Žene silovanje u braku vide kao olakšanje, trpe i batine, misle da im je dužnost: "On će zaspati"

Foto ilustracija: Shutterstock

"Posle više časova batinanja i vređanja, ženama, koje su žrtve porodičnog nasilja, seksualni odnos na silu dođe kao olakšanje. Znaju da će muž nakon toga da zaspi i da ih više neće zlostavljati" - kazala je za Telegraf.rs Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće. Silovanje u braku je veoma čest slučaj, a 2002. godine je po zakonu prepoznat kao krivično delo. Međutim, tek 2017. je postalo delo, koje se goni po službenoj dužnosti.

Preporučujemo

- Od 2002. godine silovanje u braku postaje krivično delo, ali da bi se gonio počinilac bilo je potrebno da žrtva sama podnese privatnu tužbu. Dobra promena je učinjena 2017. godine jer je bilo očekivano da žene neće da gone muževe ili partnere po privatnoj tužbi. Od tad se ovo delo goni po službenoj dužnosti - objasnila je za Telegraf.rs Sanja Pavlović, članica organizacije Autonomni ženski centar.

Kako kaže sagovornica, ženama, koje su žrtve porodičnog nasilja, veoma je teško da shvate da su bile silovane u braku. Prema njenom mišljenju, razlog za takvo shvatanje jeste to što su učene da se to dešava od strane nepoznatih osoba.

- Takođe smo učene da je seks sastavni deo veze i da je žena u obavezi da učestvuje u seksualnim radnjama sa partnerom ili mužem. Mnoge žene, koje se jave jer su doživele nasilje, bilo verbalno ili fizičko, od partnera ili supruga, tek posle tri, četiri razgovora sa nama, osveste se i shvate da je bilo i seksualnih radnji u kojima nisu želele da učestvuju - istakla je Pavlović.

Istakla je da je važno da se razume da silovanje ne mora da se dešava uz silu i pretnju, iako ga tako zakon prepoznaje.

- Sve seksualne radnje u kojima žena ne oseća potrebu i želju za time zapravo bi trebalo da mogu da se vode kao silovanje. Dovoljno je da se od straha žena zamrzne i da pruža otpor i sila nije potrebna, a dešava se da ona ne uživa i ne želi - napominje sagovornica.

Seksualno nasilje ostavlja duboke i intimne posledice, intimno oštećuje ženu, prema rečima Sanje Pavlović.

- To najbolje vidimo kroz broj prijava jer je silovanje zločin, koji se najmanje prijavljuje, a pogotovo kad je reč o partnerskim i bračnim odnosima. Seksualno nasilje nosi jaku stigmu i nekako mi se čini da za to nasilje najmanje verujemo ženama i da je krivimo. Taj spoj dovodi do toga da se o tome ne priča, ne prijavljuje i žene često žive same sa svojim traumama - ispričala je naša sagovornica.

Dodala je da su žene naučene da su u obavezi da svašta trpe, rade i da, ako se bilo šta desi, one su same za to krive.

- Iz ovog razloga može da se desi da i žene, koje su u brakovima gde nema verbalnog i fizičkog nasilja, ne prepoznaju da su u njemu silovane. Ukoliko žena ne želi seksualnu radnju, a nema dovoljno informacija, ona ne može da shvati da je silovana. Treba da se promeni način gledanja na seksualne odnose, a to je da obe strane imaju želju za tim i da obe strane osećaju zadovoljstvo. Tako treba da se promeni zakon da, ukoliko nisu obe strane ovo osećale, onda je to silovanje - zaključila je razgovor za Telegraf.rs Pavlović.

Vesna Stanojević Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Koordinatorka Sigurne kuće, Vesna Stanojević je objasnila da mnoge žene ne prepoznaju da su silovane u braku jer se vode razmišljanjem da su seksualne radnje njihova bračna dužnost.

- Sve ove godine, mi kao organizacija, nismo imali nijednu prijavu za silovanje u braku. Žene, žrtve porodičnog nasilja su nam, nakon razlaza sa nasilnikom, pričale da im se dešavalo da je muž pretuče i da posle traži odnos. Neke su doživljavale i da imaju odnos uz batine. One to ne doživljavaju kao klasično silovanje već kao vrstu olakšanja jer je prekinuo da je maltretira i nakon odnosa je zaspao - ispričala je Stanojević.

Krivična dela protiv polne slobode 

Silovanje

Član 178

(1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno pretnjom da će se za to ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili pretnjom drugim teškim zlom, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno ili je delo učinjeno prema detetu, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36.

(Telegraf.rs)