6 meseci od smrti dr Laze kog je odnela korona: Zašto ga dve zemlje sigurno nikada neće zaboraviti

Bili su to najgori dani za Srbiju, najveća kriza od ratnih godina - virus korona, još nepoznat i mističan, harao je Srbijom u punoj snazi. Lekari su bili pravi heroji borbe protiv ove pošasti, na prvim linijama. I mnogi su stradali. Jedno ime posebno je odjeknulo u javnosti - doktor Miodrag Lazić.

Vojničko srce u belom mantilu, bukvalno, neustrašiv na prvoj liniji borbe bio je i u ratnim devedesetim, kada je spasavao ljudske živote. Iako je bio u rizičnoj grupi, iako je mogao da sedi kod kuće, da gleda poklone koje je dobio od onih kojima je spasao živote, da piše memoare i nosi se kao penzinoisani heroj, Lazić se dao u novu bitku i - u njoj dao svoj život.

Preminuo je u Nišu 14. aprila, u gradu kojem je ostavio mnogo - veliko zalaganje za izgradnju novog Urgentnog centra, po najboljim svetskim standardima, urodilo je plodom. Bio je ponosni direktor ove ustanove od životnog značaja za sve Nišlije.

A mogao je odavno da skine beli mantil, obuče neko fino odelo, i hvali se svojim delima. Ali, to nije bio njegov duh. Ostao je lekar i borac do kraja. Kada je buknula korona, rekao je da, ako ga to zlo uhvati, sumnja da će preživeti. Crne slutnje su se obistinile. Poslednja želja bila mu je da ga sahrane uz pesmu Marš na Dirnu.

A kakav je on heroj bio? Pitajte bilo koga preko Drine, u Srpskoj republici. Niko ga nije zaboravio. Dr Miodrag Lazić za njih je ikona rata, humanosti, hrabrosti, čovek koji je pod petrolejskom lampom spasavao živote mladih boraca, ozbiljno ranjenih u najtežim borbama.

O herojstvu je pričao, ali kada bi ga neko pitao - napisao je čuveni ratni dnevnik, a Radio-televizija Republike Srpske o njemu je snimila dokumentarni film. Iako je rođen u Zemunu, a živeo i umro u Nišu, važan deo karijere vezan je za ratište u BiH.

I to mnogi u Srbiji nisu znali. Mnogi su se postideli. Ali, odali su mu počast kakvu je zaslužio. Ne samo da je Marš na Drini stezao srca njegovih najbližih, njegovih kolega i prijatelja koji su ga uz taj ritam sahranjivali, već se ova melodija orila i u celom gradu.

Širom Srbije počeli su da niču murali sa njegovim likom, a nizale su se i peticije da Klinički centar Niša, ulice i trgovi ponesu njegovo ime.

Ne smemo ga zaboraviti. Heroj je zaslužio i mnogo više od poneke ulične table i murala. Zaslužio je da postane legenda, koja će biti uzor nekim novim generacijama lekara, da se i u svom poslu, kao vojnici, može boriti do smrti.

(Telegraf.rs)