Za deceniju se ubilo 16 dece i 331 mladih, a ovo su razlozi: Jedan dečak nije dočekao 10. rođendan

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock/Profimedia

U poslednjih 10 godina život je sebi oduzelo 16 dece mlađe od 15 godina, a statistika je 2018. godine zabeležila i suicid kod dečaka starosti između 5 i 9 godina.

Preporučujemo

U pitanju je dečak koji je sebi presudio sa svega devet godina u naselju Skela. On je, naime, patio za ocem koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći i odlučio se na ovaj čin. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su deca sposobna da na ovaj način naude sebi, ali da to čine iz drugačijih pobuda nego stariji tinejdžeri i adolescenti.

Godine u kojima nije zabeležen nijedan slučaj samoubistva deteta mlađeg od 15 godina su u protekloj deceniji bile: 2010, 2014. i 2017.

Najcrnja je bila 2016. godina, kada se ubilo ukupno petoro dece, ali i 2018. kada je statistički zabeleženo i samoubistvo deteta koje još nije ni zašlo u tinejdžersko doba.

Prema statistikama, na sebe ruku dižu znatno češće dečaci, nego devojčice. Tako su prošle godine samoubistvo izvršila dva dečaka i jedna devojčica mlađih od 15 godina.

Međutim, mnogo je više tinejdžera i adolescenata koji se odluče da počine suicid. Tako je za 10 godina ukupno 331 mlada osoba, uzrasta od 15 do 24 godina počinila samoubistvo.

Za protekle tri godine dostupni su još detaljni podaci, pa je 2017. i 2018. godine zabeleženo da je po 11 tinejdžera (uzrasta od 15 do 19 godina) diglo ruku na sebe. U obe godine bilo je to po 10 dečaka i po jedna devojčica. Prošle godine taj broj je nešto manji, ukupno šest tinejdžera (svi su dečaci) završilo je tragično svojom voljom.

Deca, tinejdžeri i adolescenti

- Velike su razlike kada govorimo o uzrocima samoubistva kod dece, onih u pubertetu i adolescenata, posebno starijih adolescenata. Naime, deca nemaju još razvijenu sposobnost anticipacije i predviđanja sopstvenih postupaka kao tinejdžeri, često je kod njih još uvek tanka granica između fantazije i realnosti, a igra predstavlja ne samo vid zabave, nego i način na koji se prevladavaju različite razvojne strahove - objašnjavaju za "Telegraf" iz Klinike "Dr Laza Lazarević".

Deca, objašnjavaju oni, za razliku od adolescenata, u čin samoubistva ulaze impulsivno, iznenada i bez razmišljanja.

- Samoubistvo kod mlađih tinejdžera najčešće je posledica nepodnošljive unutrašnje trpnje ili spoljašnjih pritisaka, bilo u porodici usled disfunkcionalnih odnosa, teškoća u vršnjačkoj grupi, nemogućnosti da odgovore na visoke zahteve roditelja ili pokušaja da se izbegne roditeljska kazna za neka nedozvoljena ponašanja koja prouzrokuju osećanja stida ili krivice. Međutim, shodno karakteristikama uzrasta, pokušaji su češće impulsivnog tipa, nego posledica promišljanja kao kod starijih adolescenata koji počinju da se pitaju o smislu i svrsi postojanja, teško nose psihološke, telesne i prateće hormanalne promene koje utiču i na oscilacije u raspoloženju - kazali su.

Neki znaci, ipak, mogu da ukažu na to da sa detetom nešto nije u redu. Ne bi ih trebalo ignorisati.

- Ono na šta roditelji treba da obrate pažnju su promene u ponašanju dece bez vidljivog povoda, kao što su npr. iznenadna povlačenja u sebe, plačljivost ili pak iznenadni izlivi iritabilnosti, besa ili ljutnje koji nisu srazmerni situaciji, promene u ritmu spavanja ili u apetitu, namerna samopovređivanja, kao i vraćanje na neke obrasce ponašanja koje su bili karakteristični za mlađi uzrast - kazali su u "Lazi Lazareviću".

(Telegraf.rs)