Sahrane u doba korone sa 5 ljudi: Preminuli se sahranjuju i nedeljom, razmak između opela 15 minuta

Po selima u unutrašnjosti se sahrane odvijaju sasvim normalno kao i do sada, pre neki dan je umrla žena od korone u mom komšiluku i sve je bilo isto kao i svaka druga sahrana. Izložena u porodičnu kuću, ljudi dolaze da pale sveće i izjave saučešće, posluženja, pića, kafa, itd. Povorka do groblja, ukop, večera....eto vam info iz prve ruke.

Ako se nastavi ovim tempom zaražavanje virusom Covid-19, nakon tri nedelje, cela populacija u Srbiji biće zaražena ovim virusom. Ko pretekne do Srpske Nove godine steći će imunitet krda, naravno, to se odnosi na one inače zdrave osobe i sposobne za rad. Osobe koje imaju zdravstvenih problema i imaju potrebu prozvodnog programa farmaceuta za život, ako se ne vakcinišu nakon dva meseca od sprovedene vakcinacije u Srbiji, neće biti evidentirani u statistiku žrtava Covida-19, jer se neće ni voditi statistika. Krajem 2021.g. Srbija će biti za 10% manja u broju stanovnika a od toga, preminuli, 40% činiće penzioneri i isto toliko budući penzioneri invalidi rada, koji neće dočekati penziju a što je i bio cilj ovog modifikovanog virusa Covid-19, a sve u cilju da se rastereti penzioni fond širom sveta. Da li je to teorija zavere? Videćemo u dogledno vreme.

A kako se ljudi sahranjuju po selima? Pisite malo o tome. Sumnjam da tamo imaju skafandere da obuku. Ne postoji ni sluzba koja se bavi ukopom na seoskom groblju, vec je obaveza clanova porodice da obezbede ukopnike, tj. ljude koji ce iskopati raku. To je i do sada bilo tesko, a tek sada... jadna porodica koju to zadesi. U redovnim uslovima, ako u kuci ima fizicki sposobnih muskaraca, oni lako mogu pronaci ukopnike koji ce besplatno iskopati raku, jer ce sutra i oni biti pozvani kao ukopnici kada se u kuci ljudi koji im se odazovu desi smrtni slucaj. To mu dodje kao zajam. Ako li, pak, u kuci gde se desio smrtni slucaj nema muskaraca ( kao sto je bio slucaj kada mi je preminula baka, sa kojom smo, posle tatine smrti, zivele samo mama i ja), tesko tim jadnim zenama! Morale smo platiti 5 ukopnika (obicaj nalaze bas pet, nece da rade drugacije!), svakog po 30€ - ukupno 150€. Obicaji nalazu i da se na posao na groblju odlazi iz kuce pokojnika, a ne iz svoje i zato na dan sahrane rano ujutro ukopnici dolaze u kucu pokojnika na dorucak, posle cega sa umesenom pogacom i litrom ljute prepecenice i po paklom cigareta svakom odlaze da kopaju raku. Kada stigne kovceg na groblje i oni ga spuste u raku i pokriju zemljom daruje im se po nova kosulja, peskir i carape, a po zavrsenom poslu stizu u kucu pokojnika na rucak, gde ih ceka peceno prase i jagnje, rezervisano samo za njih. Tek kada oni stignu i posedaju u gornje celo i ostali koji su prisustvovali sahrani mogu da se posluze onim sto je spremljeno za posluzenje. Posle sahrane, raznose se darovi po kucama i ostalim clanovima porodica ukopnika, zenama, deci, roditeljima: kafa, secer, cokolade, materijali za haljine, pantalone, posudje...Mama i ja smo se jedva "razduzile" i to smo morale biti srecne sto su se uopste odazvali, jer se mi nikome ne mozemo oduziti na isti nacin, posto zene ne kopaju raku. To sto se moja mama godinama besplatno napisala tuzbi, zalbi, molbi i raznih ugovora mestanima, kao ni sto je moj otac, dok je bio ziv, besplatno davao casove njima i njihovoj deci i pisao maturske i diplomske radove se ocigledno ne racune.