Najstariji đaci prvaci u Srbiji su Blagoje (46) i Ljiljana (62): "Svi me zezaju, ali mene baš briga"

Foto: Shutterstock

Osnovna škola “Ivo Lola Ribar” iz Rume započela je upis polaznika u program osnovnog obrazovanja odraslih. Pohađanje škole je besplatno i namenjeno je svima koji nisu završili osnovnu školu, a pravo upisa imaju sve osobe starije od 15 godina. Nastava će se odvijati od kraja septembra 2019. godine do aprila 2020. godine. Ljiljana (62) i Blagoje (46) su polaznici ove škole, i sigurno najstariji prvačići u Srbiji. Krenuli su u školu sada, jer kako kažu, ranije nije imao ko da im plati školovanje, jer su im roditelji bili u jako lošem finansijskom stanju.

Preporučujemo

Blagoje kaže da mu je jako drago što ova opcija postoji, i da će konačno moći da ostvari svoj san - da postane frizer.

- Počeo sam da idem školu, ne znam ništa, i želim da naučim. Roditelji su mi bili jako siromašni i nisu mogli da mi priušte školovanje. Svi me zezaju ali mene baš briga, hoću da idem - kroz smeh govori Blagoje za Telegraf i nastavlja - Moja najveća želja je da postanem frizer i da budem konačno svoj čovek. U školi mi je super, učimo svašta, ide mi dobro. Konačno i ja da budem svoj čovek.

Ljiljana, majka i baka, ima tezgu na pijaci, kaže da je jedva čekala da krene u školu.

- Najviše me je nerviralo što ne mogu da se potpišem. Dugo sam čekala u redovima, pa onda ne radi aparat za otisak prsta...bez škole ne možeš ništa, baš ništa. Moji roditelji su bili siromašni nisu me ni slali u školu. Posle sam se udala i brinula o deci nisam imala vremena. Jedva čekam da krenem u školu sada od septembra. Nastavnici su dobri prema svima. Tezga na pijaci radi nekada dobro, nekada loše, šta da se radi. Kada ne radi imaću više vremena da učim - kaže Ljiljana.

Nastava im se prilagođava

Nastava za starije građane koji nisu završili školu je fleksibilnog karaktera. Obezbeđeni su im udžbenici, i za nezaposlene putni troškovi tako da ne budu u minusu.

- Nisu to nikakvi problematični ljudi, samo nisu imali uslove u mladosti. Nastavni plan i program za njih je dosta prilagođen. Raspored je fleksibilan, većinom je nastava u večernjem terminu. Sve je napravljeno kako bi njima pomogli  da što pre završe. Škola traje tri godine. Donose nam uverenje o poslednjem završenom razredu i na osnovu toga im kreiramo plan i program - kaže Miloš Komlenac iz Andragoškog centra za Telegraf.

U Srbiji 7,7 % nepismenih

Najveći broj stanovnika Srbije ima završenu srednju školu, manje je onih sa visokim obrazovanjem, a iako je tokom proteklih decenija došlo do značajnog pomaka u obrazovnoj strukturi, u Srbiji ipak 7,7 odsto stanovnika nema završenu ni osnovnu školu, pokazali su podaci poslednjeg popisa stanovništva iz 2002. godine.

Osnovno obrazovanje ima 23,9 odsto stanovništva, osobe koje nisu završila osnovnu školu čine 7,7 odsto, dok više i visoko obrazovanje ima 11 odsto stanovništva. U Srbiji sa završenom srednjom školom živi 41,1 odsto stanovnika.

Nepismenih žena 37 odsto, muškaraca 11,6

U Srbiji postoji izrazita razlika u pogledu nivoa pismenosti između muškog i ženskog stanovništva. Prema rezultatima popisa 1953. godine udeo nepismenih žena iznosio je 37 odsto, a nepismenih muškaraca 11,6 odsto.

Tokom proteklih decenija došlo je do značajnog pomaka u obrazovnom nivou stanovništva Republike Srbije pa je tako smanjeno učešće lica bez školske spreme i s nepotpunom osnovnom školom, dok je učešće lica sa osnovnim, srednjim, višim i visokim obrazovanjem povećano.

Smanjivanje nepismenosti odvijalo se kod oba pola, ali je bilo znatno intenzivnije kod muškog dela populacije.  Zabeleženo je da je nepismenost, odnosno udeo onih koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu najzastupljenija među stanovništvom starim 65 i više godina. Od ukupnog broja nepismenih osoba u Srbiji 2002. godine, čak 74,2 odsto je staro 65 i više godina, dok, s druge strane, mladi uzrasta 15-19 godina čine 1,4 odsto od ukupnog broja nepismenih.  Prema podacima Republičkog zavoda sa statistiku iz popisa od 2011. godine u Srbiji ima 164.884 ili 2,68 odsto nepismenih stanovnika. Rezultati popisa iz 2011. pokazali su da je broj nepismenih ljudi u Srbiji prepolovljen u odnosu na popis iz 2002. godine.

 (Telegraf.rs)