Decu najčešće zlostavljaju vršnjak i otac, a zanemaruje majka: Zabrinjavajući podaci za Srbiju

- Cveće je ukras bašte, leptir je ukras cveta, a deca puna mašte deca su ukras sveta... Najsrećniji bismo bili kada bismo ove ukrase čuvali, ali statistika, danas na Dan zaštite dece od zlostavljanja, govori suprotno. U Srbiji je, naime, svako dete bar jednom bilo izloženo nekom obliku nasilja, a 10 odsto njih je permanentno izloženo težim oblicima fizičkog ili seksualnog zlostavljanja. Zlostavljanju su najviše izložena deca između 12 i 14 godina, međutim, svaki treći zanemareni mališan mlađi je od dve godine. Dečaci u Srbiji, pokazuju podaci, imaju teže detinjstvo od devojčica  a vršnjak, pa zatim otac su najčešći zlostavljači. Najporaznije je što majke zauzimaju neslavno prvo mesto u zanemarivanju dece.

Ovo su podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovučć Batut" a odnose se na Analizu rada stručnih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u zdravstvenim ustanovama Srbije u 2017. godini.

Na početku da kažemo da se pod zlostavljanjem deteta podrazumevaju svi oblici fizičkog i emocionalnog  zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja ili nemarnog postupanja, komercijalne ili druge eksploatacije, iz kojih proizlazi stvarno ili potencijalno ugrožavanje života, zdravlja, razvoja ili dostojanstva deteta u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć.

- Smatra se da zlostavljanje predstavlja aktivni čin, dok je zanemarivanje propust u pružanju adekvatne nege detetu - navodi se na početku ove Analize.

Kako se navodi u toku 2017. godine iz zdravstvenih ustanova pisanim izveštajima ili preko aplikacije za izveštavanje, ukupno je prijavljeno zlostavljanje i zanemarivanje 980 dece.

- Deca muškog pola su bila češće izložena zlostavljanju i zanemarivanju, u čak 61 odsto slučajeva. I devojčice i dečaci su najčešće trpeli zloupotrebu u uzrasnoj grupi od 12 do 14 godina (29 odsto). Ukupno su prijavljene 633 sumnje na zlostavljanje. Četiri petine dece je trpelo fizičko zlostavljanje, što je 82 odsto, više od jedne trećine emocionalno zlostavljanje (38 odsto), dok je svako deveto dete bilo žrtva seksualnog zlostavljanja (11 odsto) i svako osamnaesto svedok porodičnog nasilja. Ukupno je prijavljeno 208 sumnji na zanemarivanje - navodi se u ovoj analizi Instituta "Batut".

Rizičan uzrast od 12 do 14 godina

Deca koja su bila izložena zlostavljanju ili zanemarivanju u najvećem procentu - 28,9 odsto pripadaju uzrastu od 12 do 14 godina.

- Svako četvrto dete izloženo zlostavljanju ili zanemarivanju pripada dobnoj grupi od 9 do 11 godina. Svako četrnaesto dete pripada uzrastu do 2 godine. Ukupno je prijavljeno 633 sumnji na zlostavljanje. Od toga je bilo 397 dečaka (62,7 odsto) i 236 devojčica (37,3 odsto). Ukupno, svako treće zlostavljano dete je u uzrastu od 12 do 14 godina (32,4 odsto) - navodi se u ovom izveštaju.

I dečaci i devojčice su najčešće zlostavljani u uzrastu od 12 do 14 godina, a najređe u uzrastu do dve godine.

- Dečaci su češće zlostavljani u odnosu na devojčice u uzrastu od 9 do 11 i od 12 do 14 godina, dok su devojčice češće od dečaka bile izložene zlostavljanju u uzrastu do dve, od 3 do 5, od 6 do 8 i od 15 do 17 godina - navodi se u ovom izveštaju "Batuta".

Svedok porodičnom nasilju

U skladu sa najnovijim preporukama Unicefa i SZO, u praćenje je uključena, kao posebna vrsta zlostavljanja i kategorija svedok porodičnom nasilju. Tako je pre tri godine od 633 prijavljene sumnje na zlostavljanje, u 35 slučaja je dete bilo i svedok porodičnom nasilju.

- Iako je ova kategorija zlostavljanja po tipu zastupljena sa 4 odsto u odnosu na druge registrovane vrste nasilja, zapravo je svako 18. dete bilo svedok porodičnom nasilju. Dečaci su najčešće bili izloženi nasilju u porodici u uzrastu od 9 do 11 godina, dok su devojčice najčešće bile izložene nasilju u porodici u uzrastu od 15 do 17 godina.

