Sutra slavimo Svetu Petku: Večeras bi pred spavanje trebalo da uradite ovo

Foto: Wikimedia/Asia

Srbi u utorak proslavljaju praznik posvećen jednoj od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu - svetoj Petki. Posebno joj se raduju žene, siromašni i bolesni, čijom se zaštitnicom smatra.

Preporučujemo

Pored radosti, ova velika svetiteljka budi i strahopoštovanje. Jer, veruje se da ona od svog upokojenja čini čuda. A kako bismo blaženo proslavili ovaj praznik, osvrnimo se na određene narodne običaje koji ga prate.

Sve počinje veče uoči praznika, kada bi nakon obeda vernici trebalo da se prekrste tri puta, a potom domaćin iščitava molitvu posvećenu svetoj Petki.

"Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!"

Kada se domaćin pomoli, članovi porodice treba da se prekrste, a onda svi odlaze na spavanje.

I tu postoji jedan ritual - da se glava okrene ka istoku, jedna ruka stavi pod glavu, a druga pruži. I uvek se leže na desnu stranu, tako valja.

Da san treba da bude miran i da domaćin najviše ište mir, pokazuje i običaj kađenja dečjih soba. Tamjan treba da pomogne da se deca u snu ne bi plašila.

Šta kad se oglase "krivci"

Na selu članovi porodice dobro naćule uši, da li će se oglasiti "krivac".

A "krivac" je petao koji bi, kojim slučajem, zapevao tokom obeda. Ako se to desi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne: "Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje!"

Veruje se da ovi petlovi svojim kukurikanjem najavljuju bolest ili nečiju smrt.

Sutra nemojte raditi

Prema narodnim verovanjima, na Praznik svete Petke ne sme se prati veš, niti da se šije ili radi bilo kakav teži posao. Posebno je važno da to ne čine žene.

Postoji i verovanje da, kada se jednom sveta Petka prizove u dom, kasnije dolazi i sama - kad god porodici preti neko zlo.

Vernici je prizivaju uz pomoć tamjana i crvenog vina, kojim zalivaju slavski hleb, a Petkovicu ili Pejčindan spominju u molitvama.

Bilo bi dobro da imate i vodu sakupljenu s izvora uz manastire koji su joj posvećeni, a takvih izvora ima mnogo. Ta voda se naziva adžijama.

Vodu treba sačuvati sve do ponoći, kad ase njome gasi sveća koja se toga dana drži upaljena 24 sata.

Ta se sveća čuva do sledeće slave i smatra se zaštitnikom.

A od kolača koji je isekla, ili domaćica ili žena gost koja je prva stigla, treba sačuvati mrve.

Koliko je san važan, govori i predanje da se svetiteljka često javlja u snu.

(Telegraf.rs)