Violentina tuži majku jer misli da joj ona nije biološki roditelj: "Oteli su me kao bebu"
Violentina Tomić Ašković (42), rođena u Kragujevcu, koja danas živi u Svilajncu, tužila je svoju majku i podnela protiv nje krivičnu prijavu, zbog sumnje da joj ona nije biološki roditelj.
Kako Violentina tvrdi, niz dokumenata i ponašanje njene majke prethodnih decenija dovele su do uverenja da je Violentina zapravo oteta od svojih bioloških roditelja 1978. godine, kada se rodila. Pripremnim ročištem započelo je u četvrtak suđenje u Višem sudu u Kraljevu, što je dosad nezapamćen slučaj - da ćerka tuži majku.
Violentina za Telegraf.rs započinje svoju priču, opisujući kakav joj je odnos bio sa majkom, još od najranijeg detinjstva.
- Odnos je bio nikakav, to bi se danas bukvalno nazvalo nasiljem. To je bilo omalovažavanje, vređanje, ponižavanje, što i danas traje... Pravi me ludom, i na društvenim mrežama piše kako sam agresivni šizofreničar i neće, odnosno ne sme, da uradi DNK analizu - priča naša sagovornica koja na samom početku razgovora ističe da je sve vreme osećala da ne pripada porodici u kojoj je živela.
Ona dodaje i da je njena majka kasnije dobila sina, te da je odnos prema njemu bio pravi majčinski, dok je prema njoj i dalje bio ponižavajući, što je bio još jedan razlog da posumnja u to da je li je zaista njena ćerka.
Ucena detetom?
Decenijama Violentina, ipak, ništa nije preduzimala, sve do prošle godine, kada se, kako ističe, njen sin promenio preko noći.
- Želim da znam istinu ne samo zbog sebe, već i zbog svoje dece. Sina godinu dana nisam čula, jer mi je ona vrbovala dete i huškala ga protiv nas. Sa 16 godina se sin preko noći promenio, dete sa kojim nisam imala nikakav problem... To je dete koje je 24 sata bilo uz mene, bilo preterano vezano za majku... Ona ga je nagovarala da ne ide u školu, da pobegne od kuće da bi se video sa njom, da prijavi oca za nasilje jer ga je pitao zašto želi da ode kod babe i jer je odbio uveče da ga vozi za Vrnjačku Banju, gde ona živi - objašnjava Violentina.
- Dete je sada kod nje, tamo živi i danas mu je rođendan. Ovo mu je drugi rođendan da ne slavi sa mnom... Ne možemo da dopremo do deteta. On sada, sa ovim godinama, ima pravo da bira gde će da živi, kako nam je rečeno iz Centra za socijalni rad. Početkom jula prošle godine sam se obratila Vladinoj komisiji jer sam primetila da mi se dete čudno ponaša. Moje dete je klasična ucena da bih ja o svemu ovome ćutala. Ali ja neću da zaćutim nikada - ističe naša sagovornica.
"Bila sam kao vanzemaljac"
A sumnja da joj nije majka i da je ukradena beba bila je pojačana kada je Violentina napunila 18 godina. Otišla je u policiju po ličnu kartu i tada shvatila da nema ni matični broj, ni izvod iz matične knjige rođenih.
- Celih 18 godina nisam imala matični broj. Bila sam kao vanzemaljac. Nisam imala ni izvod iz matične knjige rođenih. Matični broj se dobija u mestu rođenja, u mom slučaju, to je Kragujevac, a ja sam u Vrnjačkoj Banji dobila JMBG, 1996. godine, kada sam sama otišla u policiju. Ona je, prema dokumentaciji iz porodilišta, rodila dete B pozitivne krvne grupe, a ja sam A pozitivna, ja nisam ta beba. U kartonu vakcina piše da sam BSŽ (vakcinu protiv tuberkuloze) primila kada sam imala godinu i po dana dana, iako se ona dobija po rođenju. Takođe, nigde nema fotografija mene kao bebe, prve slike su iz perioda kada imam godinu i po dana - priča naša sagovornica.
Ona dodaje i da broj na njenoj ličnoj karti počinje sa nulom, što je, kako tvrdi, znak za stranog državljanina.
Violentini je sumnjivo i to što se njena majka preselila iz Kragujevca u Vrnjačku Banju, iako tamo nikog nije poznavala.
- Uvek sam znala da tu ne pripadam. Njen sin je uvek bio sin jedinac iako nije bio sam, jer sam i ja bila tu. Sve mu je pruženo i davano, a ja sam sve vreme bila ponižavana. Sve mi je bilo mnogo jasnije kada sam rodila stariju ćerku. Tada sam shvatila šta je majčinska ljubav i onda sam videla da je to ono što ja nisam imala kao dete - priča Violentina i ističe da je jedini način da njena majka da svoj DNK, da je sud primora na to.
Na pitanje da li bi joj bilo teže ili lakše kada bi saznala da joj ona ipak jeste majka, naša sagovornica odgovora:
- Uvek sam za istinu, ma kakva ona bila i uvek idem na sigurno. Kroz dokumentaciju se vidi da ona nije moja majka. Iznad svega želim da pronađem svoje korene. To je nešto jako u vama, da to nađete. A na tuđim suzama graditi sreću... to je nešto najgore. Jer, dok neko slavi rođendan, onaj tamo plače. Evo, i mom sinu je danas rođendan, a ja sedim ovde u 4 zida i idu mi suze - iskrena je Violentina.
Ona se, kako dodaje, na ročištu u Višem sudu u Kraljevu nije pojavila.
- Poslala sam advokata, ja nisam išla jer je ona sklona skandalima, a to ne treba ni meni, ni mojoj porodici. Saznaće se sve, i da ona nije moja majka, a ja ću raditi na tome da pronađem svoje prave roditelje - zaključuje Violentina Tomić Ašković.
Video: Ovo je priča Mlađana, usvojenika iz Aleksinca koji sumnja da je otet kao beba
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pa sta
Zena trazi svoje korenje i sta je lose u tome?
Podelite komentar
Margit
Prica moze da bude istinita, ali i rezultat dugogodisnje netrpelnivosti i plod maste. DNKje prava stvar.
Podelite komentar
Ina
DNK je rešenje. Mada ima slučajeva gde majka ne prihvati cerku, i ne pruža joj ljubav i pažnju, jer je zelela sina. To za dete bude pakao od života. Uvrede, poniženja, fizičko kažnjavanje. Poznajem takve odrasle osobe.
Podelite komentar