Šta je maska učinila gluvim osobama u Srbiji: "Ja čitam ljudima sa usana. To je za mene nemi film"

Osrednja gužva u gradskom prevozu, stajaća mesta taman toliko popunjena da se mogu videti oni koji sede. Trojica mladića, visoki, mršavi, lepo podšišani, sa maskama na licu, sede u redu. Dvojica za "duplim sedištem", naopako okrenuti, i treći odvojen prolazom između sedišta, na mestu pored. Imaju po 20-ak godina. Drže telefone u rukama, oči im se ispod maski smeju. Povremeno se ćušnu laktovima, kada je šala baš dobra.

Utom prstima nastavljaju razgovor, nečujno se smejući. Nekad i nekad svuku masku da bi jedan drugom pročitali sa usana. Redak prizor. Bar jedan od njih trojice je gluva osoba.

Korona ekskomunikacija

Kombinovanje znakovnog jezika i čitanja sa usana uobičajeni je način komunikacije između gluvih i nagluvih osoba, rekli su nam iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Zbog boljeg razumevanja, maske se često spuštaju, a zbog epidemioloških mera za suzbijanje zaraze korona virusom, obratili su se i Kriznom štabu. Oni su ih razumeli i dali pisanu saglasnost, pa problema ni kažnjavanja nije bilo do sada.

- Promena koja nas je sve zadesila u martu povodom korone je svima život promenila, a posebno nama gluvim i nagluvim osobama. Mislila sam, trajaće to mesec dana i vratićemo se normalnom životu. Ali dan po dan, sat po sat, sve više zaraženih, sve strože mere. Zabranjen boravak u zatvorenim prostorijama bez maske. Kako ja da komunciram sa ljudima ne čitajući im sa usana? Ne čujem ih, to je za mene "nemi film" - navela je sekretar Saveza gluvih i nagluvih Srbije Jelena Đaković u razgovoru za Telegraf.rs.

Na svom primeru objasnila je da se oseća kao stranac u svom gradu, čiji jezik ne razume. Mere fizičkog distanciranja udaljile su je od bliskih osoba, a nove epidemiološke okolnosti uplovile su u život zajednice noseći sa sobom nove nerazumljive reči, što je dodatno pojačalo nesigurnost.

- Puno nam je pomoglo rukovodstvo javnog servisa, jer smo postigli dogovor da se sve informativne emisije prevode na znakovni jezik i na taj način su gluve i nagluve osobe bile informisane o svim dešavanjima. Međutim, i pored informacija koje smo dobijali, mnogo toga nismo shvatili i razumeli u dovoljnoj meri, zbog nepotpunih informacija i različitih tumačenja. Takođe, nisu sve gluve osobe na istom nivou kada je fond reči u pitanju, pa su mnoge stručne reči koje se koriste u pisanim sredstvima informisanja nerazumljive za gluve osobe, što dodatno otežava situaciju i stvara nesigurnost - objasnila je.

Majka nagluva od rođenja, sin zdravog sluha

Jelena je nagluva od rođenja, kao i njen stariji brat. Otac im je nagluva osoba, kažu da je to nasledno. Njena bratanica takođe je nagluva, njen sin, sa druge strane, nema problem sa sluhom, iako je njegov otac gluva osoba.

Završila je osnovnu i srednju školu u Beogradu, Školu za oštećene sa sluhom "Stefan Dečanski". Za vreme školovanja bila je u domu učenika. Tog se perioda seća kao teškog, zbog razdvojenosti od roditelja koji su živeli na Kosovu i Metohiji, ali i kao radosnog zbog uključenja u zajednicu gluvih. U njoj je stekla prijatelje i budućeg supruga.

Bila je i član sekcija - kulturnih i sportskih. Po završetku školovanja ona i brat su se zaposlili, a roditelji su došli u Beograd, pa je porodica bila na okupu. Na mesto sekretara SGNS izabrana je 2019. godine. Jedna od njenih uloga je da koordinira rad 45 lokalnih organizacija u Srbiji.

