Crkvu Svetog Nikole su i Albanci poštovali, pa su zatvorili put do nje: Desile su im se ružne stvari

Crkva Svetog Nikole u selu Gornji Makreš, između Gnjilana i Novog Brda, duboko u šumi i u potpuno albanskom okruženju, čuva uspomenu na nekadašnji život ovdašnjih Srba i svedoči o živoj veri pravoslavnoj kroz razna čuda i isceljenja koja se ovde dešavaju.

U blizini crkve nalazi se i lepo uređen izvor lekovite vode. Srbi iz gnjilanskog kraja kažu da kada se neko umije tom vodom, sve brige, tegobe i teskobe, kao i mnoge bolesti, negativna energija i tereti, naprosto nestanu.

Ova crkva poznata je još i kao Stari Sveti Nikola. Od glavnog puta Gnjilane - Novo Brdo, kroz kraj odnedavno poznat kao "Gnjilanski Beverli Hils" zbog velikog broja luksuznih vikendica albanskih gasterbajtera, na dvadesetak minuta pešaka, kroz šumu, stiže se do ove crkve i izvora.

Crkva je ušuškana između dva brda, obrasla visokim stablima šume. Tišina i mir koji ovde vladaju, stiče se utisak, mogu rukom da se dodirnu. Priča se da su pre nekoliko godina neki Albanci zatvorili put do crkve, te su počele da im se dešavaju ružne stvari. Nakon toga i opomene svetitelja, put ne samo da je otvoren, nego i najvećim delom asfaltiran.

Stojanka Stojković (76) iz sela Gornje Kusce kod Gnjilana, priča kako još kao dete pamti da su Srbi, ali i Albanci, ovu svetinju izuzetno poštovali. Prvi zbog vere, a drugi iz strahopoštovanja.

- Naši stari su pričali da je ranije ovde bio manastir, ali da je pod Turcima doživeo velika stradanja. Još kao dete slušala sam, a i bila svedok na neki način, da ljudi nakon dolaska ovde, prosto dožive neki preporod, bude im bolje. Mnogi koji nisu imali decu, dobili su ih nakon što su se ovde molili, neki su ozdravili... Kakogod, svako ko dođe ovde, oseti neko olakšanje, bude mu bolje. Ovde po pomoć dolaze svi, bez obzira na veru i naciju, svi koji veruju da Sveti Nikola može da im pomogne, a veoma često se dešava da tako i bude - ukazuje Stojanka.

Crkvu Svetog Nikole početkom devedestih, od temelja je obnovio Blagoje Jovanović iz Gornjeg Makreša. Njegov se grob nalazi u njenoj blizini. Oni koji ovde dolaze i njemu zapale sveću. Deda Blagoje je pre svoje smrti izrazio želju da ga sahrane nadomak crkve. Tako je i bilo.

Sa desne strane izvora na niskom drveću zavezana je odeća. Po narodnom verovanju u ovom kraju, ako je neko bolestan onda mu se donese deo odeće i okači na dren kod izvora i on će biti zdrav kao ovo drvo.

Ovaj običaj nema veze sa hrišćanstvom i vreovatno predstavlja deo paganskog nasleđa.

Područje Novog Brda i Gnjilana bilo je u srednjem veku dosta naseljeno, zbog bogatih nalazišta rude srebra. Danas, ovaj kraj na meti je kopača i tragača za zakopanim blagom. Ni crkva nije pošteđena, te rupa na podu u jednom njenom delu, ukazuje da je i ona verovatno bila meta onih koji su se upustili u ovakve poduhvate.

Crkva Svetog Nikole se ne zaključava, te u nju može uvek da se uđe. Ljudi ovde ostavljaju razne darove u znak zahvalnosti prema svetitelju.

Kada se popije vodu sa izvora, stiče se utisak da ovde zaista ima nečeg nesvakidašnjeg i da to nije tek običan izvor. Oseti se neverovatno rasterećenje, kao da čovek skine neku ljušturu sa sebe.

Tri sveće, upaljene za zdravlje, ostaju da polako gore u crkvi Svetog Nikole.

Rana je jesen, te u šumi brzo pada mrak, pa valja doći do glavnog puta, pre nego što padne noć.

Crkva Svetog Nikole, sakrivena u dubokoj šumi, ostaje da svedoči o Srbima, pravoslavlju i njihovoj državi na ovim prostorima, čekajući neke nove posetioce.

(S. T.)