Kočovićeva najnovija prognoza: Ušli smo u tamnosivu zonu, crna preti. Moguće 7.000 zaraženih po danu

Prof. Petar Kočović, izašao je u javnost sa novom prognozom za dalje pogoršanje epidemiološke situacije u zemlji. Prema njegovom matematičkom proračunu, Srbija danas ulazi u tamnosivu zonu u kojoj će ostati do 26. novembra, iza čega sledi crna zona - u slučaju da se nešto ne promeni.

Tamnosivu zonu karakteriše 500 - 1.000 zaraženih na 100.000 stanovnika, u odnosu na prosečne vrednosti zabeležene u proteklih 14 dana. To znači da je teorijski moguće da dnevno oboleva 3.500 - 7.000 stanovnika u danu. Ipak, ističe da je gornja cifra matematički moguća, ne nužno ostvarljiva u praksi.

Kako dalje objašnjava za Telegraf.rs, njegova prognoza zasnovana je na verovatnoći od devet odsto. Ipak, mogućnost greške u projekcijama pre samo nekoliko dana bila je daleko manja.

-  Mi smo pre četiri dana imali verovatnoću od 50 odsto, ali juče od samo devet posto. Više je zaraženih bilo nego što su projekcije pokazivale samo dan ranije. Tako to funkcioniše - rekao nam je ističući da se matematički proračuni menjaju svaki dan, te da zavise od broja zaraženih.

Kazao nam je i da za Srbiju koristi Batutove zvanične podatke o broju zaraženih na dnevnom nivou, te da u njegovu računicu ne ulaze neidentfikovani nosioci zaraze, za koje iz Kriznog štaba ocenjuju da ih je pet do deset puta više nego što su zvanični podaci.

Kaže i da se matematički model koji koristi stabilizuje ili sa padom broja zaraženih ili sa stabilnim brojem zaraženih u slučaju da je reč o rastu. Tako je u drugom talasu, kako ga Kočović naziva, tokom 30-ak dana matematički model beležio kraj talasa u istom datumu - sredinom septembra.

- Sad mi taj datum šeta - kaže navodeći da je pre nekoliko dana račun pokazivao da će se kraj trećeg talasa epidemije završiti 31. januara, ali da se taj datum, prema poslednjim podacima, pomerio za sredinu marta.

Takođe navodi da pik trećeg talasa očekuje oko 9. decembra. Eventualni ulazak u crnu zonu, u kojoj bi onda pik i bio, zavisi od primene postojećih mera i njihovog daljeg pooštravanja. Verovatnoća da Srbija uđe u crnu zonu takođe je devet posto.

- Crna zona podrazumeva 1.000 - 3.000 zaraženih na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana. U crnoj zoni bile su Belgija, Slovenija, Švajcarska, Češka. Imale su preko 1.800 zaraženih na 100.000 stanovnika, ali je uvođenjem rigoroznih mera broj počeo da se smanjuje. Mi moramo da se trudimo da ne uđemo u crni talas, jer će kako sada stvari stoje vrh biti u crnom talasu, a to praktično znači, kada analiziramo pomenute zamlje, da mogu da se zaustave samo drakonskim kaznama- kazao je.

Podseća da je 8. oktobra zemlja bila u zelenoj zoni, te da je u tom trenutku imala 14 zaraženih na 100.000 stanovnika, te da se situacija od onda drastično pogoršala. Ocenjuje i da je stanje u Evropi najlošije, te da se u njoj nalazi 45-55 odsto od ukupnog broja zaraženih na dnevnom nivou u prethodnih desetak dana, da 25-35 odsto otpada na dva američka kontinenta i da preostalih desetak odsto zaraženih dolazi iz Azije, Afrike, Australije i Okeanije.

- Severna polulopta je u ovom trenutku u problemu. Tu se dosta loži, ugljen-dioksid iz fosilnih goriva se izbacuje u atmosferu. Kad danas pogledamo Beograd, vidimo da je malo oblačno, malo smog. Mi smo srednje zagađeni. Primećeno je u ranijim studijama, i pre nego što se pojavio kovid, da su sve velike svetske epidemije direktno u vezi sa povećanjem ugljen dioksida u vazduhu - i španska groznica i svinjski grip, SARS, MERS.

Drugi problem je smanjeno UVC i X zračenje koje nam stiže sa Sunca. Zbog oblaka i smoga, ovi zraci ne dolaze na tlo, tako da nema šta da počisti te viruse u vazduhu. Ovih sedam prethodnih dana imamo problem što ne videsmo sunca. Udišemo vazduh sa pojačanom koncetracijom ugljen-dioksida. Kad nema sunca, a ovo je primećeno 2008. godine, manje se sintetiše vitamina D3 u našem organizmu, koji je odgovoran za imunitet. U danima bez sunca smo podložniji obolevanju - rekao je objašnjavajući da sunce znači i borbu protiv zagađenosti i bolji imunitet.

Đerlek: Postoji problem sa kapacitetima, za vikend obezbeđeno oko 500 mesta

Na nivou cele Srbije situacija sa korona virusom je vrlo ozbiljna i alarmantna, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Ðerlek i dodao da postoje problemi sa zdravstvenim kapacitetima zbog čega je ponovo pozvao građane da budu odgovorni i poštuju propisane mere za borbu protiv korone.

Gostujući na televiziji Pink, naveo je da je za nama još jedan veoma težak dan, posebno kada je u pitanju Beograd, i da se očekuje da će iz dana u dan broj zaraženih da se povećava.

Istakao je da će Ministarstvo zdravlja učniti sve da svim pacijentima obolelim od korone pruži maksimalnu zdravstvenu zaštitu i naveo da su država, resorno ministarstvo i Krizni štab uradili dosta u cilju borbe protiv korone, ali da je važno da građani pokažu odgovornost i poštuju mere, prenosi Tanjug.

