Namerno postavljaju mamce kako bi ubijali divlje životinje po Srbiji: Neke vrste trajno izumiru

   ≫ 
  • 4
Trovanje životinja kod Bačke Topole Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/Mile Antunović

Trovanje divljih životinja jedan je od najčešćih uzroka mortaliteta i smanjenja populacije za brojne ranjive i ugrožene vrste. Projekat „"BalkanDetox LIFE", koji finansira Evropska unija, ima za cilj da podigne svest i ojača nacionalne kapacitete za borbu protiv ovog velikog problema, saopštili su iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kroz ovaj projekat devet organizacija će sarađivati sa raznim državnim i međunarodnim akterima, od državnih institucija do lovaca i stočara, kako bi umanjili ovu pretnju i postigli konkretne rezultate u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

- Projekat "BalkanDetox LIFE" izgrađen je na dobrim osnovama Balkanskog projekta za borbu protiv trovanja (BAPP), posebno u obezbeđivanju angažovanja relevantnih državnih institucija u borbi protiv trovanja divljih životinja, te će omogućiti nastavak ove inicijative za poboljšanje rešavanja slučajeva trovanja i postići značajno smanjenje mortaliteta lešinara i drugih pogođenih vrsta izazvanih ovom ilegalnom praksom u regionu - kaže Uroš Pantović, koordinator projekta BalkanDetox LIFE, piše RINA.

Trovanje lešinara, ptice, lešinari, divlje životinje Trovanje lešinara veliki problem na Balkanu, Foto: RINA

Najčešći slučaj trovanja divljih životinja na Balkanu je namerno postavljanje otrovnih mamaca radi ubijanja divljih predatora ili drugih divljih i domaćih životinja koje mogu naneti štetu domaćim životinjama ili divljači. Pored ciljanih životinja, ispaštaju i druge ugrožene vrste, jer je trovanje neselektivno sredstvo za istrebljenje. Lešinari koji svojim načinom ishrane "čiste" prirodu od uginulih životinja, nažalost često postaju žrtve trovanja, bilo direktnim konzumiranjem mamaca ili hranjenjem prethodno otrovanih životinja.

Ekipa za čišćenje prirode

- Ovaj alarmantni problem prouzrokovao je ozbiljno iscrpljivanje, pa čak i izumiranje vrsta lešinara u balkanskim zemljama, gde su populacije i dalje vrlo male i usitnjene. Problem se hitno mora rešiti ukoliko želimo da populaciju lešinara vratimo na raniju brojnost i rasprostranjenost. Lešinari – takođe poznati kao ekipa za čišćenje prirode, uklanja uginule životinje iz divljine, pomažući da ekosistemi budu zdravi pružajući pritom besplatne važne ekosistemske usluge koje donose korist prirodi, divljini i društvu u celini - kaže Jose Tavares, direktor Fondacije za zaštitu lešinara.

Česti uzastopni slučajevi trovanja rezultirali su sa 465 potvrđenih smrtnih slučajeva lešinara tokom poslednjih 20 godina na Balkanu, a studija Fondacije za zaštitu lešinara procenjuje da najmanje 115 lešinara godišnje umire od trovanja na Balkanu, dok otkriveno i dokumentovano bude samo oko 20% takvih incidenata.

Trovanje lešinara, ptice, lešinari, divlje životinje 115 lešinara godišnje strada od trovanja, Foto: RINA

Cilj projekta "BalkanDetox LIFE" je da preusmeri ponašanje i percepciju više različitih zainteresovanih strana, sa donosioca odluka na širu javnost i ljude koji postavljaju zatrovane mamce.

Video: EKSTREMNO UZNEMIRUJUĆI VIDEO! Nemačka laboratorija divljački zlostavlja životinje

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Psihopata

    8. novembar 2020 | 16:19

    Ko ubija zivotinje i ptice bila domaca bila divlja taj je za dozivotan zatvor bez pomilovanja

  • Relaksa

    8. novembar 2020 | 16:15

    Treba sačuvati divljač a one koji je truju tamaniti.

  • PR -1

    8. novembar 2020 | 15:16

    Zar nije cilj u Srbiji povećanje broja ljudi nego da divljači bude što više,ionako je planeta preopterećena .

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA