadzor. Već su objavili da nema nikakvih razlika u odnosu na ovaj prethodni virus. Pre tri dana je bilo reči da možda mladi teže obolevaju, da imaju težu kliničku sliku, da se brže prenosi, ali pitanje je kako neko sad može da kaže da je za 70 odsto brže prenošenje? - pita se prof. dr Tiodorović.

Nije reč o ozbiljnoj mutaciji, o stvaranju novog tipa

Podseća da je i Svetska zdravstvena organizacija rekla da su ih Britanci obavestili o svemu i da su stalno u kontaktu, ali i da niko u svetu nije potvrdio da novi soj ima neke karakteristike koje su posebno zabrinjavajuće: 

- Koliko znam, novi soj je potvrđen i u Australiji, što je malo čudno. Oni su daleko. Pretpostavljam da je u pitanju importovani, uvezen slučaj. Najteže je utvrditi odakle je došao prvi slučaj. Ali vidim da su Danci, Holanđani, Belgijanci već obustavili letove prema Velikoj Britaniji. Čak i Nemci i Francuzi.

Foto: Pixabay.com

Prof. dr Tiodorović kaže da je karakteristika svih virusa da mutiraju. To je slučaj i sa ovim, koji je do sada već prošao kroz nekoliko manjih mutacija.

- Praktično, kada prolaze kroz humanu populaciju, dolazi i do mutiranja. To mutiranje može biti ozbiljnije, da kažemo sadržajnije, sa stvaranjem novog tipa. Ovde se, međutim, ne radi o tome. Ovde se samo radi o nekim karakteristikama. To može biti mala promena, ali dovoljna da zabrine naučnike koji to prate. To je kao i kod gripa. Sve ovo nije iznenađenje. U kompletnom ovom periodu od 10 meseci zabeležene su male mutacione promene. Naučnici koji se time bave u specijalizovanim laboratorijama razlože takav genom i potpuno ga proučavaju - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Dodaje da je važno pratiti šta se dešava.

- Dokle god se održava virus u humanoj populaciji, on može da stekne neka nova svojstva, odnosno da mutira. Važno je ovog trenutka to što su Englezi potvrdili, a to niko u Evropi nije negirao, što ne znači da neće neko u narednim istraživanjima, da Fajzerova vakcina koja se daje i u Velikoj Britaniji, a počeće i u drugim evropskim zemljama, štiti i od ovog soja - kaže naš sagovornik.

Mere i nakon vakcinacije 

Ponavlja da čak i kada počne masovna vakcinacija kod nas, da ćemo morati da poštujemo postojeće mere.

- Prvo što neće moći svi odjednom da se vakcinišu, drugo što će uvek biti onih koji ne smeju da prime vakcinu iz nekih razloga, kao što su na primer alergični, oni ne mogu ovu Fajzerovu. Takođe, mlađi od 18 godina ne mogu da prime ovu vakcinu. Dakle, ima jedna masa ljudi koja neće biti obuhvačena vakcinom, tako da moraju da se sprovode sve mere kao da vakcine nema.

Foto: Shutterstock

- Onaj ko primi vakcinu neže biti odmah zaštićen. Mora da primi dve doze u razmaku od 21 dana. Obično kažu da je posle prve doze negde oko 60 odsto zaštita, a tek kada se primi druga doza, zaštita je više od 90 odsto. Ali i posle te druge doze mora da prođe 7 do 10 dana, sve zavisi od organizma. Neko će pre da razvije antitela, neko kasnije - kaže prof. dr Tiodorović.

Novi soj korone kod nas  

Na pitanje kakve su šanse da se zaraženi novim sojem pojave i u Srbiji, kaže:

- Uvek postoji šansa da se pojavi i kod nas. Mi ćemo to verovatno razmatrati narednih dana. Prvo moramo da vidimo da li mi imamo letove sa Velikom Britanijom, koje su to avio kompanije. Mora dobro da se proceni situacija. Ako je to let koji ne predstavlja problem, ako je za delove gde njega nema, onda nema potreba za obustavom. A da li može doći neko? Pa može. Kao što nam je došla korona preko Bergama, tako nam može doći preko Evropske unije - kaže prof. dr Tiodorović.

Za kraj dodaje pošto je i Srbija na pragu početka vakcinacije protiv korone, da je uloga medija jako bitna, u smisli objavljivanja pravovremenih i tačnih informacija.

- Ako ima nekih postavakcinalnih reakcija, koje mogu biti zabrinjavajuće, to treba reći. Kao što su za Fajzerovu vakcinu odmah rekli da ima reakcija kod onih alergičnih, treba reći istinu i za sve ostalo. Vrlo je važno reći otvoreno ko može da je primi, ko ne može i zbog, i to da bude potkovano objašnjenjima.

(Telegraf.rs)