Anica sa 2 sina živi kao podstanar od 23.000: Kad je nešto boli, trpi, samo želi da su deca srećna

Printskrin: Facebook/Dejan Marković Milošević

Braća Luka (5) i Lazar (8) iz Kuršumlije gotovo od samog rođenja i najranijeg detinjstva žive bez oca, u iznajmljenim kućama, sa samohranom majkom Anicom Miletić (26). Anica ne radi, nadniči kad ima posla, i to svega mesec dana u godini. Ostalih 11 meseci, ova mlada i jaka žena snalazi se kako zna i ume - prima dečiji dodatak i socijalnu pomoć. Ukupno: 23.000 dinara.

Preporučujemo

Na pitanje kako je uopšte moguće preživeti sa tim novcem kao podstanar, Anica zna odgovor koji glasi: "kako mora". Prepuštena samoj sebi, naučila je da se snalazi - pozajmi, pa vrati i, kako kaže, "tako u krug".

- Iznajmljujemo stan koji mesečno plaćam 50 evra. Od tog što ostane, kupim hranu i deci sve što treba. Sebi ne kupim ništa, ja nisam bitna - započinje naša sagovornica.

Mlađi sin stalno je uz nju, stariji ide u drugi razred. Sada ide u školu, ali je bilo posebno teško dok je nastavu morao da prati onlajn zbog epidemije korona virusa.

- Bilo je teško jer nemamo televizor, a i struju su nam isključili. Dug je oko 80.000 dinara, i to nismo mi napravili, već ljudi koji su pre živeli ovde. Sad rano padne mrak, pa moramo da učimo ranije, dok je dan. Trudim se da im budem dobra majka - priča Anica.

Sa hladnijim danima, morala je da se zaduži kako bi kupila drva.

Kad je nešto boli, trpi

- Uspela sam i malo da uštedim, radila sam letos, ali svega dve nedelje. Posle toga su bubrezi, s kojima sam imala problema posle drugog porođaja, počeli da me bole. Imam kamen i pesak u žučnoj kesi... Pijem lekove, molim se Bogu da sve bude dobro, da poživim još malo zbog njih - kaže Anica drhtavim glasom.

Često, dodaje, trpi bolove, ali nekad ne može da izdrži.

- Odem kod lekara, primim injekciju, evo i jutros sam primila jednu... Sve radim sama, nemam nikoga, ničiju pomoć. Ali, najbitnije mi je da su mi deca zdrava i srećna. Onda sam srećna i ja. Ne dozvoljam ni da me vide kako plačem. Jednom me je mlađi sin video i pitao: "Mama, zašto plačeš?" i od tad to ne dozvoljavam sebi pred njima - priča Anica kojoj se oči pune suzama dok izgovara ove reči.

Uprkos zdravstvenim problemima, Anica bi želela da radi, ali je u tome sprečava činjenica da nema kome da ostavi decu, posebno mlađeg sina koji ne ide u školu, ali i to što je u kraju u kojem žive veoma teško naći bilo kakav posao, osim nadničenja koje je sezonsko.

Najveća želja joj je da ona i njena deca jednog dana imaju svoj krov nad glavom.

- Žudim za tim... da niko ne može da nas istera, napada... Ovde je jako i teško naći stan ili kuću za iznajmljivanje, niko neće da ga izda kad zna da si samohrana majka sa dvoje dece, pomisle: "Ona to neće da plaća" - priča Anica sa nadom da će se dobri, humani ljudi javiti da pomognu njoj i njenoj deci.

Račun za pomoć je 205-9011004980829-16, a Anicu možete pozvati na broj telefona: 063/879-4374.

(Telegraf.rs)