"Ja sam je neozbiljno shvatila, ako mogu da ispravim to..." Ispovest obolele žene iz srpske bolnice

Printskrin: Youtube/Radio-televizija Vojvodine

Neprestano, monotono grgoljenje kiseonika i uzdasi u pozadini. Tako izgleda lečenje srednje teških pacijenata od korona virusa. Broje dane, sate, minute, samo da izađu. I da jednoga dana ne pređu na gore mesto - u intenzivnu negu.

Preporučujemo

- Ja sam je neozbiljno shvatila, pa eto, ako mogu sada da ispravim to i da kažem ljudima da se paze - pričala je jedna žena za RTV, sa kiseonikom preko nosa i okružena lekarima u skafanderima.

Sa njom je na lečenju i doktorka Biljana, koja je i sama od marta spasavala tuđe živote, a njene kolege poslednje dve nedelje izborile su se da i ona prodiše svojim plućima.

- Veliki broj nas radnika se razboleva, mi smo već na ivici snage. Mnogo ovo sve dugo traje. Tako da stvarno, ja bih molila sve da poštuju mere, maksimalno. Problem će biti, neće imati ko da leči pacijente. Ne vredi što mi imamo infuzije i antibiotike, imamo sve, ako to nema ko da uključi - pričala je dr Biljana Radivojević.

Gušenje je ono što mnoge na kraju i natera da se jave lekaru...

- Problem je u tome što nisam bio svestan šta se dešava. Počelo je sa gušenjem i napravilo mi problem, ogroman - priča jedan pacijent.

A na intenzivnoj nezi, slika je još tužnija. Umesto uzdaha čuju se alarmi mašina. Tela su nepomična, mirna, da su ti ljudi živi odaje samo pomeranje trbuha u ritmu rada raspiratora.

Najveća borba je u ugradi interog i grudnog odeljenja, koje je pretvoreno u respiratorni centar.

- Ti pacijenti su uglavnom na nekom od režima veštačke ventilacije, ono što mi kažemo respirator. Da li su intubirani ili su na toj neinvazivnoj ventilaciji, ali kakogod, trebaju im visoki protoci kiseonika - ispričao je dr Dejan Dabić, zamenik direktora Opšte bolnice u Čačku.

(Telegraf.rs)