Preminuo poznati etnolog, čuvar srpske tradicije: Dragomir Antonić (72) izgubio bitku sa koronom

Foto: Wikipedia/Фото

Poznati etnolog dr Dragomir Antonić (72) pre dva dana izgubio je bitku sa korona virusom. Bio je zaljubljenik u istinu i pravdu i nije dozvoljavao da memla obuhvati našu prošlost, pišu Novosti.

Preporučujemo

Antonić je dugo radio u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), kraći period bio je direktor Etnografskog muzeja u Beogradu, a zatim je radio u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge. Od studentskih dana bio je stalni spoljni saradnik RTS-s i to u Naučnom programu.

Napisao je "Srpski narodni kalendar", "Običajnik kod Srba", "Posni jelovnik", "Običajni bonton", "Bombardovanje se nastavlja", "Sve o afrodizijacima", "Običaji o Božiću", "Posni kuvar", kao i scenarija za više od 40 emisija o našim narodnim običajima. Na Hilandaru je bio 50 do 60 puta, a godine 1983. snimio je film "Život u manastiru Hilandar".

Od 2012. svake godine je objavljivao "Srpski narodni kalendar" u kome su opisani običaji šta je dobro, a šta nije započinjati i raditi svakog dana u godini. Za magazin "Pečat" Antonić je pisao kolumne desetak godina.

Često je govorio da je profesiju izabrao slučajno, ali ju je toliko zavoleo da nije mogao da se bavi nekim drugim poslom.

- Gledao sam da upišem nešto gde nema matematike – govorio je Antonić. - Tako sam polagao prijemni na Pravnom i Filozofskom fakultetu. Sećam se, na Etnologiji je bilo mesta za 25 studenata, prijavilo se 11, a devet je položilo ispit. Bio sam vredan student i posvetio se proučavanju srpskih običaja.

Čuvao je naše običaje i tradiciju.

Od 1976. do 1980. godine Antonić je kreirao i rukovodio "Etnološkim projektima proučavanja tradicije i promenama u narodnoj kulturi" na akcijama Mladih istraživača Srbije, čiji je jedan od osnivača. Radio je na više projekata Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Od 1991. do 1995. učestvovao je kao autor i vođa etnološke teme u multidisciplinarnom projektu Geografskog instituta SANU, Vlade Srbije i opštine Štrpce na temu "Ekonomski, prirodni, hidrološki i turistički potencijali Šar planine i Sirinićke župe". Saradnik je na trotomnoj "Enciklopediji pravoslavlja", a u raznim domaćim i stranim časopisima objavio je više od stotinu naučnih, stručnih i popularnih radova iz oblasti etnologije.

Autor je i osnivač duhovne manifestacije Sabor horova pravoslavnih monahinja u selu Četerež u opštini Žabari.

(Telegraf.rs)