U Srbiji mnoge nasilnike štite "moćnici", pa žene trpe i dalje: Ako kažete ovo, i vi ste saučesnik

Širom Srbije žive žene koje su svakodnevno žrtve porodičnog nasilja. Mnoge od njih se ne odlučuju da to prijave jer njihovi zlostavljači poznaju "ljude na položajima", koji ih štite, kažu stručnjaci. Ovo je naročito izraženo u manjim sredinama. Takođe se neretko dešava, prema rečima stručnjaka, da nailaze na nerazumevanje od strane institucija kad se odluče na taj korak.

- Ovo je veoma osetljiva tema jer se žene pozivaju da prijave da su žrtve nasilja, i država šalje pozive, međutim, i dalje imamo situacije da od strane institucija nailaze na nepoverenje i umanjivanje iskustva - započela je razgovor za Telegraf.rs Sanja Pavlović članica organizacije Autonomni ženski centar.

Kako objašnjava naša sagovornica umanjivanje iskustva podrazumeva da se ženama, koje prijave nasilje, govori "Nije strašno to što se desilo", "Mogla si i gore da prođeš", "To je tvoj muž, jesi li sigurna da hoćeš da ga prijaviš za nasilje?", "Ako se ponovi, dođi da prijaviš".

- Na ovaj način se umanjuje njen osećaj straha i patnje i takva žena se kući vraća poražena. Zato je naš savet ženama, koje se odluče da prijave nasilje, da prvo pozovu SOS broj jer će tu moći da dobiju informacije kako da na najbezbedniji način prijave nasilje. Biće osnažene i spremne na taj institucioni proces - napominje Sanja Pavlović.

Koordinator Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže da postoje situacije kad žena u institucijama čuje: "Bolje je da se vratiš kući jer vidiš kakvo je vreme", "Bolje da se vratiš kući da tvoja deca imaju šta da jedu", ali da su one retke.

- Takvo ponašanje u institucijama ne možemo da prihvatimo kao normalno jer žrtve nasilja gube nadu da će nešto da se promeni na bolje. Po meni je osoba, koja tako kaže žrtvi nasilja, saučesnik u nasilju - objasnila je Vesna Stanojević.

Nasilnike štite "ljudi na položajima"

Prema njenim rečima, mnogo je više slučajeva u kojima nasilnike štite "ljudi na položajima" i to je izraženije u manjim sredinama.

- Dešava se, na primer, da muž poznaje službeno lice koje treba da pokrene postupak protiv njega zbog porodičnog nasilja i da to službeno lice neće to da uradi jer se poznaju od detinjstva, zajedno piju piće u kafanama, ispred prodavnica... Suštinski je veoma bitno da se pošalje poruka da ne može neko da štiti nasilnika jer ga poznaje i da ne sme da se "žmuri" kad je u pitanju krivično delo - istakla je Stanojević.

Takođe se dešava da nasilnik govori kako je žrtva uvek kriva jer ga je ona izazvala, objašnjava sagovornica, i to bude jedan od razloga zašto službeno lice, koje poznaje zlostavljača, neće da pokrene postupak.

- U Srbiji i dalje postoje predrasude da su žene uvek krive. To moramo da rešimo. Protiv tih predrasuda moramo da se borimo - napomenula je Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

Prijava nasilja nije jednostavna

Prijava nasilja mora da bude dobro organizovana, kako je za Telegraf.rs objasnila Sanja Pavlović članica organizacije Autonomni ženski centar.

- Momenat kad žena odluči da napusti nasilnika, zapravo doprinosi povećanju rizika da eskalira nasilje. Ljubomora, dostupnost oružja nasilniku i momenat prijave nasilnika, odnosno napuštanje, povećava mogućnost eskalacije nasilja i smrtnog ishoda. Prijava nije jednostavna stvar, najlakše je reći "prijavi" ali zbog svega navedenog je nužno da ta prijava bude informisana i uz praćenje smernica za očuvanje bezbednosti - objasnila je Pavlović.

Napomenula je da nasilje u porodici treba da prijavi svako ko za njega zna. To se odnosi i na komšije.

- Nužno je da okolina, koja čuje da se nasilje dešava ipak reaguje na to. Žrtvi nasilja će to značiti u smislu što ga je prijavio neko a da to nije ona. Važno je da žrtva nasilja da ima podršku okoline - kazala je naša sagovornica.

