Kakva je sudbina peticije koja kruži mrežom, da li će Srbija usvojiti zakon o istopolnom partnerstvu

Foto: Shutterstock

Belgrejd prajd pokrenuo je onlajn peticiju za usvajanje zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima. Peticija je pokrenuta juče, a do podneva danas sakupljeno je više od 1.700 potpisa. Pokretači peticije nadaju se da će na ovaj način "izvući iz fioke" Nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, sačinjen deset godina ranije. Peticija, rečima pravnika, dobro je demokratsko sredstvo za izražavanje dela populacije, ali je rezultat umnožavanja potpisa neizvestan - jer može, a ne mora da dovesti do usvajanja zakona.

Preporučujemo

O tome šta ova peticija podrazumeva i kakva je njena moć razgovarali smo sa koordinatorom Prajd info centra Jovanom Ilićem i sa advokatom Radišom Roskićem.

Od prvog smo saznali da će peticija postojati sve dok se zakon ne usvoji.

- Peticija juče pokrenuta. Sada ima oko 1.700, 1.800, potpisa proveravao sam pre oko sat vremena - kazao je Ilić oko podneva u razgovoru za Telegraf.rs: - Planiramo da ta peticija traje dok se zakon ne usvoji. Cela kampanja "Šta me žulja" trajaće dokle god bude bilo potrebno.

Kazao nam je i da ovoga puta nije bilo razgovora sa donosiocima odluka, ali da im je želja da upravo njih podstaknu na reakciju.

- Mi smo uvek pokušavali. Organizacije koje su deo Prajda imale su sastanke i sa ljudima koji su iz Vlade - kaže dodajući da Nacrt zakona postoji: - Želimo da podstaknemo predstavnike vlasti da taj zakon izvade iz fioke i da urade nešto s njim.

Ne traže brak

Rekao nam je i da su saglasni sa tim Nacrtom, ističući njegove specifičnosti. Naime, registracija istopolnih partnerstava različita je od braka. Služi da obezbedi vidljivost istopolnih zajednica pred zakonom. To znači da pod jedan zajednica istopolnih partnera bude prepoznata i priznata zakonom, da se na istopolne partnere primenjuju propisi o podeli imovine ako ta zajednica prestane da postoji, da istopolni partner može da nasledi svog partnera/partnerku pod istim uslovima kao i bračni drug, zatim da istopolni partner ima pravo nasleđivanja penzije u slučaju smrti partnera, da se istopolnim partnerima omogući uživanje prava na zaštitu od nasilja u porodici, pod šest da u slučaju bolesti jednog partnera drugi partner ima pravo da bude obavešten o njegovoj bolesti, toku lečenja i drugim činjenicama koje se tiču zdravstvenog stanja, da istopolni partner ima pravo da učestvuje u donošenju odluka u pogledu izbora medicinskog tretmana za svog partnera, da istopolni partneri mogu jedni druge posetiti u zatvoru, kao i da istopolni partner ima pravo da preuzme telo svog partnera i sahrani ga, navedeno je u opisu peticije.

Navedeno se od sklapanja braka razlikuje i po tome što ne otvara mogućnost usvajanja dece. Usvajanje je, rečima Ilića, za ovdašnje uslove "na nivou naučne fantastike". Rekao nam je i da je registrovanje zajednica tek prvi korak, te da se u daljoj budućnosti nadaju i promeni Ustava.

- Glavni razlog toga što se ne borimo za brak jeste što je prema Ustavu on ekskluzivno namenjen osobama različitog pola, za muškarca i ženu. Zakon o istopolnim partnerstvima ne mora da menja Ustav, stoga ga je mnogo lakše doneti, a istopolnim parovima doneće skoro ista prava kao što su u braku - rekao nam je o postupnosti delovanja LGBT zajednice.

Foto: Shutterstock

Usvajanje trenutno nije tema.

- To je naučna fantastika za Srbiju trenutno. Najbitnija stvar je da se što pre donese zakon koji će istopolnim parovima, koji su već 10, 15, 20 godina u svojim zajednicama, koji su izgradili svoje živote zajedno, koji imaju kuće, stanove... omogućiti vidljivost pred zakonom - kazao je.

Peticija nije obavezujuća za donosioce odluka

Iako ne garantuje uspeh peticije, čiju moć priznaje i pripisuje delovanju u demokratskim društvima, advokat Roskić ocenjuje da su istopolne zajednice već uvedene u pozitivno zakonodavstvo. Kako kaže - na mala vrata.

- Poslednje izmene Zakonika o krivičnom postupku u Članu 2 u tački 20, praktično ozakonjuju mogućnost da davalac punomoćja bude partner u istopolnom braku. Kad se ta zakonska norma potpuno razjasni, nigde se ne spominje da su zajednice celina sastavljena od lica različitog pola. Iz toga proizilazi da dva lica istog pola mogu živeti u zajednici, pa kad jedno, primera radi liše slobode, ovo drugo lice može angažovati branioca tako što će sam potpisati punomoćje. To je jedna interesantna odredba i mnogi misle, a tako i ja, da su na mala vrata u pozitivno zakonodavstvo uvedene istopolne zajednice - rekao je u razgovoru za Telegraf.rs.

Ujedno, objasnio je da Ustav ne predviđa "donju granicu" za broj potpisnika peticije, te da broj potpisa govori samo o njenoj društvenoj vrednosti.

- Broj potpisnika peticije nije određen Ustavom. Ne postoji zakonski propis koji bi davao težinu nekoj peticiji koju je potpisalo 20.000 u donosu na 200.000 potpisanih. Svi potpisnici peticije se trude da ih bude što više, upravo zbog kapaciteta. Više potpisa, jači kapacitet - kazao je.

Navodi i da peticija ne mora dati rezultat.

- Može, a ne mora, ali bi u svakom slučaju predstavnici zakonodavne vlasti morali da ih imaju u vidu - kazao je.

(Telegraf.rs)