Ko zlostavlj, a ko zanemaruje

Kada je reč o onima koji su zlostavljači, najčešće je bio prijavljen vršnjak kao zlostavljač, 431 put, a zatim otac u 189 prijava.

- Po učestalosti i vrsti zlostavljanja, za fizičko zlostavljanje najčešće je imenovan vršnjak, za emocionalno zlostavljanje, takođe, vršnjak a za seksualno zlostavljanje otac. Otac je, takođe, najčešće imenovan i kao svedok porodičnom nasilju.  Sa druge strane, majka je najčešće bila prijavljivana kao osoba koja zanemaruje dete a zatim otac. Po učestalosti i vrsti zanemarivanja za sva četiri, fizičko, emocionalno, medicinsko i edukativno zanemarivanje, takođe je najčešće imenovana majka - navodi se u analizi Batuta.

Registrovano je ukupno 14 sumnji na eksploataciju – po sedam slučaja neseksualne i seksualne eksploatacije. Svako 56. dete je bilo izloženo nekoj vrsti eksploatacije (2%). Deca starija od 12 godina su češće bila zloupotrebljena u svrhu eksploatacije.

Inače, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 40 miliona dece mlađe od 14 godina ima potrebu za zaštitom od zlostavljanja i zanemarivanja. Naime, ta deca pate od velikog broja fizičkih, emocionalnih i razvojnih problema, usled kojih, na početku, ne mogu da uče. U krajnjem ishodu, u svet odraslih ulaze kao oštećene ličnosti. Prema izabranoj statistici Ujedinjenih nacija, 150 miliona devojčica i dečaka u svetu, žrtve su seksualnog nasilja, a između 133 i 275 miliona dece godišnje svedoci su nasilja u porodici.

Izvršilac nasilja neko koga dete poznaje

Kako je danas na Evropski dan borbe protiv zlostavljanja dece saopšteno na jugu Srbije, u 90 odsto slučajeva izvršilac ovakvog nasilja je osoba koja je detetu poznata.

Performansom „Od tame do podrške“ na centralnom trgu u Nišu danas je obeležen Evropski dan najtežih oblika nasilja nad decom – seksualno zlostavljanje, incest, pedofilija, pornografija i trgovine decom.

Lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima grada Niša ovim performansom ukratko je pokazao put kojim svako dete koja je žrtva nasilja prolazi, sve dok na kraju ne ugleda izlaz iz problema, odnosno nadležne insitutucije koje će mu pomoći da ovaj problem prevaziđe.

Direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić kaže da su je u 90 odsto slučajeva izvršilac ovakvog nasilja osoba koja je detetu poznata, te da upravo iz tog straha dete ovakav problem i ne prijavljuje.

- Upravo zbog toga što je reč o bliskoj osobi sa kojom je dete u stalnom kontaktu, dete iz straha ćuti i stalno je pod traumom. Mi tačno ne znamo koji broj dece ćuti i takva nasilja često ne bivaju otkrivena. Jedan od načina otkrivanja je promena ponašanja kod deteta – kod te dece možemo da primetimo apatiju, odsustvo, promena ponašanja da se dete ponaša drugačije nego što obično ide uz kalendarski uzrast deteta -  kazala je Šćekićeva a prenosi Jugmedia.rs.

- U situaciji kada dete odluči da prijavi nasilje, ono će reći osobi u koju ima poverenja. To može da bude majka, a može biti i omiljeni nastavnik. Jako je bitno da se taj odnos poverenja ne naruši kada dete odluči da ispriča svoju muku. Potrebno je da se uspostavi jedan odnos topline, da dete shvati da ima podršku, da ga razumemo, da dete shvati da nije ono krivo -  istakla je ona.

Sutra je Svetski dan deteta

Sutra je i Svetski dan deteta ili Međunarodni dan deteta. To je godišnji međunarodni događaj koji se slavi 20. novembra.

Njega je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1954. godine sa ciljem da se u svim državama slavi istog dana. Osmišljen je da promoviše međusobnu interakciju i razumevanje među decom i dobrobit dece u svetu.

Ovaj dan se obeležava i da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju. Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta, koju su ratifikovale 193 zemlje, a osnovni principi su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju.

(Telegraf.rs)