Ekskluzivno: Sve o respiratoru i šta on radi pacijentu. Da li može da ostavi posledice i zašto?

Srbija će za koji dan obeležiti sedam meseci kako je korona virus prisutan u našoj zemlji, a pored informacija o broju obolelih i preminulih, svakodnevno dobijamo vesti i o broju pacijenata na mehaničkoj ventilaciji, popularnom respiratoru. 

Pouzdan podatak koliko je do sada obolelih od korone bilo na respiratoru ne znamo, ali se zna da je od početka epidemije, rekord onih koji su disali uz pomoć ove mašine u jednom danu oboren 22. jula kada je na mehaničkoj ventilaciji bilo 205 osoba u Srbiji.

Upravo podaci o broju pacijenata koji dišu uz pomoć ovih aparata, zadavali su najviše brige lekarima.

Koliko je ova mašina bitna, i kako funkcioniše i na koji način pomaže pacijentu, potražili smo odgovor u Centru za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije (KCS), kući koja broji najviše anesteziologa u Srbiji - skoro dve stotine.

Za početak, doc dr Dejan Marković, pomoćnik direktora Centra za anesteziologiju i reanimatologiju i načelnik Odeljenja anesteziologije Klinike za kardiohirurgiju KCS podseća da mi normalno dišemo 21 odsto kiseonika, i da napravimo 12 do 16 udisaja u minutu.

- Svi mehanički ventilatori manje više rade na isti način. Nijanse su u pitanju. Uprošćeno. Mehanički ventilator je povezan sa razvodom gasova, do njega dolaze vazduh i kiseonik. Mi određujemo sastav smeše. Pošto mi normalno udišemo 21 odsto kiseonika, ukoliko bolesnik zahteva više, mi možemo preko mehaničkog ventilatora da mu dostavimo i do 100 procenta kiseonika. Dakle, određujemo koliko će u smeši gasova biti kiseonika, zadajemo parametre ukoliko bolesnik iz bilo kog razloga ne može da diše adekvatno, da li je to zbog lekova, kao posledica anestezije i velikih hirurških operacija, da li ne može da diše zbog nekih neuromišićnih slabosti ili zbog respiratornog oboljenja kao što je sad kovid 19 - objašnjava doc dr Marković:

- Prilikom starta ventilatora, najpre se podešava koliko će udisaja u minuti da napravi. Obično mi dišemo od 12 do 16 udisaja u minutu, zatim, koliko će svaki udisaj da bude volumena, da li će to biti 500, 600 ili više mililitara vazduha smeše gasova. Obično je to od 6 do 8 mililitara vazduha po kilogramu idealne telesne mase.  Znači, podešavamo procenat kiseonika, broj i volumen udisaja.

Naš sagovornik podseća da bolesnik, koji se stavlja na mehaničku ventilaciju, ima tubus.

- Tubus se povezuje sa ventilatorom, sistemom cevi. Aparat će disati umesto bolesnika, dok god se on ne probudi i ne krene sam spontano da diše. Zatim, podesimo malo drugačije parametre ventilatora, i polako bolesnika odvajamo od mehaničke ventilacije - priča naš sagovornik.

Kod hirurških bolesnika, prema rečima doc dr Markovića, mehanička ventilacija traje par sati do najviše 10, 12 sati, kao što je slučaj kod najvećih kardiohirirških operacija. Ako govorimo o bolesnicima sa respiratornom slabošću mehanička ventilacija može da traje danima.

- Ovi aparati mogu da se koriste za neinvazivnu terapiju, kada bolesnik nije intubiran. Tada on može da  diše i zadovolji razmenu gasovu uz pomoć aparata. Da bismo ga koristili za neinvazivnu terapiju, potrebna nam je maska, koja dobro prianja za lice bolesnika, a imamo tri vrste. To je stepenica između spontanog disanja, i invazivne mehaniče ventilacije kad bolesnik ne može ni sa tom neinvanzivnom da zadovolji odgovarajuće parametre. U slučaju da mu je potrebna invazivna mehanička ventilacija, bolesnika moramo prvo da intubiramo, stavimo mu tubus, pa podesimo ventilaciju - navodi doc dr Marković.

U procesu poboljšanja oksigenacije bolesnika, postoji nekoliko stepenica.

- Kao što sam rekao, dišemo 21 odsto kiseonika normalno. Ukoliko to nije dovoljno da nam saturacija arterijske krvi kiseonikom bude veća od 91, 92, 93 procenta, a normalno je 95, 96, 97, 98 odsto... onda dodajemo kiseonik preko floumetra i malih nalaznih kanilica koje se stavljaju u nos. Na ovaj način može da se obezbedi  do 33, 35 maksimalno 40 odsto kiseonika. Ako ni to nije dovoljno onda idemo na neinvazivnu ventilaciju - priča doc dr Marković:

- I tu postoji nekoliko modova. Najbolji mod, koji pacijenti tolerišu je terapija kiseonikom visokog protoka. Pošto nemaju svi aparati  tu mogućnost, onda idemo na ventilaciju sa maskom. Ako ni to ne pomaže, onda intubiramo pacijenta i stavljamo ga na invazivnu mehaničku ventilaciju.

Kliničko stanje bolesnika na respiartoru, procenjuje se svaki dan.

- Kada su ispunjeni svi kriterijumi, da je bolesnik hemodinamski stabilan, da ima dobar puls, pritisak, da nema infekciju koja ga životno ugrožava, onda gledamo respiratorne parametre. Ukoliko su respiratorni parametri pacijenta zadovoljavajući, on spontano diše preko aparata, ima dobru disajnu snagu, održava zadovoljavajuću razmenu gasova, parametre na ventilatoru smanjujemo do kritične vrednosti, i odvajamo ga od ventilacije.

- Svaki dan na mehaničkoj ventilaciji povećava rizik od nastanka raznih komplikacija. S obzirom na to,  svakodnevno se radi test mogućnosti spontanog disanja. To se radi jednom u 24 sata najmanje, a  preporučuje se da to bude jutro, posle dobro prospavane noći. Svaki dan probamo da vidimo kako diše, i da li može da se odvaja od mehaničke ventilacije. Odspava dobro, ujutro oko 9 sati gasimo sedaciju i procenjujemo da li bolesnik može da se odvoji. Ukoliko ne može, nastavljamo ventilaciju u naredna 24 sata - kaže doc. dr Marković.

Ako se pravilno koristi, respirator samo pomaže

U intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju govorio je o tome o koliko je pacijenata obolelih od korone na mehaničkoj ventilaciji brinuo jedan anesteziolog, šta sve oni rade, kao i koliko je pacijenata uspešno skinuto sa respiratora.

Objasnio nam je i koliko je istina da ova mašina ostavlja posledice.

- Respirator pomaže, definitivno. Bez njega takav pacijent ne bi preživeo niti bi imao šansu da preživi. Jedino može da ostavi neku posledicu ukoliko se sa mehaničkim ventilatorom nestručno barata, ali to je kao i sa svakim drugim uređajem. Ako lepo vozite kola biće sve u redu, ali ukoliko ne znate, možete da napravite džumbus. Tako je i sa respiratorom. Ukoliko ga pravilno koristite, i ukoliko znate kako da setujete parametre ventilacije, on može samo da pomogne pacijentu da preživi - rekao je nam je tada prof. dr Lađević, čiji su anesteziolozi uspešno sa respiratora skinuli čak 60 odsto kovid pacijenata.

(Telegraf.rs)