Potresna pesma anesteziologa Dimića: "Svakog se minuta, sata, borimo za život nečijeg oca, brata"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mirsad Babovic
Kolega, svaka cast na stihovima iz srca, iz duse...stihovima koji pogadjaju pravo u srce, dusu onih koji su svjesni ove strahote koja prijeti cijelom svijetu!
Ica
Divni dirljivi stihovi!!! Poklon do poda za požrtvovanost!!! Svako dobro i neka Vas sreća prati!!!
Margit
Citam, suze same teku, pocinjem da jecam od bola i stvarnosti koje je doktor napisao. Ja mozda i ne mislim tako dok kuvam, prem, idem u prodavnicu. Doktore hvala za istinu, hvala za docaranu stvarnost. I sama sam zdravstveni radnik, kardioloska Visa med. sestra, znam osecaj kad date sve od sebe i nazalost covek ode. Tuzni ste, kuci stizete umorni, iscrpljeni , ali znam i osecaj kad nekom proradi srce posle reanimacije, srecni, zadovoljni ste jer neko je nastavio da zivi. Dobro pamtim i Variolu veru, a ja mlada sestra. Nisam imala ni radno ni zivotno iskustvo, ali svaka Vama cast, i Vasim saradnicima.