Zašto nam vozovi "klize" iz šina i da li treba da se zabrinemo? Za mesec dana 5 teških iskakanja

Foto: Shutterstock/Pixabay/Telegraf

Tutnjava voza čuje se u daljini. Lokomotiva piskom najavljuje prolazak i kompozicija teretnih vagona polako se približava. Šine se savijaju pod teretom, pragovi kao da tonu u zemlju. I to je jedna uobičajena slika železnica. A onda, iznenada, vagoni počinju da klize, točkovi se zariju u tucanik, šina puca i savija se, dolazi i do prevrtanja vagona.

Preporučujemo

Iskliznuće iz šina - može da se desi i na najboljoj pruzi na svetu, može da izazove ljudske žrtve. Opasno je, naročito ako se prevoze hemikalije. Ali, dešava se. Čini se, nekada i suviše često.

U protekle dve godine do medija je dospelo petnaestak o iskakanju vagona iz šina, uglavnom teretnih, ali dešava se to nekada i sa putničkim vozovima.

Za oko mesec dana bilo je čak pet takvih slučaja: vagoni koji su prevozili vojnu opremu i tenkove izleteli su iz šina kod Resavice, šest vagona odvojilo se kod Sopota, vagon sa sumporom prevrnuo se kod Jagodine, slična situacija bila je i u Resniku, kod Ripnja je takođe došlo do iskliznuća...

Ipak, sudeći po podacima "Srbija karga", koji je najveći, ali ne i jedini operater u teretnom saobraćaju, svi ovi podaci koji isplivaju u javnost samo su tek deseti deo onoga što se desi u toku jedne godine na srpskim prugama. Tako su prošle godine zabeležena 87 slučaja, pretprošle 85, dok je 2017. bilo 89 iskliznuća.

- Napominjemo da se u važećim železničkim propisima pod iskliznućem podrazumeva, odnosno evidentira i iskliznuće vozova u javnom saobraćaju, ali i iskliznuća manevarskog sastava, što predstavlja manipulaciju kolima u okviru stanica, prilikom formiranja ili rasformiranja vozova, postavljanja na utovar ili istovar kola - objasnili su nam u "Srbija kargu".

Tako je od 87 iskliznuća prošle godine čak 44 bilo prilikom manevrisanja, što znači da su štete znatno manje i tada često nema prekida saobraćaja. Niko nije povređen i nije bilo opasnosti po životnu sredinu, a veće materijalne posledice zaeležene su u 9 slučaja. Napominjemo još jednom, ovi podaci odnose se samo na "Srbija kargo", koje je jedno od 12 železničkih preduzeća za prevoz robe u našoj zemlji.

Jedan od najtežih slučaja poslednjih godina, koji je, srećom, prošao bez ikakvih žrtava i povreda, kao i ozbiljnijih posledica, bilo je prevrtanje dve cisterne pune amonijaka u selu Jasenovik kod Niša, početkom prošle godine. Nevolja je bila u tome što cisterne nisu samo izletele iz šina, već se i doslovno prevrnule, pa je pretakanje amonijaka bilo nemoguće dok se vagni ne vrate u uspravan položaj. Celo selo od oko 350 stanovnika moralo je da se evakuiše.

U protekle dve godine izleteo je iz šina i jedan putnički voz kod Raške, ali srećom, u njemu je bio samo jedan putnik i, zajedno sa osobljem, dobro je prošao. Voz je izleteo iz šina pošto je naišao na odron.

Razlozi iskakanja vagona iz šina mogu biti i često su usled loše infrastrukture. Međutim, i voz može biti "krivac" za "beg" sa šina.

- Uzrok iskliznuća, i na osnovu toga odgovornost, za svaki slučaj pojedinačno utvrđuje zajednička železnička komisija. Procedura utvrđivanja uzroka iskliznuća vagona, kao i rad zajedničkih železničkih komisija strogo su definisani, pa samim tim i utvrđivanje odgovornosti za svaki pojedinačni slučaj. Za iskliznuća koja su se proteklih dana dogodila, železničke komisije još uvek rade i još uvek se ne može precizno utvrditi šta je njihov uzrok, a samim tim i ko je odgovoran za te događaje - kazali su nam u "Infrastrukturi železnice Srbije".

- Iako se proteklih dana dogodilo nekoliko iskliznuća teretnih vagona, prema dosadašnjim pokazateljima za ovu godinu, njihov broj u 2020. godinu kretaće se u okviru godišnjeg proseka u prethodnom periodu i ne bi trebalo da predstavlja povećanje ovog broja vanrednih događaja na srpskim prugama - dodali su u "Infrstrukturi železnice Srbije".

Železnička infrastruktura zahteva obnovu i redovne remonte i jasno je da je reč o faktoru koji je i te kako važan za bezbednost saobraćaja, ali se u slučaju kada je to potrebno, bezbednost postiže i smanjenjem dozvoljene brzine, zbog čega i imamo "sporaće" na prugama.

- Činjenica je da železnička infrastruktura u Srbiji do pre nekoliko godina decenijama nije bila rekonstruisana, da je prosečna brzina vozova iznosila svega četrdesetak kilometara na sat, a da su na stotinama kilometara pruga saobraćali laganim vožnjama od svega deset do trideset kilometara na sat, kako bi se i u takvim uslovima očuvala bezbednost železničkog saobraćaja. Pruge moraju da budu rekonstruisane svakih 25 godina, a ima i onih deonica gde remonti prethodno nisu bili rađeni i čitav jedan vek. Primera radi, pruga Markovac - Resavica, na kojoj se pre neki dan i dogodilo iskliznuće, nije bila remontovana od izgradnje pre 85 godina. Pruga Šabac – Loznica, koja je 2018. godine rekonstruisana, pre toga nije obnavljana sedamdeset godina, pruga Kragujevac – Lapovo koja je obnovljena prošle godine, pre toga pedeset godina nije bila rekonstruisana, i tako redom. Primera radi, od 2008. do 2014. godine u Srbiji je rekonstruisano svega 31 kilometar pruga, a u prethodnih šest godina skoro šesto kilometara magistralnih i regionalnih pruga, koliko nije urađeno decenijama unazad - objašnjavaju.

Uzroci iskakanja vozova iz šina:

- Prekoračenje brzine

- Odgovornost izvršnog osoblja koje učestvuje u organizaciji i funkcionisanju saobraćaja

- Stanje železničke infrastrukture (slomljena šina, prag, kolosečni pribor, neispravnost skretnice...)

- Pretovarenost vagona (odnosno cisterni)

- Sastav teretne železničke kompozicije

- Tehnička mana ili (ne)ispravnost teretnih vagona (odnosno cisterni),

- Viša sila ili nepažnja trećih lica

- Dejstvo više faktora od kojih ni jedan pojedinačno ne bi doveo do iskliznuća.

(Telegraf.rs)