Teroristi snimali ubistvo i pljačku Srba: "Moj sin (19) nije stigao da ima devojku, ni da se obrije"

Foto: Privatna arhiva

Šestorica jugoslovenskih graničara stradala su na današnji dan pre 22 godine u dva odvojena napada u blizini karaule Košare, a njihove ubice i pored pravosnažne sudske odluke, još nije stigla pravda. Tridesetak terorista, pripadnika jedinice “Kobra” kojom je rukovodio sada pokojni Agim Ramadani su neutvrđenog dana ušli iz Albanije na Kosovo gde su postavili dve protivtenkovske mine na poljski put između karaula “Maja Čoban” i “Morina” . Granična patrola Vojske Jugoslavije je vojnim vozilom "TAM 110" prolazeći tim putem 30. septembra 1998. godine nagazila na mine i tada je poginuo vođa patrole Milan Bundalo, dok su četvorica vojnika povređena.

Preporučujemo

Istog dana u blizini karaule "Košare" pucali su iz zasede na vozilo “pincgauer” i tada su poginuli Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, svi vojnici VJ na služenju vojnog roka, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović, dok su teško ranjeni kapetan Goran Loznica i Goran Simić. Ubistvo i pljačku mrtvih srpskih vojnika teroristi su snimili, i baš taj snimak bio je ključni dokaz za njihovu osudu. Suđeno im je u odsustvu, jer se niko od njih nije odazvao sudskom pozivu, Viši sud u Nišu je za njima raspisao poternicu, ali presuda ni do danas nije sprovedena.

Beograđanka Lozanka Radoičić danas će izaći na grob svoga sina Vladimira koji je imao samo devetnaest godina kada je stradao u terorističkoj zasedi. U vojsku je otišao 23. juna 1998.godine u Niš VP 1410/3 izviđačko diverzantsku jedinicu, zakletvu je položio 11. jula u Valjevu, a poginuo samo dva dana nakon što je prebačen na Košare. Vladimir nije želeo da brine svoju porodicu, pa im nije ni javio gde ide, već im je govorio da je na nekom brdu kraj Niša.

- Upravo smo krenuli na groblje, osim nas iz porodice, najavili su se i njegovi saborci sa Košara, čovek iz udruženja Srpskih veterana i jedan Kraljevčanin, civil, kojeg je Vladimirova smrt dirnula, pa uvek dođe na godišnjicu. Danas mi je teže nego drugih dana, ako je to uopšte moguće…. Godine ništa ne menjaju, Vladimir je uvek u meni… Toliko toga je propustio, još ni devojku nije imao, ni bradu nije počeo da brije… – priča za Telegraf majka stradalog graničara.

Foto: Privatna arhiva

Lozanka kaže da su joj velika uteha unuci, od kojih je jedan poneo Vladimirovo ime.

- Moja ćerka je želela da sina nazove po bratu… Vladimir sada ima dve godine, još je mali da shvati čije ime nosi. Imam još jednog unuka od sina, sada je krenuo u prvi razred, često razmišljam koliko bi ih on voleo – kaže Lozanka.

Majka ubijenog vojnika se nadala pravdi, dolazila je u Niš na svako suđenje, sada je izgubila nadu da će izvršioci podmuklog zločina ikada biti kažnjeni.

- Mislim da više nema ni volje da oni budu uhapšeni. Neverovatno mi je da i pored poternice, nisu uhapšeni… Nije moguće da nikada nisu zakoračili izvan Kosova, oni se ne kriju. Ne verujem ni da će se stvari promeniti ni sada kada se navodno procesuiraju zločini OVK. Po meni, sve je to deo svetske politike, međunarodna zajednica je izvršila pritisak na njih da navodno nekog uhapse, mislim da niko od njih, uključujući i ubice moga sina, neće zaista biti kažnjeni – ističe Vladimirova majka.

Vladimirova majka Lozanka / Foto: Privatna arhiva

Dvojica od osmorice osuđenih terorista su funkcioneri u organima tzv. Kosova.

(Telegraf.rs)