Pretežak život Savića: Imaju troje dece, najmlađi sin boluje od epilepsije, a posla nigde

Goran Savić sa porodicom / Printskrin: YT/Kosovo Sever Portal KoSSev

Suvi Do, ali ne ovaj severno, već onaj južno od Ibra, nedaleko od Lipljana sa jedne, i Gračanice sa druge strane, jedno je od onih sela koje se polako gasi, u kojem se na ulicama iz dana u dan vidi sve manje prolaznika, a u školi sve manje đaka. Tamo živi i Goran Savić sa svojom šestočlanom porodicom. Honorarni radnik, bez jednog dana radnog staža, i sa detetom koje boluje od epilepisije, u eri pandemije koronavirusa, naučio je novu definiciju „teškog života“.

Preporučujemo

Južno od Ibra je najteže živeti, kaže Savić, čija porodica – supruga, majka i troje dece, živi od socijalne pomoći Vlade Srbije u iznosu od oko 20.000 dinara. Sa pandemijom, stvari su samo postale još teže, dodao je, piše KosSev.info.

- Pandemija je umnogome otežala život moje porodice. Pre svega moj u ulozi roditelja, život dece i svih ukućana. Prvenstveno je teško zbog posla, najgora je stvar što ljudi odlaze iz sela, prodaju, svako ko proda, taj odmah ode. Tako da ostali smo par nas, svi smo bez posla, bez igde ičega. U našoj ulici je do pre par godina bilo je oko 60 dece, međutim u poslednjim godinama ostalo je moje troje , od komšije dvoje – petoro, šestoro dece - cela ulica.

Posao je oduvek bilo teško naći u Suvom Dolu, kaže Savić, uz naznaku da za svoje 33 godine nema ni dan radnog staža. Pronaći posao u vreme pandemije, sa druge strane, postala je nemoguća misija.

- Uvek odem negde privatno radim. Išao sam kod Albanaca, radio u fabrikama. Doduše, sada je ovaj virus korona katastrofalan, tako da je i posao uništilo i sve. Dok nije bilo korone opet sam negde privatno išao, zarađivao nešto, ali već kako je korona počela, verujte, dinara kući doveo nisam - objašnjava Savić za KoSSev portal.

Pomoć je zatražio u Opštini Gračanica, koja mu je izašla u susret dodeljivanjem jednokratne pomoći u iznosu od 150 evra.

- Pre svega obraćao sam se opštini Gračanica, gradonačelniku Srđanu (Popoviću). Hvala mu, mogu reći da mi je skorije pružio jednokratnu pomoć, nekih 150 evra, inače drugo ništa, ni posao. Koliko toliko izašao mi je u pomoć, više nije mogao.

Goran Savić / Printskrin: YT/Kosovo Sever Portal KoSSev

Finansijski nestabilna situacija nije, međutim, najveći problem Savića. Najmlađi član ove porodice – četvorogodišnji Uroš, boluje od epilepsije. U uslovima pandemije, kada je kovid-19 preokupirao celokupne zdravstvene sisteme širom sveta, lečiti se od drugih bolesti postalo je komplikovanije.

- Nažalost, razboleo mi se sin, dobio je epilepsiju, što je mnogo teško uticalo na mene kao roditelja, za to nema dovoljno novca za lečenje, uvek privatno idemo, snimamo dete. On pije Eftil sirup i Frisium tablete koje su veoma skupe, njih sam u Beogradu platio 22.000 kutiju. Ja kada te lekove uzmem iskreno da vam kažem, deca celog meseca nemaju ništa.

Savić periodično vodi sina na kontrole, kako na Kosovu, tako i u Beogradu, što iziskuje dosta novca, a kako kaže, lekovi takođe nisu jeftini. Mali Uroš je prošle godine proveo u bolnici u Beogradu skoro mesec dana. Sa njim je bila majka dok ih je Goran povremeno posećivao.

- Verujte mi, par puta sam i u parku spavao. Samo sam želeo da njemu bude bolje. Stvarno nisam imao gde da prenoćim u Beogradu. Da odem u hotel, to je luksuz za mene.

Savić kaže da stvari sada idu na bolje, a da je to pokazala i nedavna kontrola u Beogradu.

Pomoć za malog Uroša

A da sve nije tako crno, ukazuje i činjenica da je Savićima pristigla u pomoć osoba koja je želela da ostane anonimna, a koja je preko društvenih mreža uputila poziv svima onima koji su u mogućnosti da pošalju novac za lečenje malog Uroša.

- Stupio sam bio jednom u kontakt sa stranicom KosovoiMetohija.info, mogu da se zahvalim čoveku što je na stranici organizovao i apelovao na pomoć za mog sina. Mogu da se zahvalim svima koji su se odazvali pozivu, koliko je ko mogao, pomogao je, da bih dete snimio, završio posao - zahvalan je Savić.

Goran sa sinom / Printskrin: YT/Kosovo Sever Portal KoSSev

Savić ujedno dodaje da su mu se pojedini donatori privatno javljali, a da su među njima građani Kosovske Mitrovice, Šilova i centralne Srbije.

- Da njih nije bilo i lista KosovoiMetohija.info, ne bih imao izlaza nikako - dodao je naš sagovornik.

Savićima je pre više godina izgrađena kuća sredstvima kosovskog ministarstva za zajednice i povratak kao socijalno ugroženoj porodici. Međutim, kako kaže, u kući svega fali.

- Krenuvši od nameštaja, pa iskreno da vam kažem, do hrane. Supruga već godinu dana nema mašinu, pere ručno, frižder za hranu ne radi. Snalazimo se krpimo kraj sa krajem.

Savićima je u više navrata ujedno bila isključivana struja na duže od mesec dana, a zbog neplaćenih računa i duga od oko 1.000 evra.

(Telegraf.rs)