Trećinu partnerskog nasilja počine žene, a sindrom "zapuštenog muškarca" možda i ne primećujete

Foto: Pixabay/Telegraf

Zamislite lice jedne žrtve porodičnog nasilja. Trajni ožiljci, prolazne modrice, ozbiljan izraz lica i osećaj bespomoćnosti u krugu psihičke i fizičke torture.

Preporučujemo

Zamislili ste žensko lice? Zašto baš žensko?

Zvanični podaci za prošlu godinu govore da je prijavljeno čak 4.443 žena koje su prijavljene za nasilje u parnerskom odnosu (brak ili veza), dok je broj muškaraca dva puta veći - 8.863. Jasno se vidi da dve trećine nasilnika čine muškarci, ali i da su oni neretko i sami žrtve porodičnog nasilja. Zašto su nevidljivi?

"Žena izbola muža u predelu grudi", "Zarila mužu makaze u leđa". Ovo su dve vesti koje su gotovo jedna za drugom začudile Srbiju. Katkad isplivaju na videlo i žene nasilnice. Da li sada možete da zamislite muško lice sa modricama i ožiljcima? Da li su ovo izuzeci? Zamislite sledeće vesti: "Žena gađala pepeljarom muža, hitno prevezen u bolnicu", "Trpeo dugogodišnje psihičko nasilje, pa skočio sa mosta", "Ucenjivala dečka seksom, pa ga prijavila za nasilje"... I to je sve deo realnosti bračnog i partnerskog života, otkriva nam Dejan Pavlović, socijalni radnik i predsednik Udruženja očeva.

Ali, priča o nasilju žena nad muškarcima i priča o nasilju uopšte ne može da se svede samo na muško-ženski odnos, pesnicu i ucenu. Ovaj odnos samo je deo čitavog mozaika u koji su upletene sve generacije, oba pola, a nasilje može biti ne samo fizičko, psihičko, već i seksualno, pa i ekonomsko. Činjenica da postoje i muškarci koji su žrtve, kao i da se o tome manje govori, povod je da dodatno rasvetlimo taj segment, ali uz napomenu našeg sagovornika da je teško posebno izdvajati određenu kategoriju, jer svaki nasilnik ima svoju žrtvu, a bol ne poznaje ni pol ni godine.

Foto: Pixabay

Muškarac može biti žrtva žene nasilnika, a da to bude ne samo njegova supruga, već možda i majka. Može biti i žrtva porodičnog nasilja od strane drugog muškarca - prisetimo se trostrukog ubistva u Novom Sadu, kada je muž ubio svoju suprugu, taštu, ali i tasta pred očima dece.

"Unuk ubio babu",

"Starac pretukao ljubavnicu",

"Maltretirala svekrvu",

"Ujak silovao sestrića",

"Lažno prijavila nasilje",

"Pretukao oca"...

Da li je u svim zločinima, maltretiranjima, zlostavljanjima, toliko bitan pol nasilnika i žrtve, ili je, ipak, bitno razumeti tu surovu stranu prirode čoveka da zloupotrebljava svoju moć i podjarmljuje drugog?

- Moramo da razbijemo predrasudu da su žrtve nasilja isključivo jedna kategorija ljudi, žene. Postoje četiri kategorije žrtava, a to su deca (do 18 godina), mladi (do 26 godina), odrasli (do 65 godina) i stariji. Kao potkategoriju imamo muškarce i žene. Ako gledamo broj prijava nasilja prema starosti i polu žrtve nasilja, taj broj je otprilike podjednak prema deci muškog i ženskog pola, a ukupno je prošle godine zabeleženo oko 8.400 prijava. Kod mladih je već izražena razlika između muškog i ženskog pola, gde su žrtve u 991 prijavi slučaja bile muškog, a u 2.646 slučaja ženskog pola. Ta razlika još je veća kada je u pitanju broj prijava prema odraslima, pa se navodi 5.020 prijava gde je odrasli muškarac žrtva, a 14.963 gde je odrasla ženska osoba žrtva. Ta razlika pada kod starijih, gde je i dalje veći broj prijava gde su žrtve žene, ali je ta razlika mnogo manja, pa su u 1.582 slučaja žrtve bili muškarci, a u 2.654 slučaja žene - priča nam Pavlović.

Spomenuli smo da su u partnerskom nasilju prošle godine zabeležena 4.443 slučaja nasilja nad muškarcima. Ali, veoma važna stavka je i odnos bivših partnera: U 3.758 slučaja nasilnik je bio muškarac, a u 1.886 slučaja žena.

Kada su u pitanju roditelji kao počinioci nasilja prema deci, žene su za to bile prijavljene u 2.001 slučaju, a muškarci u 5.521 slučaju.

Brat kao nasilnik prema bratu/sestri prijavljen je 1.075 puta, a sestra 523 puta. Sin je kao nasilnik prema roditelju prijavljen u 2.246 slučaja, a ćerka kao nasilnica u 1.370 slučaja.

I partner jednog od roditelja može ispoljiti nasilje prema deci, a u 678 slučaja za to je prijavljen muškarac, dok je čak u 490 prijava to bila žena.

I žene hranitelji prijavljene su u 45 slučaja, dok su muškarci hranitelja prijavljeni za 57 slučaja nasilja.