- Kada je Krizni štab uvodio drastične mere poput vanrednog stanja i policijskog časa imali smo veliku pobunu da je to kršenje demokratije i ljudskih prava, a sada kada smo u situaciji da se ponašamo blaže ponovo smo kritikovani - rekao je Ðerlek.

Naveo je da nije poenta samo donositi nove mere, već dosledno sprovoditi postojeće i dodao da se treba usmeriti na pooštrenu kontrolu primene postojećih mera.

Ðerlek je rekao da postoji problem sa zdravstvenim kapacitetima, podsetivši da je u petak održan sastanak sa direktorima kovid bolnica i da je za vikend obezbeđeno 450 do 500 mesta.

- Nadamo se da će to do danas popodne biti dovoljno, ali sve zavisi koliko bude novoobolelih. U ponedeljak imamo novi sastanak i non-stop vršimo preraspodelu mesta u zdravstvenom sistemu - rekao je Ðerlek.

On je juče na konferenciji za štampu Kriznog štaba rekao da očekuje dalje povećanje broja zaraženih u narednih sedam dana.

Tiodorović: Očekujem povećanje broja obolelih

U narednih nedelju dana možemo očekivati da će dolaziti do povećanja broja obolelih, ali bismo nakon toga mogli da imamo postepeni pad, što će opet svakako zavisiti od ponašanja stanovništva kaže epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje infekcije Covid-19, prof. dr Branislav Tiodorović.

On je poručio da trenutna epidemiološka situacija zahteva krajnju ozbiljnost i odgovornost.

- I dalje su najveći problem oni koji ignorišu apele lekara, odlaze na žurke, u noćne izlaske, svakako bez poštovanja mera gde se ne nose maske niti se drži fizička distanca - kaže dr Tiodorović.

On je za "Blic" istakao da najveći broj zaraženih svakako vuče Beograd i da su, razlog su noćni klubovi, izlasci, druženja.

- To su glavna žarišta. Misli li iko na zdravstvene radnike, na svoje najmilije, ceh plaćaju stariji, ako mladom čoveku virus ne naudi, može to učiniti nekom starijem. Ne govorimo mi ovo zato što želimo nekoga da kritikujemo, sve razumemo i potrebu mladih ljudi, ali makar malo razmislite koliko možete naštetiti drugome ako ste virusonoša - objašnjava profesor Tiodorović.

Što se tiče zimskog raspusta, naveo je da se razmišlja o tome da zimski raspust u Vojvodini i u ostatku Srbije budu u isto vreme.

- Moj predlog je da to bude od 19. decembra do 20. januara i na taj način se obuhvataju i katolički i pravoslavni Božić. O tome se samo razmišlja, imamo vremena za to - rekao je Tiodorović, kazao je za Tanjug.

Vlada uvela 15-dnevne mere, Brnabić poručila: Srbija je u zelenoj zoni

Vlada Srbije danas je donela odluku o ograničenom radu većine objekata - ugostiteljskih, prodavnica, tržnih centara... svga sem apoteka, dostava hrane, pumpi i privrede - na period od 21 sata do pet sati narednog dana.

- Vlada je na danas održanoj sednici donela odluku da ograničimo rad svega, pre svega ugostiteljskih objekata - prodavnica i tržnih centara, osim apoteka, dostava hrane, benzinskih pumpi, prodavnica u njihovom okviru i privrede - na period od 21 čas uveče do 05 časova sledećeg dana. Počećemo sa primenom od utorka, 17. novembra, da damo vremena svima da se prilagode i trajaće 15 dana, do 1. decembra, kada će Vlada odlučiti da li treba da se nastavljaju.

Sledeća restriktivna mera je, rekla je, zabrana kretanja, ali da Vlada nije za to.

- Iskreno da vam kažem, i ne razmišljamo o tome. Nadamo se da će ova mera dati rezultate - kazala je premijerka na konferenciji za medije.

Tom prilikom prokomentarisala je i epidemiološku situaciju u zemlji, u odnosu na region, Evropu i svet.

- Smrtnost je 1,3 odsto i mislim da je u regionu i svakako u Evropi ispod nas samo par zemalja. Svi ostali imaju smrtnost koja je veća od toga. To pokazuje koliko smo dobro svi zajedno radili. Mi još uvek imamo slobodnih kreveta u bolnicama. Ima nekoliko zemalja koje više ne mogu da leče zaražene u svojoj zemlji. Mi smo daleko od ovoga. Mislim i da nećemo biti blizu toga.

Kazala je i da ima svega što je potrebno za lečenje - i više nego dovoljno.

- Smrtnost je 1,3 odsto i mislim da je u regionu i svakako u Evropi ispod nas samo par zemalja. Svi ostali imaju smrtnost koja je veća od toga. To pokazuje koliko smo dobro svi zajedno radili. Mi još uvek imamo slobodnih kreveta u bolnicama. Ima nekoliko zemalja koje više ne mogu da leče zaražene u svojoj zemlji. Mi smo daleko od ovoga. Mislim i da nećemo biti blizu toga.

Kad pogledate sa druge strane i puno drugih zastrašujućih brojeva u odnosu na to kakva je situacija u regionu, mi se i dalje nalazimo u zelenoj zoni i sa ovakvim brojevima, verovali ili ne. Od nas manje zaraženih ima samo Albanija. Sa druge strane broj testoranih u Albaniji i Srbiji ne može da se poredi - kazala je ističući da bi to mogao biti razlog malom broju pozitivnih na 100.000 stanovnika - kazala je.

(Telegraf.rs)