"Mi smo kao loši đaci i zato plaćamo visoku cenu protiv korone": Dr Diligenski objašnjava našu psihu

Foto: Tanjug/AP

Bez obzira što se stalno apeluje na pridržavanje mera protiv korone, kulturološki faktor igra glavnu ulogu, upozorio je za RTS prof. dr Vladimir Diligenski, načelnik kliničke psihijatrije KBC "Dr Dragiša Mišović". Ukazao je da smo kao loši đaci, "morate hiljadu puta da ponovite da bi se nešto na kraju dobilo i plaćamo visoku cenu svega toga".

Zemlje Evrope se ponovo polako zatvaraju. Na određeno vreme uvedene su zabrane izlaska tokom noći, u Španiji je epidemija ponovo van kontrole, Slovenija zatvara vrtiće, hotele, butike .... Mere postoje i kod nas, ali mnogo je ljudi koji ih ne poštuju.

Vladimir Diligenski ističe da smo kulturološki takvi ljudi i da uvek ima bar pet do deset posto onih koji će uraditi suprotno od onog što se kaže. Ukazuje i da se nešto takvo ne može desiti u Japanu ili Nemačkoj, gde su ljudi mnogo disciplovaniji.

- Taj kulturološko faktor zaista igra glavnu ulogu. Vi znate da se u pojedinim zemljama kao što je Novi Zeland  apsolutno pod kontrolom drži od samog početka epidemije - objašnjava neuropsihijatar i psihoterapeut Diligenski.

Smatra da bez obzira što se apeluje uvek ima jedan broj ljudi koji to neće izvršiti uraditi i tu ne može mnogo da se promeni.

"Neizvesnost velika, rezultate jedino daju distanca i maska"

Opšti je utisak ipak, ocenjuje doktor,  da neka brižnost velika i strah jenjava na neki način,  jer nam je ovo neki treći tzv. vanredni sistem u koji ulazimo i pomalo nam je dosta svega.

- Tako da su ljudi manje opterećeni, imaju neko iskustvo i ipak će to u jednom trenutku proći tako da je to malo i rasterećenje. Međutim brojevi su neminovni. dolazi sve više i više pacijenata, biće puno sve - upozorava Diligenski.

Dodaje da je neizvesnost je velika, i da ne znamo kada će sve ovo prestati, neki kažu 2024, neki na leto.

Savetuje stalne restriktine mere, jer ljudi će i dalje praviti neke žurke. Zato stalno apelovati, više puta ponavljati na televiziji da se ljudi drže tih mera jer to je jedino što daje rezultate - distanca i maska.

"Biti na respiratoru nije naivna priča"

Foto: Nikola Tomić

Doktor navodi da u bolnici "Dragiša Mišović" imaju konsultativnu službu koja obilazi pacijente kojima je bpotrebna psihološka pomoć, kao i organizovanu službu koja pomaže zaposlenima, prvenstveno sestrama, jer je dolazilo do vrlo teških situacija.

- Kada neko umre u smeni ko je veoma mlad, sestra koja je emotivno veoma uložila da pokuša ga spasi da ne umre, ne može da dođe sebi, dešavalo se da počinje da povraća i tu su neophodne te psihijatrijske intervencije - iskustva su doktora Diligenskog.

Ocenjuje da je bilo tu dosta korisnog iskustva ali i naglašava, kako kaže, "ne daj bože da se tako nešto ponovo vrati". Veruje i da su sadašnji slučajevi ipak nešto manjeg intenziteta u odnosu na ono što su prošli.

Ističe i da imaju dosta iskustva s onima koji su već preležali koronu. Pacijenti imaju posle toga intenzivne glavobolje, anksioznost, dobiju panični poremećaj, depresivnost, iz razloga što su bili u bliskom kontaktu sa smrću.

- Biti na respiratoru nije uopšte naivna priča, pacijenti budu uspavani za to vreme, odjedanput se probude s novim nekim činjenicama. Neki su odbijali respirator i tako umrli, znam nekoliko slučajeva. Posledice su malo dugoročnije, uvek je problem sa srčanom akcijom, česta je komplikacija i encefalitist, znači dobijate i zapaljenje mozga a sa tim dobijate i razne posledice - upozorio je Diligenski.

Ponovio je da za ljude koji sve to ne razumeju treba što više ponavljati. Ukazao je i da je mnogo strahovanja ali da se najstariji najbolje i drže mera.

Naglasio je da je povećan je broj suicida, i da to najviše pokazuju američki podaci gde je povišena stopa. Anksioznost je povećana za 30-40 procenata, depresivnost 50, pokušaj suicida i realizacije za oko 35 odsto.

Diligenski posebno naglašava da bi trebalo obratiti pažnju i na jedan nemedicinski faktor a to je gubitak posla. 

Takođe, upozorava i da pomeranje časovnika veoma utiče na naše ponašanje, ubacuje nas u anksioznost, depresivnost, a i procenat infarktnog stanja je daleko veći.

(Telegraf.rs)