Brojna deca odrastaju u porodicama iz pakla: Kako neko može da postane hranitelj da bi ih spasio?

Foto ilustracija: Shutterstock

Brojna deca širom Srbije u svojim porodicama ne dobijaju ljubav, pažnju, zlostavljana su, zanemarivana, odbačena... Majka i otac im ne pružaju srećan život... Iz tog razloga postoje humani ljudi, koji žele da postanu hranitelji kako bi takvim mališanima obezbedili bolje detinjstvo. Koje uslove je potrebno da ispune saznaje Telegraf.rs.

Preporučujemo

Stambeni prostor

Jedan od uslova koje porodica mora da ispuni kako bi postala hraniteljska jeste stambeni prostor.

Prema Minimalnim standardima za dete u hraniteljskoj porodici, stambeni prostor hraniteljske porodice treba da je u naseljenom mestu gde su razvijene saobraćajne i druge veze i komunikacije.

- Stambeni prostor treba da je priključen na električnu i telefonsku mrežu, na javnu vodovodnu mrežu, odnosno da je obezbeđeno snabdevanje higijenski ispravnom tekućom vodom, da je priključen na javnu kanalizacionu mrežu ili propisno izgrađenu septičku jamu. Potrebno je da je obezbeđeno grejanje - objasnili su za Telegraf.rs iz Gradskog Centra za socijalni rad (GCSR) u Beogradu.

Soba za decu treba da ima šest metra kvadratnih po detetu i poseban ležaj, dve posteljine, jastuk, dva ćebeta, radni sto, policu za knjige, orman za garderobu i obuću, ogledalo, kolica za bebu, grejno telo, kako navode iz ove ustanove.

Ko može da se bavi hraniteljstvom?

Hraniteljstvom može da se bavi porodica, koja je u skladu sa Porodičnim zakonom i Pravilnikom o hraniteljstvu stekla opštu podobnost za hraniteljstvo.

- Procena, priprema i obuka potencijalnih hranitelja se vrši u Centru za porodični smeštaj i usvojenje čije su nadležnosti regulisane Pravilnikom o hraniteljstvu. Prema članu 14. ovog Pravilnika Centar za porodični smeštaj obavlja procenu opšte podobnosti budućih hranitenja, obavlja program pripreme za hraniteljstvo, piše nalaz i stručno mišljenje o opštoj podobnosti za buduće hranitelje - kažu iz GSCR.

Foto: Shutterstock

Opštu podobnost hranitelja utvrđuje centar za socijalni rad nadležan za hranitelje na osnovu sintetizovanog izveštaja - nalaza i stručnog mišljenja o opštoj podobnosti budućih hranitelja, a kada procenu vrši centar za porodični smeštaj ili druga specijalizovana ustanova, na osnovu sintetizovanog izveštaja tih ustanova.

Stručni radnici u postupku procene opšte podobnosti hranitelja rukovode se procenom sposobnosti budućih hranitelja da stiču i razvijaju znanja i veštine za zaštitu dece bez roditeljskog staranja, svrstanih u pet kategorija kompetencija hranitelja:

1) obezbeđivanje sigurnog okruženja za dete i zaštitu deteta od zanemarivanja i zlostavljanja;

2) zadovoljavanje razvojnih potreba deteta u cilju optimalnog razvoja njegovih potencijala i prevazilaženja razvojnih zastoja;

3) očuvanje identiteta deteta kroz podržavanje veza između deteta i njegove porodice kao i drugih važnih osoba iz njegove prošlosti;

4) pružanje podrške detetu u prevladavanju separacije i gubitaka;

5) prihvatanje podeljene odgovornosti i uspostavljanje saradničkog odnosa sa roditeljima dece i stručnim radnicima centra za socijalni rad.

Procena opšte podobnosti budućih hranitelja vrši se:

1) analizom isprava budućih hranitelja koji se pribavljaju i podnose centru za socijalni rad, uz zahtev za zasnivanje hraniteljstva;

2) intervjuom sa budućim hraniteljima u ustanovi;

3) intervjuom sa članovima porodice budućih hranitelja u kućnoj poseti;

4) procenom tokom realizacije Programa pripreme za hraniteljstvo.

Centar za socijalni rad na osnovu procene Centra za porodični smeštaj i usvojenje i dostavljene dokumentacije, izdaje potvrdu za bavljenje hraniteljstvom ukoliko su podobni, ili ukoliko nisu podobni, izdaje se rešenje o odbijanju zahteva.

Potrebna dokumentacija

Potencijalni hranitelji podnose zahtev i potrebnu dokumentaciju centru za socijalni rad na opštini gde imaju prijavu prebivalište.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Potrebna dokumentacija je:

- Fotokopija lične karte;

- Izvod iz matične knjige rođenih;

- Izvod iz matične knjige venčanih (ako su u braku);

- Uverenje o državljanstvu;

- Lekarsko uverenje;

- Potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima (uključujući prihode od poljoprivredne delatnosti, izdavanja stana, kuće, od neregistrovanih delatnosti);

- Potvrda o imovini (ugovor o kupoprodaji stana, kuće, zakup, otkup, ostavinsko rešenje);

- Uverenje da nije osuđivan - pribavlja po službenoj dužnosti centar za socijalni rad;

- Uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije podignuta optužnica;

- Uverenje da nije lišen roditeljskog prava (dobija se u sudu, vanparnična pisarnica);

- Uverenje da nije lišen poslovne sposobnosti (dobija se u centru za socijalni rad);

- Potvrdu da nije na evidenciji lica protiv koga je određena mera zaštite od nasilja u porodici (dobija se u centru za socijalni rad).

Broj dece u hraniteljskoj porodici 

Jedna porodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ako je reč o deci sa teškoćama u razvoju.

- Porodica može imati i više od troje dece na smeštaju ako se radi o braći i sestrama i ako se proceni da je to u njihovom najboljem interesu zbog očuvanja uzajamnih veza - ističu za Telegraf.rs iz Gradskog Centra za socijalni rad.

Prema Pravilniku o hraniteljstvu (član 37. i 38.) Centar za porodični smeštaj vrši praćenje i uvid u ostavrivanje svrhe hraniteljstva, pruža podršku detetu i hraniteljskoj porodici tokom odvijanja hraniteljstva preko Savetnika za hraniteljstvo.

Hraniteljska porodica i naknada

Hraniteljska porodica dobija naknadu za izdržavanje dece i naknadu za svoj rad. Naknada za izdržavanje deteta uvećava se ako je dete ometeno u razvoju ili ima kombinovane poteškoće u razvoju.

- Hraniteljska porodica je u obavezi da naknadu koju dobija za izdržavanje deteta namenski troši za potrebe deteta.

Prema Pravilnku o hraniteljstvu (član 40.) tokom praćenja porodice vrši se i uvid u trošenje sredstava namenjenih za izdržavanje deteta (opremljenost prostora za dete, obezbeđivanje zdravstvene zaštite i pravilne ishrane deteta, nabavka garderobe, obuće, sredstava za ličnu higijenu, opremljenost udžbenicima i školskim priborom, učešće deteta u ekskurzijama, rekreativnoj nastavi, maturi... korišćenju džeparca od strane deteta, ostvarivanje drugih prava u odnosu na potrebe deteta) - zaključili su razgovor za Telegraf.rs iz Gradskog centra za socijalni rad.

(Telegraf.rs)