Bratoselce, selo bez puta i putokaza, gađano osiromašenim uranijumom: Ko tamo i kako danas živi

Foto: Telegraf/Slađana Tasić

Na jugu Srbije municijom sa osiromašenim uranijumom gađana su sela Bratoselce i Borovac kod Bujanovca, Reljan kod Preševa, kao i brdo Pljačkovica iznad Vranja.

Preporučujemo

Bratoselce danas ima svega nekoliko domaćinstava u kojima živi oko dvadesetak ljudi. Odavde su se u potrazi za boljim životom odselili gotovo svi. Nepojmljivo je da selo, iako udaljeno svega kilometar ipo od auto-puta, nema put, vodu, školu, prodavnicu... Zagorka Trajković (77) jedna je od retkih, iz čijeg se dimnjaka u avetinjski pustom selu, vidi dim, kao svojevrsan znak života.

- Znamo da je selo gađano tim uranijumom od koga se dobija rak. To su livade izviše sela, tu su bacali te bombe. Moj suprug je umro od tumora. Lečio se neko vreme, ali mu nije bilo spasa. Imao je 55 godina kad je umro, a bio je pre toga zdrav u potpunosti, nije znao za lekara. Tako je slučaj sa svakom kućom, ne samo ovde nego i u susednim selima, naokolo. Blizu su Reljan i Borovac, to je samo nekoliko kilometara. Nema čoveka koji nije izgubio nekog bliskog svog od nekog raka, tumora - priča Zagorka.

Strateški značaj sela

Običnom čoveku ni skoro 22 godine posle bombardovanja, ostaje nejasno od kakvog je strateškog značaja bilo Bratoselce, te su ga zasuli takvim bombama. Pretpostavlja se da su meta bili položaji Vojske Jugoslavije.

Ovde se živi od poljoprivrede, njive su niže od sela i ta zemlja je veoma plodna, dok je ona u mahalama gde su kuće, posna, kao i taj deo iznad sela koji je gađan bombama sa uranijumom.

Kako selo ni danas nema vodu, te je svi zahvataju sa tog bunara, nadležni iz tadašnjeg Ministarstva ekologije, sredinom 2004, boraveći na jugu Srbije, uspeli su da na neki način obezbede bunar betonskim pločama i nadstrešnicom.

Srđanovo domaćinstvo jedino u kom ima mladih

Srđan Trajković (45) sa dvoje odrasle dece i ženom, jedino je domaćinstvo sa mladima. Dok vadi vodu sa bunara u centru sela, i to ručno, priča o teškom životu, ali i o tome kako je tekla dekontaminacija ovog terena.

- Evo na bunaru piše Srbija, Bratoselce, jul 2004. Tad su dolazili ovde iz Beograda, bila je vojska, bili su iz Vinče, ali i iz ministarstva. Tada je i ovaj bunar ovako obezbeđen, betonom. Bilo je tih dana živo u selu. Ovde se teško živi, bez auta nikako, jer nema prevoza do grada. Decu sam morao svakog dana da vozim u školu u Bujanovac ili Preševo. Dok su bili u osnovnoj, opština Bujanovac je pokrivala deo putnih troškova, a kad su krenuli u srednju, u Preševo, tada nisam dobijao ništa za prevoz. Eto, moj otac je umro od tumora, kao i mnogi drugi koje znam - kaže Srđan.

Broj novoobolelih od nekog oblika karcinoma na području Pčinjskog okruga kreće se na godišnjem nivou između 700 i 800 ljudi, na oko 240.000 stanovnika koliko ih ovde živi.

Selo moguće uočiti po zvoniku i krstu

Bratoselce je selo bez putokaza i puta. Sa autoputa ili magistralnog puta, moguće ga je uočiti samo po zvoniku i krstu u brdima. Poražavajuće je to da je ucrtano na mapama koje pokazuju gde je NATO koristio uranijumske bombe.

Njegove malobrojne meštane muči pitanje, ko je sledeća žrtva i da li je uranijum uzeo dovoljno danka i zaustavio se da oni ostatak živora mogu ovde da prožive zaboravljeni, ali koliko toliko zdravi.

(Slađana Tasić)