Kad je neko žrtva nasilja, važno je da se okolina umeša, kako kaže Pavlović, i dodaje da okolina ne treba da se meša u lične odnose uz objašnjenje da nasilje nije privatna stvar.

- Komšije imaju pravo da, prilikom prijave nasilja, insistiraju na anonimnosti. Policija nekad  traži podatke ako nemaju dovoljno dokaza za nasilje pa da mogu da ih pozovu da svedoče. Takođe je važno da žene, koje su žrtve nasilja, znaju da nasilje isto mogu anonimno da prijave. Mnoge žene se toga ne sete - zaključila je razgovor za Telegraf.rs Sanja Pavlović članica organizacije Autonomni ženski centar.

Pandemija i porodično nasilje

Usled pandemije korona virusa, rizik da žene budu žrtve nasilja je povećan zbog straha za zdravlje, bezbednost i finansije.

Stoga se Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i UN Women, uz podršku Delegacije EU u Srbiji i norveške ambasade, danas priključuju obeležavanju globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", pod sloganom "Nisi sama, prijavi nasilje!".

- Poruka svim ženama koje trpe nasilje - niste same, svi smo zajedno, moramo zajedno da se borimo i da prijavimo nasilje. Moja poruka muškarcima je da nije moguće da se protiv nasilja izborimo ukoliko ne radimo na tome zajedno, ali isto tako svi vi koji mislite da ste veliki muškarci ako bijete žene i ako one trpe bilo ekonomsko, psihičko ili fizičko nasilje od vas, niste veliki, baš naprotiv.

A poruka svima nama je da ne smemo da zatvaramo oči ukoliko znamo ili vidimo da negde ima nasilja nad ženama i devojčicama. Moramo da se borimo zajedno. Ali ne samo u ovih 16 dana, već svakog dana, sve dok ijedna žena i ijedna devojčica trpe bilo koji vid nasilja, moramo da se borimo - izjavila je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ukazao je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama - 25. novembra, da uslovi života koje je nametnula pandemija povećavaju rizik od nasilja nad ženama i naglasio da se sa najviše izazova susreću žene na selu, žene sa invaliditetom i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju.

- Strahovi, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost uvećavaju rizik od povećanja nasilja u porodici i nasilja nad ženama, koji može dovesti i do tragičnih posledica. Zato ponovo apelujem na lokalne samouprave da izdvoje sredstva da se osobama koje su pretrpele nasilje omogući da ih odmah pregleda lekar sudske medicine kako bi se utvrdila veza između nasilja i posledice - rekao je Pašalić.

Za gotovo tri i po godine razmatrano više od 166.000 slučajeva nasilja u porodici

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka svetske kampanje "16 dana aktivizma", Ministarstvo pravde ističe da je za gotovo tri i po godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici razmatrano više od 166.000 slučajeva nasilja u porodici.

Javni tužioci su u tom periodu podneli 61.249 predloga za produženje hitnih mera zaštite, dok su sudovi usvojili 60.055 tih predloga.

Pre gotovo tri i po godine značajno je unapređena krivično pravna zaštita žena i uvođenjem četiri nova krivična dela u kazneni sistem Srbije - proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje polnog organa i zabrana prinudnog braka.

Od juna 2017. do kraja oktobra 2020. godine za krivično delo proganjanje doneto je 130 osuđujućih presuda, dok je za polno uznemiravanje doneto 84 osuđujuće presude.

Ministarstvo pravde podseća da je u aprilu ove godine dalo preporuku da se rad grupa za koordinaciju i saradnju odvija onlajn i da je, uz podršku Ujedinjenih nacija - Programa za razvoj (UNDP), pokrenut pilot program u osam osnovnih javnih tužilaštva da se sastanci tih grupa održavaju preko aplikacije ZOOM.

Cilj je da se žrtvama nasilja u porodici pruži sveobuhvatna i celovita zaštita i tokom epidemiološke krize izazvane virusom Korona, a da sa druge strane budu ispoštovane i sve preporuke za sprečavanje širenja virusa.

Ministarstvo pravde poziva nadležne državne organe da se još intezivnije uključe u borbu protiv porodičnog nasilja, sa ciljem da se spreči njegova eskalacija i slučajevi u kojima dolazi do smrtnih ishoda.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36.

(Telegraf.rs)