Završena "sezona gubljenja" na planinama: Za vikend 18 spasilačkih akcija, a ovo su greške i povrede

Foto: Gorska služba spasavanja

Spasioci GSS mogu da odahnu za ovu godinu - makar što se tiče rekreativaca u planinama, kojih je tokom ove sezone bilo veoma mnogo. I mnogo su se i gubili! Iako nema zvaničnih zbirnih podataka, kada se saberu svi poznati slučaji iz medija, najmanje 35 ljudi do te mere su zalutali u srpskim planinama, da je neko morao da dođe po njih - a najčešće to čini čuveni GSS (Gorska služba spasavanja).

Preporučujemo

Ljudi su jednostavno, u uslovima kada putovanje u svet nije bilo moguće zbog korona virusa, odlučili da uživaju u srpskim planinama, da ih upoznaju i osvoje. I to je pohvalno, ali zarobljeni u gradovima zaboravili smo da priroda ima svoje ćudi koje začas mogu da nas pokore.

Izgubljenim rekreativcima bile su to verovatno jedne od najneprijatnijih proživljenih noći, ali isto tako i uzbudljivih trenutaka koji su ih naučili lekciju: Ne potcenjujte srpske planine.

Ekipe GSS intervenišu ili u situacijama kada su planinari dobro, ali su se izgubili ili kada se, nažalost, povrede, znaju gde su i sami ne mogu dalje.

- I ove i prošle godine, do sada, imali smo nešto više od 30-ak akcija spasavanja. U ovaj broj nismo izračunali i akcije spasavanja tokom ski sezone. Ali se struktura tih akcija potpuno promenila. Prethodnih godina veliki broj spasavanja imali smo tokom raznih organizovanih planinarskih tura, koje su bila  skoro svakog vikenda, zatim tokom dežurstava na raznim auto-moto trkama, vožnjama kvadrova, biciklističkim akcijama... Ali, ove godine najviše smo izlazili na teren jer su nas zvali rekreativci, ili ljudi  koji su po prvi put, ili su svega nekoliko puta, odlazili na planinarenje.

Primetno je bilo da su građani Srbije letos mahom ostajali u zemlji, i turistički je obilazili. Jednog vikenda u avgustu imali smo čak 18 različitih spasilačkih akcija, što nam se nikada pre nije dogodilo. Kod povreda su uglavnom dominantne različite povrede noge - priča nam Marko Obradović, spasilac Gorske službe spasavanja.

Mrak je jedan od najvećih problema za rekreativce - obično sa sobom ne nose lampe. Naravno, manjka im i druge opreme, ali i iskustva. Jer, loše odabrana staza može da dovede do momenta "ni napred - ni nazad". Sve to u kombinaciji sa tamom, znači samo jedno - potrebna je pomoć.

Tako su se još krajem maja na Stolovima kod Kraljeva izgubila tri rekreativca. To je planina iznad Magliča, na putu Kraljevo - Raška, koja, iako blizu grada i doline, nije nimalo naivna. Na istoj planini početkom avgusta celu noć su na pomoć čekala dva planinara.

Rekord za ovu godinu je svakako grupa planinara-rekreativaca od čak 18 ljudi, koji su ostali izgubljeni na Velikom Kršu kod Bora. Strma i neobeležena staza koju po mraju nisu mogli da prođu (bez svetala) dovela je do toga da pozovu Gorsku službu u pomoć.

Gubljenje je zabeleženo i na Velikom Štrpcu, u Đerdapskoj klisuri. Tada je spaseno četvoro ljudi.

Takođe, u medijima je poznat i slučaj gubljenja čak 8 ženskih osoba na Kablaru. To su bile pet studentkinja i jedna majka sa dve ćerke. Odabrale su najstrmiju stazu za silazak i ostale na ivici litice.

- Važno je da napomenemo da su planine zimi i planine leti potpuno različita priča. Razlozi za gubljenje su takođe različiti. Nekada se desi da se prosto skrene na pogrešnoj stazi, nekada da ih zatekne mrak

na planini, ili počne kiša. Dešava se i da turisti i rekreativci krenu u neadekvatnoj obući, pa se povrede i ne mogu da se vrate. GSS naravno i tada izlazi na teren. Mi uvek apelujemo da kada se ide u prirodu obavezno treba poneti dobru obuću, slojevitu gardarobu, hranu i vodu i svakako napuniti mobilni telefon. Takođe, preporuka je i da se nikada ne ide sam. U našim dosadašnjim akcijama dešavalo se da ljudi nekad ne ponesu lampe, nekad to ne bude adekvatna odeća, nekada obuća, nekad ostanu i bez hrane ili vode. Nema pravila - kazao je naš sagovornik.

U statistiku akcija ne ulaze podvizi koje iskusni spasilaci obave - telefonom. Deluje lako, ali, koliko mentalne energije, koncentracije i izvrsnog poznavanja terena je potrebno da biste izgubljene ljude telefonskim putem izvukli iz mračne nedođije.

- Veliki broj članova Gorske službe spasavanja odlično poznaje sve planine u Srbiji, i ako se sve okolnosti poklope, i nema povređenih, nekad možemo zalutale turiste ili rekreativce i telefonom da vratimo na pravi put - ispričao nam je Obradović.

Nakon potrage obični usledi fotografisanje i osmesi. Spaseni su srećni što su se domogli sigurnog puta, ali i bogatiji za jedno važno iskustvo za koje će težiti da im se ne ponovi. Međutim, nije uvek tako. Nekada nema osmeha, a umesto džipa GSS ili hitne pomoći, na asfaltu čeka - pogrebno preduzeće.

Pamti se i jedan "nerešen" slučaj, a reč je o proslavljenom sportisti Arturu Takaču.

"Da li se u istoriji vaše službe ikada dogodilo da neki planinar nikada nije pronađen, da mu se izgubio svaki trag i da nije pronađeno ni njegovo telo?", upitali smo GSS.

- Planinar nikada. Desio se nekoliko puta da tražimo starije i dementne osobe, i da ih ne nađemo u tom trenutku, ali na kraju mi ili neko drugi je uvek pronašao ako ne živu osobu, onda bar telo. Početkom 2004. godine najduže smo tražili Artura Takača. Pretražili smo sve staze na Kopaoniku, i nažalost tada ga nismo pronašli. Godinu i po dana kasnije njegovo telo je pronađeno 500 metara od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. U praksi to je značilo da mi nismo ni mogli da ga pronađemo - kazao nam je spasilac.

(Telegraf.rs)