Srpkinja i Albanac u istoj misiji: 21 godinu on traži sina, a ona majku

Foto: Privatna arhiva

Kosovski Albanac Bajram Ćerkini i Srpkinja Nataša Šćepanović danas su se našli u Nišu radi iste misije, da pomognu svim onima koji dele njihovu muku, bez obzira koje su nacionalnosti. Ćerkini, koordinator Resurnog centra za nestale osobe i predsednik udruženja "Glas roditelja“ i Nataša, predsednik udruženja porodica nestalih „Kosmetske žrtve“ još jednom su digli glas u ime više od 1.600 Srba, Albanaca, Roma i pripadnika ostalih nacionalnosti čija je sudbina nepoznata već 21 godinu.

Preporučujemo

U Niš su došli radi učešća na okruglom stola u okviru projekta „Podrška potrazi za nestalim licima u Srbiji“ koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Bajramu je u ratnom vihoru nestalo 13 članova familije, među kojima i sin.

- Nikad javno nisam govorio o mome sinu niti o nestalima iz moje porodice, bilo bi to nepravedno prema ostalima. Ne mogu da pomenem njihovo ime, a da ne imenujem ostale.... Svi oni sada imaju jedno ime, bez obzira da li su to Srbi, Albanci ili neki drugi... Svi se sada zovu „Nestali“ – kazao je Ćerkini.

Iako je već zašao u 82 godinu, Bajram ne odustaje od potrage za istinom o kosovskim žrtvama.

- Godišnje se nađu samo dva, tri čoveka... Većina porodica je svesna da su njihovi nestali srodnici mrtvi i žele samo da ih sahrane. Međutim, ima i onih koji veruju da ima još živih, prvenstveno majke kojima su uzete bebe. One se nadaju da ta deca nisu ubijena, već da su usvojena, prodata, data nekome... i još se nadaju da će ih naći – kazao je Ćerkani.

Komentarišući to što je potraga za nestalima ujedinila Srbe i Albance, Bajram ističe da svako ljudsko biće oseća isti bol bez obzira na veru i nacionalnost.

- Učim svoje potomke kako treba da se postupa sa onima koji trpe isti bol. Ne može mene više da bili što sam izgubio sina od srpske majke koja je pretrpela isti gubitak. I naša i srpska rana je neizlečiva, a može zarasti tek kada saznamo gde su naši nestali – zaključuje Ćerkani.

Nataša Šćepanović ukazuje da veliku smetnju u rasvetljavanju sudbine nestalih predstavlja i pogrešna identifikacija.

- Mnoge porodice su izvršile samo vizuelno prepoznavanje mrtvih i sahranili ih, a da ni sami nisu bili sigurni da su to njihovi srodnici. Mora se izvršiti njihova ekshumacija i uraditi DNK analiza, da bismo imali preciznu identifikaciju. Rešavanje sudbine nestalih je preduslov za budućnost jednog društva. Nedopustivo je da se u uslovima uznapredovale tehnologije ne mogu pronaći tolika tela. Ne možemo živeti dok su oko nas sakrivene grobnice, neidentifikovana lica i nerasvetljene sudbine – naglasila je Šćepanović.

Kaže da je pronalaženje tela prvi korak u procesuranju ratnih zločina.

- Meni su nestali roditelji. Godine 2003. pronađeno je nekoliko kostiju za koje je utvrđeno da su moga oca, a o majci i dalje ništa ne znam. Plašim se da neko te kosti premešta i uništava kako bi omeo pravdu. Jer, pronalaženje ostataka je uslov da se procesuiraju osobe koje su to naredile i koje su to učinile – rekla je Nataša.

Ističe da je ista bol zbližila srpske i albanske porodice.

- Želimo da udruženim snagama izvršimo pritisak na institucije, radi se o civilima, žrtvama ratnih zločina... Niko od njih nije stradao ni lako ni samo od metka, već je mučen... očekujemo da Haški sud podigne optužnice protiv onih koji su to naredili - kazala je predsednica srpskog udruženja nestalih.

Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije podržao je napore udruženja porodica nestalih da se otkrije njihova sudbina.

- Na prostoru bivše Jugoslavije nestalo je 10.025 lica. Imamo četiri hiljade tela i delova tela gde nema poklapanja. Na Kosovu se vodi kao nestalo 1.643 ljudi, a u Prištini ima oko 350 tela i delova tela koji nisu identifikovani. Na ovom okruglom stolu kosovska i srpska strana treba da se dogovore kako da stupe u kontakt sa porodicama nestalih radi uključivanja u identifikaciju tih tela – saopštio je Odalović.

(Telegraf.rs)