Takođe, ljudi izvan najuže porodice (osim roditelja i dece) mogu bti porodični nasilnici. Tako je zabeleženo da je neki drugi član (baka, deka rođak), muškarac, bio prijavljen za nasilje u 1.037 slučaja, a žena u 755 slučaja.

Podaci su, podsećamo, dati za 2019. godinu i odnose se na broj prijavljenih, a ne rešenih slučaja.

Češće je psihičko nasilje

Priča o piksli koju žena baca muškarcu u glavu je zaista zabeležena, kako nam je posvedočio Pavlović, viđao je ozbiljne povrede i ožiljke koji su posledica nasilja žena nad muškarcima. Ipak, treba imati na umu da ne postoji samo fizičko nasilje, već i psihičko, ali i ekonomsko nasilje, kao i seksualno.

Muškarci su najčešće žrtve, pre svega psihičkog nasilja, ali i fizičkog i ekonomskog.

Foto: Pixabay

- Kod psihičkog nasilja zlostavljanje je izuzetno teško dokazivo i to tek onda kada može da se izmeri stepen nečijeg psihičkog zdravstvenog oštećenja, što se teško meri. To nije modrica, lom, posekotina, nego je to posekotina na duši. Ono što je definitivno, ali opet ne postoje zvanični podaci, jeste da je fizičko nasilje češće u odnosu muškarca prema ženi, a psihičko je češće u obrnutoj relaciji, žene prema muškarcu. Prema podacima SOS centra za sprečavanje suicida, 80 posto slučajeva suicida muškaraca uzrokovano je nerešenim porodičnim problemima - kazao nam je Pavlović.

Psihičko zlostavljanje može biti obmotano ucenama - a posebno je opasna situacija kada dolazi do razvoda braka (konfliktni i visokokonfliktni razvodni i postrazvodni periodi) i kada žena pokušava da stekne određenu prednost (imanje i slično) ucenjujući oca deteta pretnjama da neće imati pristup svojoj deci, ako ne postupi po njenoj želji.

Ljubomora je, takođe, objašnjava nam Pavlović, takođe vid nasilja kada postane bolesna.

- Patološka ljubomora, koja je prisutna kod oba pola, a koja nije ničim izazvana, najčešće dovodi do reakcije i jedne i druge strane. To je vid psihičkog zlostavljanja. Vrlo često onaj ko je žrtva ne može da se iščupa iz tog odnosa i onda se desi da dođe i do drugog oblika nasilja - objasnio je naš sagovornik.

Psihičko nasilje je, na primer, i ucena seksualnim odnosom. Iako je reč o dobrovoljnoj aktivnosti, žena, odnosno devojka, može svog partnera da ucenjuje i da praktikovanje polnog odnosa uslovi određenim ponašanjem... Naravno, to isto može da učini i muškarac.

Kada je u pitanju fizičko nasilje, karakteristično za žene koje ga vrše je da se ono dešava u nekim iznenadnim momentima - tokom sna, obeda, odmora, neke rutinske aktivnosti...

Sindrom "zapuštenog muškarca" - ekonomsko nasilje na delu

Foto: Pixabay

Ekonomsko nasilje možda je najvidljivije upravo među supružnicima. Oni bi, po pravilu i obavezi, sav zarađeni novac trebalo da dele, odnosno raspoređuju za zajednički život i u dobru i u zlu. Nekada će suprug imati veću platu od žene, a nekada će to biti obrnuto. Međutim, nekada se bračni sklad poremeti iznenadnim otkazom i osiromašena porodična kasa biva zaključana.

"Dosta je bilo, idi radi, nađi posao, doprinosi. Je l' hoćeš lep ručak? Zaradi! Jel ti trebaju pantalone, cipele - pa, zaradi, ja ti ih neću kupiti", ovako nešto verovatno se može zaista i čuti u mnogim domovima i tipičan je primer ekonomskog nasilja, koje je nekada bilo rezervisano za žene, a sada podjednako za oba pola.

Dešava se, kaže Pavlović, da muškarci koji ostanu bez posla upadnu u depresiju, a na sve to bivaju i kažnjavani uskraćivanjem osnovnih dobara - hrane, odeće, obuće, pa i lekova.

- Oni bivaju vrlo često i ekonomski maltretirani, govori im se da su nesposobni i ne daje im se novac, onemogućava im se da se prehrane, da se obuku... Oni često koriste staru odeću, a pošto su obično i psihički osalabljeni, u depresivnom stanju, onda odaju utisak kao da je baš sve na njima sumorno i oronulo. Oni su skloniji bolesti zavisnosti, pa se često osuđuju, kao da su sami sebe doveli u takvu situaciju - priča Pavlović.

Upravo takve muškarce i same žene ponekad optuže za nasilje, pa se dovode u još težu situaciju. Jer, dok se navodi proveravaju, on je izbačen na ulicu...

- Uvek je važno poslati poruku i građanima i stručnoj javnosti gde je problem. Nasilje se ne može ukinuti, ono ne može nestati, ali može da se smanji, očigledno je da mere koje smo doneli kao država nemaju dovoljno efekta. Počinici nasilja najčešće ne prhvataju svoju odgovornost bez obzira na pol i godine, ali postoje i oni koji su razumeli svoju ulogu u tom postupku i uradili sve da to isprave. Nadam se da ćemo našim delovanjem čitavog društva dovesti do toga da takvih bude što više - zaključio je naš sagovornik.

(Telegraf.rs)