Majka otišla od 5 dece, otac Saša se još lavovski bori: Kad je stigao dar, krenule su suze radosnice

Mahanje rukama, dečiji osmesi i reči "hajde, uđite", dočekali su nas ponovo ispred dotrajale kuće porodice Damnjanović, u kojoj žive Nikola (19), Nevena (17), Nenad (15), Stefan (12) i Mihajlo (9) sa ocem Sašom, bez majke koja je otišla pre punih 7 godina.

Ispred kapije nas, radosni i ushićeni, čekaju Stefan i Mimi, kako zovu najmlađeg brata. Naša ekipa došla je u Mramorak, selo kod Kovina, gde ova šestočlana porodica skromno živi, kako bi ih obradovala donacijama koje je za njih prikupila Medicinska škola na Zvezdari. Humani učenici, njihovi roditelji i profesori organizovali su akciju prikupljanja pomoći, a po broju kutija koje smo zatekli u zbornici ove škole, deluje kao da nije bilo đaka koji bar nešto nije poklonio Damnjanovićima.

Ovaj divan gest medicinara iz Beograda, činilo se, kao da je Sašu Damnjanovića ostavio bez reči. Činilo se kao da mu je teško da poveruje da su potpuni stranci za njegovu porodicu prikupili toliko pomoći: od osnovnih životnih namirnica, preko hemije, školskog pribora, pa sve do knjiga i slikovnica. Nestrpljivo su Stefan i Mimi sa ocem i našom ekipom čekali Nevenu i Nikolu da dođu kući kako bi otvorili kutije sa poklonima.

A onda je usledila dečija radost. Slatkiši, sveske, slikovnice, puzle, ranac i po koja senka za oči za Nevenu, kupke, sapuni, šamponi, detrdžent za pranje sudova, trenerke, bluze i majice sačekale su Damnjanoviće. Dok je Nevena nasmejano prihvatala sve što je roze boje, Mimi se ushićeno radovao plavoj pernici, a Stefanu je, kako je rekao, baš dobro došla mapa Srbije kao i plava sveska tvrdih korica, da ima za fiziku i matematiku.

Deo njihove sreće i emocija naše kamere uspele su da zabeleže, a kada su se ugasile i strasti malo smirile, Saša je suznih očiju gledao u pomoć koju su dobili. Nekoliko sekundi bio je bez reči, a emocije koje su ga preplavile navele su me da se zapitam: "Šta li je sada u njegovoj glavi?". Uspeo je, pod nabojem emocija, da samo izgovara "hvala" i dalje u neverici da je sve to za njegovu decu i njega.

- Zahvaljujemo se vama i Medicinskoj školi zbog svega što ste učinili za nas. Deci sve ovo znači mnogo, jer im svašta nedostaje. Deca su najsrećnija i najradosnija - rekao je Saša za Telegraf.rs.

Kako je dalje naveo, deci je potrebna obuća, s obzirom na to da ide zima.

- Da bar imaju da se zaštite od hladnoće... - kaže ovaj samohrani otac.

Sašu smo iznenadili i vešću da su iz Medicinske škole Zvezdara za njih prikupili i oko 24.000 dinara, a on je odmah u glavi iskreirao u šta će uložiti dobijeni novac.

- Moraćemo drva da obezbedimo, deci da se kupi nešto od obuće. I usisivač, jer Nevena metlom čisti kući... Ne znamo šta ćemo pre - iskren je Damnjanović.

Ovo je samo deo pomoći koju je Medicinska škola na Zvezdari obezbedila za Damnjanoviće. Naša ekipa nije uspela da "u jednoj turi" prenese sve što su divna deca iz Beograda pripremila.

Pomaganje kao praksa među "medicinarima" 

Humani mladi ljudi iz Medicinske škole Zvezdara dugi niz godina organizuju akcije prikupljanja pomoći onima kojima je ona i najpotrebnija. Ova škola, kao i svaka druga, ima Tim za humanitarne aktivnosti, a ovogodišnja koordinatorka tima, profesorka Milica Perović, kaže za naš portal da je praksa učenika i njihovih roditelja, kao i nastavnog kadra, da organizuju akcije prikupljanja humanitarne pomoći.

- Tim je pokrenuo akciju za Damnjanoviće, iako nam to nije bilo u ovogodišnjem planu. U planu su nam akcije dobrovoljnog davanja krvi, pomoći deci iz Zvečanske za Božić i Vaskrs... Decu edukujemo za humanu delatnost, to im je lekcija i iz struke i za život - navodi ona.

Kako nam kažu, medicinske škole su hramovi humanosti, i deca upisuju tu školu upravo jer su prvenstveno humana.

- Lepo su se deca odazvala, akcenat je stavljen na hranu, jer je Damnjanovićima to bilo najpotrebnije, a zatim i školski pribor, garderoba... Uz pomoć profesora, prikupili su još oko 24.000 dinara, te smo im uplatili i novčanu pomoć - kaže profesorka Perović.

Podsetimo, Damnjanovići godinama sastavljaju kraj sa krajem. Deca sa majkom nisu u kontaktu, niti to žele, a na pravi put, onaj koji će im doneti boljitak i sreću, izvodi ih otac Saša.- Ova naša borba traje osam godina, sedam punih, ovo je osma. Spakovala se, izašla je iz kuće i nije se vratila više. Zvao sam je, pisao joj tog dana... U pola 10 uveče mi je napisala da je više ne tražim... Na početku je zvala da pita kako su deca. Rekao sam joj da dođe, da ih obiđe, ona je pričala da nema para. Sudski smo se razišli i na sudu je rekla neke teške reči - neka deca ostanu kod njega zauvek - ispričao je ranije za Telegraf.rs ovaj samohrani otac.

Posle pisanja našeg portala o ovoj šestočlanoj porodici, Damnjanovićima su tri osobe poklonile garderobu, a uplaćeno im je još oko 18.000 dinara.

(Telegraf.rs)