Petar je platio parking nepoznatoj osobi i postao heroj dana: "Za mene je ovo sasvim obična stvar"

Foto: Privatna arhiva

Petar Novaković (28) iz Novog Sada je u četvrtak ujutro došao na gradilište da sačeka isporuku kamiona za kompaniju u kojoj radi. Pošto kamion nije mogao da uđe zbog nepropisno parkiranog vozila, nije hteo da  vlasnik plati kaznu, pa je to učinio umesto njega. 

Preporučujemo

- Raspitao sam se kod komšija da li znaju čiji je automobil, kako bi ga vlasnik pomerio, ali nisam pronašao vlasnika. Rekoh, hajde da  probam, šta me košta, da mu ne pišu kaznu od 100 evra. Kada su došli iz parking servisa, ponudio sam se da platim umesto njega - kaže Petar, i nastavlja:

- Za mene je ovo sasvim jedna obična stvar. Pomažem gde god mogu, kome god mogu. Postavim se u situaciju da je to vozilo moje majke, sestre, bilo koga.

Vlasniku automobila ostavio je poruku sledeće sadržine:

"Druže/drugarice, dao sam novac Parking servisu da te ne nose, odnosno, da te ne bi kaznili i naplatili ti 100 evra. Pristali su da te pomere da ne smetaš gradilištu. Ako želiš, možeš da me pozoveš da mi refundiraš. Ubudiće, pazi gde parkiraš, da te ne bi koštalo."

Foto: Privatna arhiva

- Niko tu nije imao lošu nameru ako se nepropisno parkira, a ja za taj novac neću propasti. Generalno, kad god vidim bakicu koja prodaje cveće, uvek kupim. Ako neko prosi od mene, uvek pitam da li je gladan i odvedem ih u pekaru da kupe šta hoće. I prihvate, obično kupe svašta. Nisam naivan, odmah vidim ako neko nema dobru nameru, ali ako primetim da je nekome zaista potrebna pomoć, uvek sam tu - zaključuje Petar.

Na svom primeru je najbolje naučio koliko je važno da se ljudi međusobno podržavaju i pomažu.

Foto: Privatna arhiva

- Kada je u Bosni izbio rat, moja majka koja je bila trudna sa mnom, pobegla je u Suboticu. I tamo su nam ljudi pomagali, celoj mojoj porodici. Živim u Novom Sadu već deset godina, iako je porodična kuća i firma u Bosni, Novi Sad je ipak moja sreća, ovde mi je posao, brat, prijatelji, devojka.

Kaže da je naučen od malih nogu da pomaže ljudima, taj primer je video u porodici.

- Na primer, moj otac je u Bosni napravio dve crkve, brat je kupio kamion i poklonio ljudima kojima je bilo potrebno, jednostavno, meni je to normalna stvar, da učiniš nekome uslugu, da pomogneš čoveku, jer nikad ne znaš kada će tebi pomoć biti potrebna - poručuje Petar.

(Telegraf.rs)