1.500 suicida godišnje u Srbiji: Nikad nije utvrđen tačan broj ljudi sa mentalnim poremećajima

Foto: Shutterstock

U Srbiji 4,9 odsto stanovništva ima neke od anksiozno-depresivnih simptoma, pokazalo je poslednje nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva, međutim, vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" doc dr Ivana Karličić Stašević, za Telegraf.rs kaže da je izvesno da veći broj ljudi ima problema sa mentalnim zdravljem s obzirom na to da su u pomenutom istraživanju korišćena uopštena pitanja o njemu. Opsežna studija, koja bi rekla koliko ljudi zaista boli duša, nikada nije rađena, ali je na pomolu. 

Preporučujemo

Na dan kada se obeležava Svetski dan zdravlja, 10. oktobar, u celom svetu struka upozorava da je korona ostavila dugoročne posledice na, ionako, narušeno, mentalno zdravlje. Jer, skоrо miliјаrdu ljudi živi sа nеkim mеntаlnim pоrеmеćајеm, tri miliоnа ljudi umrе svаkе gоdinе оd pоslеdicа zlоupоtrеbе аlkоhоlа, dоk nа svаkih 40 sекundi јеdnа оsоbа izvrši sаmоubistvо...

Statistika ni u našoj zemlji nije bolja, a zabrinjava što sve više među pacijentima ima mladih, i to onih pred kraj druge, treće i u četvrtoj deceniji života.

Naime, prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od depresije u Srbiji pate 419.302 osobe, odnosno 5 odsto populacije. Ova bolest duše, zauzima treće neslavno mesto po učestalosti u našoj zemlji, i više pogađa žene nego muškarce, kao i stare, i najsiromašnije.

Takođe, zvanični podaci "Batuta" pokazuju i da svakodnevno alkohol pije 3,4, odsto stanovništva, i da prosečna potrošnja alkoholnih pića po stanovniku iznosi 71,4 mililitara. Najveći procenat ljudi koji piju imaju od 20 do 34 godine.

Čak 6,6 odsto stanovništva nalazi se u grupi sa srednjim rizikom za nastanak zdravstvenih problema nastalih kao posledica upotrebe alkohola, dok je 50 i više grama etanola konzumira 3,9 odsto, što predstavlja teško pijenje.

Iako smo smo na 13. mestu u Evropi po broju samoubistava, broj od 1.500 godišnje onih koji usled nemogućnosti da iskontrolišu sopstvene impulse, puknu i dignu ruku na sebe, nikako nije zavidan. Pogotovo ako se uzme u obzir da svakog dana 4 osobe sebi oduzmu život, i da se na skraćivanje sopstvenog života odlučuje sve više mladih, čak i adolescenata.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kao glavne razloge za sve ove poremećaje mentalnog zdravlja, lekari navode veliku izloženost stresu, nesigurnost i lošu ekonomsku situaciju, kao i pretrpanost obavezama.

Ali, koliko je zaista takvih u Srbiji? 

- Do danas nije urađena opsežna epidemiološka studija koja bi preciznije ustanovila zastupljenost mentalnih poremećaja u Srbiji. Učestalost mentalnih poremećaja u našoj zemlji utvrđivana je u nekim manjim studijama i to samo za pojedine bolesti ili za pojedine regione. Poslednje nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva iz 2013. godine pokazalo je da 4,9 odsto ima neku vrstu anksiozno-depresivne simptomatologije. S obzirom na to da su u pomenutom istraživanju korišćeni samoevaluacioni upitnici i uopštena pitanja o mentalnom zdravlju, izvesno je da je taj broj na teritoriji Srbje mnogo veći.  

-  U planu je opsežna epidemiološka studija o mentalnom zdravlju stanovništva naše zemlje, a koja će pored podataka o zastupljenosti i težini mentalnih bolesti u značajnoj meri olakšati i ciljane javnozdravstvene aktivnosti, pospešivanje farmakoterapije, kao i promociju i prevenciju mentalno zdravlja prema ugroženim kategorijama stanovništva - objašnjava doc dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike "Laza Lazarević".

Mentalni poremećaji nastaju kao rezultat interakcije između biološke osetljivosti iliti labilnosti, razvojnih faktora i uticaja sredine.

Posledice korone tek kada prođe?

Kao novi faktor uticaja na mentalno zdravlje, ove godine se "priključio" i korona virus, a posledice će se, prema rečima naše sagovornice, tek videti.

- Trenutna krizna situacija pogađa čitavu planetu i iskustva koja imamo ukazuju na značajnu ulogu i važnost očuvanja mentalnog zdravlja tokom trajanja epidemije, ali i po njenom okončanju. Iako smo svi izloženi istoj vrsti stresa, nećemo svi na njega identično reagovati. Od osobina ličnosti koje posedujemo, načina nošenja sa nedaćama, prethodnih životnih iskustava, mehanizama odbrane koje koristimo, zavisi da li ćemo razviti neke psihičke smetnje tokom ili po završetku pandemije. Dešava se, ne tako retko, da ljudi reaguju na stres tek kada sve prođe. Nije neočekivano da se tek tada jave simptomi anksioznosti, depresije, fobije, hipohondrijaze, postraumatskog stresa i slično - navodi naša sagovornica.

