Prišao dečaku (9), rekao da je košarkaš Partizana, dao mu sok i oteo ga: Priča majke nestalog deteta

Par meseci posle otmice male Tijane Jurić, na košarkaškom terenu u jednom školskom dvorištu 2014. godine otet je i jedan devetogodišnji dečak iz Srbije. Oteo ga je mlađi punoletnik, koji mu se predstavio kao košarkaš Partizana, očigledno sa pričom, koja je prijala dečakovim ušima.

Smestio ga je u auto, dao mu sok i odveo ga... Dečaka nije bilo dva, do dva i po sata. Za oca i majku večnost. Dečak danas ima 16 godina, posledica ima, iako ih vešto krije, a mladić koji mu je unakazio detinjstvo, a možda i život, osuđen je na dve godine, usled nepostojanja kazne za pokušaj silovanja.

Ovu priču danas je ispričala majka otetog dečaka na konferenciji "Bezbednost i odgovornost 2020" u organizaciji Fondacije "Tijana Jurić".

Lik majke je bio zaštićen s obzirom na iskustvo dečaka, njegove godine i posledice.

- Sve se desilo na košarkaškom terenu, u školskom dvorištu. Otmičar je došao na teren sa odličnom pričom. Rekao je da je on košarkaš Partizana, tako da je uspeo u svojoj nameri. Taj način na koji je moj sin otišao sa njim, bila je kao neka vrsta nagrade koja je usledila nakon tih nekih manipulacija na terenu. Kada je otišao sa njim u kola, dešavao se haos, koji je on posle nama prepričavao - priča ova majka.

Dečak je, kako je rekla ona, dobio sok u kojem je bila neka vrsta antidepresiva.

- Da bi ga omamio, da bi uspeo u svoj nameri. Međutim, sin je nekako, na sebi svojstven način uspeo da se izbori. Da li je to ostavilo posledice, videćemo. Uglavnom, nama se tada dogodio najveći haos u životu. Osećaj bespomoćnosti kada ne možete da pomognete svom detetu. Morate da idete po redosledu, da prijavite policiji nestanak. Tada se nestanak mogao prijaviti tek 48 sati nakon nestanka, međutim, zahvaljujući prijatelju koji je radio u policiji, uspeli smo da dođemo do gradskog supa. Ta agonija je trajala dva, tri sata ali za nas je bila večnost. Jako teški momenti. I sada kada pričam o tome nije mi svejedno - ispričala je ova majka na online konferenciji o bezbednosti dece  Fondacije "Tijana Jurić".

Ova životna epizoda, koju nikome ne bi poželeli, dogodila se iste godine kada i nestanak i monstruozno ubistvo Tijane Jurić. Zato i kaže da se i sama policija možda odazvala samo zato što se par meseci ranije dogodila Tijana.

- Naših 2,5 sata je bilo predugačko. Da je bio drugačiji sistem, da imamo Amber alert sistem, bilo bi sve brže rešeno. Sve se završilo sa srećnim krajem. Vratio ga je otmičar. Mlađi punoletnik. Bilo mu je to prvo delo. Dete je imalo posledice u tom momentu. Čak smo bili hospitalizovani u Institutu za majku i dete, s obzirom na to da nisu znali koju je dozu leka popio. Pričali smo sa svim specijalistima - priseća se ova majka:

- Sudstvo je malo zakazalo. Predmet je bio u fioci dve godine. Nažalost, dobio je samo 2 godine jer u našem članu ne stoji pokušaj silovanja. Sada moj sin već ima 16 godina, priča o tome, međutim, ponekad, svoj bes izražava na svoj način, kroz bunt. Kada je bio mlađi imao je strah i da prođe kroz taj kraj gde živi taj otmičar. Dete kao dete možda sve to ne ispoljava, nekako se nosi sa svime, ali pokazuje taj svoj bunt.

Priča ove majke je primer da i dečaci mogu da budu žrtve.

- Način na koji može da se vrbuje dete je u ovom slučaju bio na nivou. Kazna koju je dobio, kazna je koju ne zaslužuje. Dobro sam izgurala da makar dođe do suda, da ga ne proglase ludim i radno nesposobnim. Ali, možda je on i dalje na ulici. Da Amber alert postoji, možda se na tako nešto ne bi ni usudio - zaključuje ova majka.

Nakon nje na konferenciji je govorio i osnivač Fondacije, Igor Jurić, upravo o značaju uvođenja sitema za uzbunu Amber alert u Srbiji. Fondacija je priču o uvođenju Amber alerta pokrenula još 2015. godine, a pre desetak dana počela je kampanja da se ona pokrene sa mrtve tačke.

Istakao je da u zemljama u kojima postoji ovaj sistem, nestalo dete se u više od 90 odsto slučajeva vrati kući.

- U drugim zemljama ovaj sistem pokreće se dva do tri puta godišnje. I mi možemo da uvedemo ovakav sistem. Ništa nije komplikovano. Samo treba ljudi koji vode državu da pokažu želju da žele da brzo pronađemo decu, da donesu jednu takvu odluku i da Amber alert zaživi u Srbiji - objasnio je Jurić.

S obzirom na to da se često pominje da nestanci i otmice dece u Srbiji nisu česte, postavio je pitanje koja je norma da se uvede ovaj alarm:

- Da li treba da nestane 10 dece godišnje pa da se uvede Amber alert? Zaista je interes svih nas da se uradi nešto i preduprede tragedije. Ne želim da se desi Tijana, ne želim da se desi Barbara.

Jurić je pričao i o tome kako deca treba da se ponašaju kada dođe do otmice, istakao koliko je bitno da budu iskreni sa roditeljima, da ne kriju od roditelja bitne stvari. I roditeljima je poručio da se zapitaju da li znaju ko su najbolji drugari njihove dece, gde se okupllaju, koje su im navike, imaju li brojeve telefone njihovih drugara.

Na konferenciji su razni stručnjavi pričali i o lažnim nestancima dece, moglo se čuti i kako, između ostalog, deca beže od kuće i zbog dobijene četvorke u školi, pričalo se i o trgovini, kako razvod braka utiče na mališane...

(Telegraf.rs)