- Postoji neznatan broj gluvih i nagluvih osoba koje su završili više škole i fakultete i oni su se uglavnom oslanjali na čitanje govora sa usana i komunikaciju pisanim putem. Veoma mali broj ovih osoba je uključen u rad udruženja, jer ne poznaju znakovni jezik i teško se socijalizuju u populaciji gluvih koji su završili škole za gluve i nagluve učenike i koji komunikaciju obavljaju znakovnim jezikom. Gluvi, mada više nagluvi, sa čujućim osobama komuniciraju verbalno, pisanim putem ili uz pomoć nekog od članova porodice - pisanim putem odgovara na naša pitanja ističući da je komunikacija vrlo složena.

U prilog te tvrdnje navodi i istraživanje Saveza iz 2009. godine kada su gluve i nagluve osobe iskazale potrebu za uslugama tumača za znakovni jezik, a najviše u oblasti zdravstvene zaštite. U osvrtu na situaciju sa epidemijom korona virusa spominje i tužne vesti.

- Jedna gluva osoba u Loznici je preminula, a jedna osoba iz Aleksinca je imala problema u komunikaciji sa lekarima u kovid bolnici u Nišu, ali smo blagovremeno angažovali tumača za znakovni jezik i imala je odličan tretman od strane medicinskog osoblja - piše nam Jelena dodajući da su gluve i nagluve osobe shvatile opasnost koja preti od korona virusa, te da se ponašaju u skladu sa merama koje predlažu Vlada i Krizni štab.

Najrevnosniji tumači - deca gluvih roditelja

Dalje navodi da je SGSN od 2002. godine održao 16 seminara na kojima je za osnovnu komunikaciju na znakovnom jeziku osposobljeno oko 70 tumača, 150 prevodilaca i oko 200 osoba među kojima opštinski službenici, zdravstveni radnici, socijalni radnici, zaposleni u NSZ, nastavnici i u najvećem broju deca gluvih roditelja.

- Činjenica je da je veliki broj ovih osoba prošao obuku, ali nisu odlazili u klubove gluvih i nisu bili aktivni. U praksi poslove prevodilačkih usluga obavljaju deca gluvih roditelja, bolje i kvalitetnije od ostalih - ocenjuje sagvornica.

U vezi sa maskama sa providnim delom za čitanje sa usana, koje se u prevozu ili na ulici retko vide, ali čiji su šivači dobili medijsku pažnju, kaže da su potrebne upravo i pre svega tumačima, te da je mali broj gluvih i nagluvih došao do takvih maski, a da ih tek poneki šiju.

Trojica mladića sa početka teksta deo su statistike o kojoj nema saglasnosti. SGNS nije uspeo da napravi popis broja gluvih i nagluvih osoba u zemlji, uprkos pokušajima, kaže nam Jelena.

- Na osnovu SZO računa se da gluvih osoba u svetu ima 0,3 i nagluvih 0,8 , ali ni to nisu potpuni podaci. Svetska federacija gluvih iznosi podatke da u svetu ima oko 70 miliona gluvih osoba. U okviru invalidskog pokreta smatra se da su oko 10 odsto stanovništava osobe sa invaliditetom, a od toga oko 10 odsto gluvih i nagluvih osoba, pa se smatra da je 1 – 1,1 odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika ima oštećen sluh - objašnjava dodajući da je oko 12.500 hiljada aktivnih članova u udruženjima Srbije prema evidenciji Ministarstva iz 2014. godine, uz napomenu da mnoge gluve osobe nisu evidentirane.

Spisku neevidentiranih pridružuje staračku gluvoću ili nagluvost.

- Iz iskustva znamo da koriste slušne aparate i da imaju problema u komunikaciji, a da se teško snalaze kada je u pitanju čitanje sa usana - navodi uz isticanje da u ovoj populaciji nema aktivnih u udruženjima.

(Telegraf.rs)