Foto: Pixabay

Na pitanje koliko su mentalni problemi zastupljeni među mladim osobama, naglašava da je period adolescencije veoma osetljivo doba.

- Ali, i u psihološkom smislu zahtevno razdoblje u razvoju svake ličnosti. Izgrađujemo stabilni i trajni identitet noseći se sa brojim unutrašnjim preispitivanjima i previranjima koja su za ovu fazu ne samo karakteristična, već i poželjna i važna. Među mlađim osobama zastupljeni su sklonost ka depresivnosti, ispoljavanje različitih poremećaja ponašanja, ali i autodestruktivnost - kaže ona.

Muškarci se više ubijaju, žene više puta pokušavaju

Da novonastali faktori i te kako utiču i predstavljaju okidač, dokaz su novinski stupci sa vestima o samoubistvima. Sa 1.500 suicida godišnje Srbija spada u grupu sa umerenom stopom samoubistava u Evropi.

Kako navodi naša sagovornica češće se ubijaju muškarci, dok žene više puta pokušavaju.

- Veća učestalost je među starijom populacijom, svaki drugi suicid počinila je osoba starija od 60 godina. Ali, veoma je važan i podatak o porastu broja samoubistava kod mladih. U populaciji od 15 do 35 godina samoubistvo je jedan od tri vodeća uzroka smrti, a broj pokušaja samoubistva je daleko veći (u adolescenciji ovaj odnos je čak 50:1) - kaže doc dr Stašević Karličić. 

Foto ilustracija: Shutterstock

Prepoznati alarm

Napominje da bilo kakva odstupanja od uobičajenih obrazaca funkcionisanja ili ponašanja, od onih blagih i umerenih pa sve do ekstremnih, signal su da se nešto dešava u psihičkom životu osobe.

- Kao što pratimo promene u svom telesnom zdravlju, na isti način važno je da osluškujemo svoje i mentalno funkcionisanje naših bližnjih. Iskustva u praksi pokazuju da nedostak energije, motivacije, interesovanja, poremećaj sna ili apetita, što su neki od osnovnih simptoma depresije, okolina doživljava kao lenjost, neposlušnost, slabost ili svesna odluka da se nešto neće. Česte su optužbe od nama čak i bliskih ljudi da nemamo prava na pad, da zbog drugih (porodice, dece, ugleda) ne smemo sebi da dozvolimo da se osećamo loše, da imamo sve u životu, da su naši problemi trivijalni i slično. Osetljivost, empatija i rano prepoznavanje ovakvih i sličnih simptoma ključni su za blagovremeno obraćanje profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja, a samim tim i presudni za blagovremeno lečenje koje povećava učinkovitost terapije, ali i prevenciju mentalnih poremećaja - upozorava ona.

Naša sagovornica kaže da osobe sa problemima u mentalnom zdravlju u Srbiji apsolutno imaju adekvatnu terapiju i lečenje:

- Zdravstveni sistem Srbije omogućuje svima kojima je ovakva vrsta lečenja potrebna, ne samo stručni kadar i rasprostranjenu mrežu zdravstvenih ustanova na teritoriji čitave zemlje, već i najsavremenije protokole lečenja koji su u svemu usklađeni sa aktuelnom naučnom doktrinom, ali i veoma skupe i najsavremenije psihofarmake.

Doc dr Ivana Stašević Karličić Foto: Marko Jovanović

- Važno je naglasiti i reći građanima da je Ministarstvo zdravlja, zbog korona virusa, u rekordnom roku reogranizovalo zdravstveni sistem koji je uspešno odgovorio na aktuelni izazov. Takođe, resorno ministarstvo je predvidelo i mobilisalo stručnjake iz domena mentalnog zdravlja i preduzelo mere neophodne za reagovanje u svim fazama epidemije, a u cilju profesionalne zaštite mentalnog zdravlja celokupnog stanovništva.

Šta možete učiniti ako mislite da ste depresivni:

– Razgovarajte sa nekim kome verujete o svojim osećanjima. Većina ljudi se oseća bolje nakon razgovora sa osobom od poverenja

– Potražite stručnu pomoć, pre svega od izabranog lekara

– Radite ono u čemu uživate i što čini da se dobro osećate

– Budite u stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima

– Savetuje se fizička aktivnost, posebno šetnja

– Neophodni su redovna ishrana i dovoljno sna

– Izbegavajte ili ograničite unos alkohola jer može pogoršati depresiju

– Ako imate misli o samoubistvu ili samopovređivanju odmah potražite pomoć

Šta možete da uradite za osobe koje pate od depresije:

– Saznajte više o depresiji

– Budite dobar slušalac – ohrabrite osobu da potraži pomoć

– Budite strpljivi – obično je potrebno nekoliko nedelja da se osoba koja pati od depresije oseća bolje

– Treba ih podsticati na društvene aktivnosti, fizičku aktivnost i redovan san

– Uklonite sve lekove, oštre predmete i vatreno oružje iz kuće kako biste sprečili povređivanje

(Telegraf.rs)