"Oprosti nam što smo te ostavili u bolnici": Drhtaj mitropolita Hrizostoma, oproštajni govor Irineju

Mitropolit dabrobosanski gospodin Hrizostom obratio se vernicima nad odrom blaženopočivšeg patrijarha Irineja.

- Evo nas neočekivano pored odra. Koliko juče je bio sa nama i neumorno radio i brinuo o Crkvi. Patio je i tugovao zbog najnovijih raskola i podela u našem pravoslavlju. Gle, iznenada nas zatiče vest o njegovom upokojenju. Punih deset godina predvodio je nas tiho, mudro i strpljivo ka carstvu nebeskom. Pokaza nam put kojim ćemo jednom svi poći. Trideset šest godina kao episkop svedočio nam je ljubav i dobrotu božiju, koja je isijavala iz njega. Crkva je prolazila kroz iskušenja, a on je ostao nepokolebljivi stub naše Crkve. Bio je dostojan naslednik učitelja Pavla, a to nije bilo lako ni jednostavno.

Iako smo, braćo i sestre, danas tužni zbog privremenog rastanka sa patrijarhom, pomolimo se bogu da patrijarhu bude blažen put kojim hodi u carstvo božije, u naručje oca nebeskog. Pre desetina godina, možemo reći od momenta rođenja, krenuo je putem koji ga je vodio i doveo do carstva božijeg - rekao je poručivši da tuga treba da preraste u radost zbog njegovog susreta sa svecima, a pre svih sa gospodom našim Isusom Hristom.

Putovao je, podseća, kroz burna vremena naše prošlosti, nažalost i naše sadašnjosti.

- Ali se nije predavao niti malaksavao - rekao je.

Ujedno, podsetio je na to da je pre deset godina tražio da ne bude na mestu patrijarha istakavši da je bolestan čovek. Ipak, deset godina potom ostao je na čelu Crkve.

- Naučio nas je kako strpljenjem da služimo jedinstvu i sabornosti naše Crkve. Pokazao se kao beskompromisni borac u očuvanju časti i ugleda Crkve i našeg naroda. Danas se privremeno opraštamo od njega, a njegovo telo predajemo zemlji. Težak je ovo gubitak. Pre 20 dana izgubismo dičnog i velikog mitropolita Amfilohija, a već danas patrijarha - rekao je podsećajući da ne treba gubiti nadu, već sakupiti hrabrost za dane koji predstoje: - Znamo da nas gledaju iz nebeskih visina.

Rekao je i da vernici osećaju njegovu ljubav, te da se oseća i zna da je svojim molitvama on danas na Kosovu ravnom i na Metohiji slavnoj, u Prizrenu, u Čačku, Nišu, Banjaluci, Moskvi...

- Zato ne tugujmo, braćo i sestre, kao oni koji nemaju vere, već se učimo od njega kako da živimo i radimo.

Dalje je nastavio drhtavim glasom.

- Vaša svetosti, dragi oče i učitelju, oprosti nam, ako te bilo čime uvredismo i ako te nekada ne poslušasmo. Oprosti i blagoslovi ovaj Sinod kojem predade veliki teret. Oprosti nam što ne mogadosmo da te opslužimo u ovoj nesreći i što te ostavismo u bolnici. Neka ti je blagosloveno carstvo nebesko. Amin božiji - izgovorio je na kraju obraćanja.

(Telegraf.rs)