Marija posle 5 godina čekanja i prosekom 9.57 napokon pronašla posao: Postala je doktorka u policiji

Marija Stanković, Foto: Dragana Kocić

Pet godina je Marija Stanković iz sela Donje Dragovlje u opštini Gadžin Han čekala na posao iako je Medicinski fakultet završila kao jedan od najboljih studenata sa prosekom 9.57. Tražila je posao od Niša do Subotice, ali je bez obzira na njene ocene, posao uvek dobijao neko drugi. Profesijom i to volonterski, počela je da se bavi u najteže vreme, tokom epidemije kovida radeći u ambulanti u Donjem Dušniku i kao patronaža u rodnom selu. Sa suprugom i dvoje dece živela je od plate koju je on zarađivao u mlekari i dečjeg dodatka.

Preporučujemo

A, onda joj je jedan poziv, koji je usledio nakon što su o njenoj sudbini progovorili mediji, promenio život...

Dobila je posao u Ministarstvu unutrašnjih poslova što joj je omogućilo da počne da živi u gradu do koga je deset godina, koliko se školovala u srednjoj medicinskoj školi, a zatim na fakultetu, svakodnevno putovala 40 kilometara u jednom pravcu.

Ovde ministar unutrašnjih poslova...

- To su stvari koje neko kao ja nikako nije očekivao... da podignete slušalicu i da sa druge strane čujete: "Ovde ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, da li želite da radite u policiji?" Šok je najblaža reč koja opisuje moje osećaje, trebalo mi je dosta vremena da se saberem nakon što smo završili razgovor.

Time je sve počelo, trebalo je nedelju dana da prođem psiho-test, provere i ostalu proceduru koju zahteva rad u policiji. I, evo me, na radnom mestu o kome sam mogla samo da sanjam – priča Marija dok sedi u svojoj ordinaciji u Policijskoj upravi u Nišu.

Priznaje da je strepela od susreta sa kolegama s obzirom na to da nije imala nikakvog iskustva sa radom u policiji.

Foto: Dragana Kocić

- Ispostavilo se da sam bila neosnovano zabrinuta, primili su me prijateljski i pokazali mi sve što je važno da znam. Takvu vrstu poštovanja od strane kolega nisam očekivala ni do sada iskusila i na tome sam im beskrajno zahvalna – kaže doktorica.

Odlazak iz sela, a posebno rastanak sa mahom starijim komšijama kojima je bila uzdanica, teško joj je pao.

Mojim devojčicama želim bolji život od onog koji sam ja imala

- Rodno selo sam napustila sa pomešanim osećanjima. Oprostila sam se sa tim delom svog života, koji nije bio lak. Novac za moje školovanje otac je obezbeđiao vukući drva iz šume...

Tako je i poginuo kada sam bila na petoj godini studija. Bilo mi je mnogo teško što nisam mogla da nađem posao znajući koliko su se moji mučili da bih ja bolje živela.

Na ovo gledam kao na novi početak za moju porodicu, posebno za moje petogodišnje devojčice kojima želim da priuštim bolji život od onog koji sam ja imala – kazala je Marija.

(Telegraf.rs)