Sunčica živi sama u planinskom selu sa desetak ljudi: Nema muža, ni prihode, hoda 14 km do ambulante

Sunčica Jovanović (51) iz planinskog sela Dupeljevo kod Vranja, 14 kilometara prelazi pešice kako bi došla do ambulante u selu Vlase na tridesetak kilometara od grada.

Od smrti supruga, pre godinu dana, Sunčica živi sama, bez prihoda, bez osnovnih uslova dostojnih čoveka u 21. veku, u selu sa svega desetak ljudi u njemu.

Dolazak u ovdašnju ambulantu uglavnom je jedini događaj u njenom životu, u toku meseca.

- Živim sama, bez igde ikoga, bez primanja...Snalazim se kako znam. Jedem krompir, jabuke, to što nešto rodi u bašti. Muž nije radio nigde, ni ja, živeli smo od poljoprivrede, tako da nemam nikakvu penziju. Bude neke pomoći preko socijalnog i od dobrih ljudi. Ovde u ambulanti se zimi ogrejem, popričam, pregledaju me i uzmem lekove - priča Sunčica.

Odeću i obuću je nasledila od nekog, sa štapom u ruci i rancem na leđima, nakon obavljenih pregleda, kreće put svog sela. Priča da ima i sina, koji retko dolazi, jer radi negde u Beogradu. Šta tačno, ne ume da objasni.

- Leti nekako može i da se živi, kolko god bilo teško, ali zimi u planini, samoća ubija još više. Eto trebalo bi mužu da bude parastos, ali nemam od čega da to spremim - dodaje Sunčica.

Odbačena i zaboravljena od svih, ova žena sprema se da dočeka još jednu zimu.

Selo Dupeljevo, pripada oblasti Poljanice severno od Vranja, koja obuhvata 22 planinska sela. Neka su uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom. Uglavnom su slabo naseljena sa staračkim domaćinstvima ili kućama u kojima živi po jedan čovek, kao što je to slučaj sa Sunčicom.

U Vlasu, koje je centralno selo, rade škola i ambulanta, kao i jedan „Jumkov“ pogon od stotinak radnika. Živi se od poljoprivrede i penzija, ali je najčešći slučaj da ljudi nemaju nikakve prihode, ali i da nisu u stanju da zbog starosti, bolesti ili iz drugih razloga obrađuju zemlju.

(Slađana Tasić)